Imunitet ne slabi odjednom i samo kad „padne“, u njegovu snagu moramo ulagati svakodnevno

Oslabljen imunitet ne mora odmah da pokaže jasne simptome. Neki ljudi godinama žive s blagim oblicima imunodeficijencije, a da toga nisu ni svesni

Naš imunitet je nevidljivi štit koji nas svakodnevno brani od sveta prepunog mikroorganizama - virusa, bakterija, gljivica, ali i unutrašnjih pretnji kao što su ćelije koje mogu da prerastu u maligne. Iako često o imunitetu razmišljamo samo kad smo prehlađeni, u stvarnosti, ovaj složeni sistem radi neprekidno i tiho da bi nas održao u punom zdravlju.

Šta se dešava kada ovaj naizgled savršeni sistem oslabi?

Preporučujemo

Ipak, ne samo da često čujemo "pao" (opao) imunitet, već su sve češće i transparentnije studije da se u njegovoj funkciji krije suštinska snaga našeg zdravlj. I to ne samo kada je reč o prehladi već i o malignim bolestima. Dakle, šta ako naš prirodni štit više ne može da nas sačuva od bolesti?

Upravo tu dolazimo do pojma imunosupresije, stanja u kojem naš imunitet postaje slab i ranjiv. Tada govorimo o imunokompromitovanim osobama, ljudima čiji organizam ne može da pruži adekvatan otpor infekcijama, ali ni ozbiljnijim bolestima poput raka.

Imunitet kao vojska, ali i potporni zid zaštite

Zamislimo imunitet kao timski sport u kome svaki igrač ima svoju ulogu. Neki, poput T-ćelija, prepoznaju uljeze i šalju signal za napad. Drugi, kao što su B-ćelije, proizvode antitela – specifične "ključeve" za prilaz neprijatelju tela i omogućavaju njegovo uništenje. Tu su i neutrofili i makrofagi, „vojnici pešadije“, koji doslovno gutaju napadače.

Kada svi funkcionišu zajedno, organizam može da pobedi skoro svaku pretnju. Međutim, kada neki delovi ovog sistema oslabe ili nestanu, cela odbrambena mreža se urušava.

Kada telo ne može da se brani, imunitet se ponekad okrene protiv nas

Do slabljenja imunog sistema može doći iz različitih razloga, ponekad zbog same bolesti, ponekad zbog lečenja.

Na primer, osobe sa karcinomom često imaju oštećen imuni sistem jer hemoterapija uništava ne samo maligne ćelije već i one zdrave, uključujući bela krvna zrnca. Bez njih, telo ne može da prepozna ni najosnovnije infekcije. Kod osoba koje žive sa HIV-om, virus direktno napada T-ćelije, srž našeg imunskog odgovora. Posledica je hronično stanje u kojem telo postaje dostupno za razne infekcije koje zdrav organizam lako odbacuje.

Slično se dešava i kod ljudi koji primaju imunosupresivne lekove (imunosupresive) – bilo zbog autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa, bilo nakon transplantacije organa, pri čemu je neophodno „umiriti“ imunitet da ne bi odbacio presađeni organ. Taj balans između zaštite i pretnje često je veoma osetljiv.

Hrana, godine i genetika: Tihi oslabljivači imuniteta

Imunitet slabi i sa godinama. Stariji ljudi prirodno gube deo imunološkog sistema, a broj i funkcija imunih ćelija opadaju. Istovremeno, pothranjenost, posebno nedostatak proteina, ozbiljno narušava sposobnost tela da se bori protiv bolesti. Kod loše ishrane česte su infekcije koje bi u stabilnijim uslovima bile bezazlene.

Čak i dijabetes, naročito loše kontrolisan, može oštetiti imunski sistem. Visok nivo šećera u krvi remeti rad leukocita, smanjuje proizvodnju antitela i otežava organizmu da prepozna i uništi patogene.

Kako znamo da je imunitet oslabljen?

Oslabljen imunitet ne mora odmah da pokaže jasne simptome. Neki ljudi godinama žive s blagim oblicima imunodeficijencije, a da toga nisu ni svesni. Međutim, češće infekcije, produžen oporavak, ili komplikacije nakon vakcina mogu biti znak da nešto nije u redu.

Laboratorijski testovi, kao što su merenje nivoa antitela, broj limfocita ili analiza odgovora na vakcine, pomažu da se postavi dijagnoza. Posebni testovi pokazuju kako T-ćelije reaguju na stimuluse, ili da li su neutrofili dovoljno brojni i funkcionalni.

Može li se imunitet povratiti - oporaviti?

Dobra vest je da u mnogim slučajevima imunitet može da se ojača. Ključ je u lečenju uzroka, a ne samo posledica. Kod pacijenata sa HIV-om, moderna antiretrovirusna terapija omogućava da se T-ćelije obnove. Kod osoba koje su bile na imunosupresivnim lekovima, stanje se često poboljša nakon prestanka terapije.

Savremena medicina ide korak dalje. Biološki lekovi, poput monoklonskih antitela, deluju preciznije i sa manje neželjenih efekata, što omogućava jaču zaštitu organizma bez potpunog gušenja imunog sistema.

Imunitet nije samo odbrana već temelj zdravlja

Imunski sistem ne postoji samo da bismo se borili protiv prehlade ili gripa. On svakodnevno "odlučuje" koje ćelije pripadaju nama i našem telu i ne ugrožavaju nas, a koje predstavljaju pretnju. Kada je u balansu, ne osećamo ga. Ali kada oslabi – sve ostalo dolazi u pitanje.

Zato je briga o imunitetu kroz ishranu, lečenje bolesti, odgovorno uzimanje terapije i praćenje zdravstvenog stanja jedan od najvažnijih temelja dugoročnog zdravlja.