Tendinitis predstavlja upalu ili iritaciju tetive. Tetive su niti, odnosno vezivno tkivo koje vezuje mišiće za kost. Preterani fizički napor ili situacija kada nešto naglo podignete, može izazvati otok i bol i otežati vam kretanje. Tendinitis, takođe, možete dobiti i usled bavljenja sportom i napornih treninga.
Simptomi tendinitisa
Bol kod upaljene tetive se obično javlja oko zgloba, kao i osećaj slabosti, a predeo oko zgloba će biti otečen, crven i topao na dodir. U retkim slučajevim,a kada infekcija izazove tendinitis, takođe može da se javi osip, povišena temperatura ili neobičan sekret. Ostali simptomi zavise od toga gde se nalazi upaljena tetiva.
Šta sve može da izazove tendinitis
Ponovljani pokreti u dnevnim aktivnostima, kao što je na primer posao stolara, kao i sportovi poput tenisa, golfa, skijanja i bejzbola, koji su uobičajeni „krivci“ za pojavu tendinitisa. Međutim, to stanje se takođe može dogoditi neočekivano i brzo, od nekog iznenadnog naprezanja ili ako majstorišete u kući, na primer, kada krečite plafon. Dugotrajni tendinitis takođe može delom biti posledica starosti ili bolesti poput artritisa koji troše vaše tetive i druga tkiva.
Ko može dobiti tendinitis
Tendinitis se može desiti svakome, ali ste u većem riziku ako imate artritis, giht, dijabetes ili bolest bubrega. Vaše šanse se takođe povećavaju ako uzimate lekove kao što su fluorokinolonski antibiotici i statini za snižavanje holesterola. Loše držanje takođe može da vas izloži riziku. Veća je verovatnoća da će ga dobiti stariji ljudi jer se vaše tetive manje rastežu i lakše se kidaju kako starite, posebno nakon 40. godine.
Postavljanje dijagnoze tendinitisa
Najpre morate obavestiti svog doktora o svojoj istoriji bolesti i povredama zglobova. Objasnite lekaru gde vas boli, da li osećate da vas peče i da li je bol manji posle odmaranja. Lekar će pregledati zglob i možda ga saviti da vidi da li to pogoršava bol. Recite takođe o promenama u vašem poslu ili rutini vežbanja, što bi moglo biti uzrok. Ovo je obično dovoljno da se zna da li je u pitanju tendinitis, ali u nekim slučajevima će vam možda biti potrebni testovi krvi ili testovi snimanja kao što su rendgenski snimci ili magnetna rezonanca.
Rani tretman tendinitisa
Što brže počnete sa lečenjem brže ćete se vratiti u pređašnje stanje. Dajte svom zglobu da se odmori i pokušajte da zaustavite aktivnosti zbog kojih se osećate gore. Kada se vaši simptomi pojačaju, zaledite povređeno ili bolno mesto 20 minuta. Lekovi bez recepta kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) takođe vam mogu pomoći.
Napredni tretman tendinitisa
Ako osećate bol i nakon nedelju dana, vaš lekar može predložiti injekcije kortikosteroida, koji se ponekad nazivaju „steroidima“, koji mogu brzo smanjiti bol i otok. Udlaga može pomoći tako što vas sprečava da se krećete na određene načine. Takođe može vam biti prepisana i fizikalna terapija koja povećava vaš opseg pokreta. Hirurška intervencija je retka u slučaju tendinitisa.
Tenditis zahtevi određeni period za oporavak
Oporavak može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ovo delimično zavisi od toga gde se povreda nalazi i kojeg je obima ali i od toga da li ste ne vreme započeli sa lečenjem. Ako ste sa lečenjem krenuli odmah možete skratiti vreme oporavka i pomoći sebi u izbegavanju ponovne povrede.
Sportska oprema je bitna
Sportistima lagane vežbe i istezanje pre treninga ili takmičenja pomažu u spečavanju pojave tendinitisa. Potrebno je postepeno povećavatu nivo intenziteta. Neophodno je imati i odgovorajuću obuću i drugu opremu za bavljenje sportom. Bitna je i saradnja sa trenerom i doktorom sportske medicine.
Saveti kako da izbegnete tendinitis
Izbegavajte da predugo ostajete u istom položaju. Ako zbog prirode posla kojim se bavite morate da duže budete u istom položaju, pokušajte da pravite pauze i krećite se svakih 30 minuta. Ako neka akcija izazove bol, odmah prestanite. Dobar položaj za sedenje, hodanje, trčanje, podizanje, bilo koja aktivnost, takođe može pomoći. Koristite čvrst, ali ne previše čvrst stisak kada uzimate teške stvari i izbegavajte podizanje samo jednom rukom ili samo jednom stranom tela.
Rame u opasnosti od tendinitisa
U predlu ramena tendinitis najčešće pogađa rotatornu manžetnu, grupu tetiva i mišića koji drže vrh nadlaktične kosti čvrsto povezanim sa utičnicom ramena. Tipična osoba koja dobije ovakvu upalu tetive je muškarac stariji od 40 godina koji obavlja dosta fizičkog rada na svom poslu. Svaki ponovljeni pokret iznad glave dovodi vas u opasnost od tendinitisa. Veća je verovatnoća da će ga dobiti stolari, moleri, zavarivači ili profesionalni plivači.
Teniski lakat i tendinitis
Ovaj oblik tendinitisa izaziva bol na spoljnoj strani lakatnog zgloba. Skoro polovina svih odraslih sportista koji se bave sportovima poput tenisa, u nekom će ga trenutku dobiti. Međutim, i sve ostalo što vas tera da više puta savijate i uvijate zglob, okretanje šrafcigera, čupanje korova, nošenje aktovke, može izazvati tendinitis.
Ahilova tetiva
Ova debela tetiva prostire se niz zadnji deo vaše noge i pričvršćuje mišić lista za petnu kost. Kada se upali, imaćete bol u zadnjem delu noge, nekoliko santimetara iznad pete. Ahilova tetiva je uzrok 15 odsto svih povreda u trčanju, ponekad zbog pogrešnih cipela ili problema sa formom.
Skakačevo koleno
To je najčešći tip tendinitisa u kolenu. Zahvata ili patelarnu tetivu na donjoj ivici kolenske kapice ili tetivu kvadricepsa na gornjoj ivici. Tipično je za košarkaše i trkače koji mnogo treniraju.
De Kervenov sindrom je najčešći tip tendinitisa zgloba
De Kervenov sindrom je najčešći tip tendinitisa zgloba. Uzrokuje bol u dnu palca na gornjoj strani vaše ruke. To se dešava kod ljudi koji često koriste palac u radu. Takođe se ponekad razvija kod trudnica, iako lekari nisu sigurni koji je razlog za to.
Gde mogu u Beogradu da se javim za dijagnozu bola u ručnom zglobu, u pitanju je bol tetive ,,?