Bol zbog upale spoljašnjeg uva često je nepodnošljiv, a leto pogoduje razvoju infekcija: Kako ih izbeći?

Iako neprijatna i često bolna, upala spoljašnjeg uva u najvećem broju slučajeva prolazi bez posledica uz odgovarajuću terapiju i savete

Tokom letnjih meseci kada vas visoke temperature primoravaju da potražite osveženje u bazenima i javnim kupalištima, povećava se rizik od različitih zdravstvenih tegoba. Među njima se posebno ističe upala spoljašnjeg uva ili otitis externa. 

Upala spoljašnjeg uva: Koji faktori joj pogoduju?

Preporučujemo

Ovo inflamatorno oboljenje najčešće pogađa kožu spoljašnjeg slušnog hodnika, folikule dlake i lojne žlezde, dok u ređim slučajevima može zahvatiti i dublje strukture poput kosti i hrskavice.

Otitis externa je češća pojava u uslovima visoke vlažnosti i temperature, a upravo su takvi uslovi karakteristični za leto. Loša higijena bazena, veliki broj kupača, kao i neadekvatne navike poput izbegavanja tuširanja pre ulaska u vodu, dodatno doprinose stvaranju uslova pogodnih za razvoj infekcija. Učestala upotreba štapića za čišćenje ušiju stvara mikrotraume koje dodatno povećavaju rizik od infekcije.

Koje bakterije i gljivice su najčešći uzročnici

Upale spoljašnjeg ušnog hodnika mogu biti infektivnog i neinfektivnog porekla. Infektivni otitisi izazvani su bakterijama (najčešće Staphylococcus spp., ređe bakterijama poput Escherichia coli i Klebsiella spp.) ili gljivicama (Candida i Aspergillus).

Neinfektivni oblici mogu biti rezultat alergijskih reakcija ili seboreje, odnosno poremećaja funkcije lojnih žlezda.

Upala spoljašnjeg uva i simptomi po kojima je prepoznajemo

Klinička slika može da varira, od blažih simptoma poput svraba i osećaja zapušenosti, do izražene boli, gnojne sekrecije, pa čak i formiranja manjih apscesa.

U težim slučajevima, bol može biti toliko jak da pacijenti hitno traže lekarsku pomoć, često i noću. Dodatno, otežavajuća okolnost može biti nagomilani cerumen (ušna mast), koji u kontaktu s vodom otiče, zapušava kanal i stvara pogodnu sredinu za razmnožavanje mikroorganizama.

Kako do dijagnostike i pravovremenog lečenja

Dijagnostika se oslanja na klinički pregled i iskustvo lekara, jer nije uvek jednostavno razlikovati bakterijsku od gljivične infekcije.

Tipično, bakterijske infekcije prate otok, crvenilo i prisustvo gnoja, dok se gljivične prepoznaju po izmenjenoj koži kanala i karakterističnim naslagama - beličastim kod kandide, tamnijim kod aspergilusa. Regionalna limfadenopatija češća je kod bakterijskih infekcija.

Terapija podrazumeva lokalnu primenu antibiotika, često u kombinaciji s kortikosteroidima. U slučaju limfadenopatije može biti potrebna i sistemska terapija.

Kod gljivičnih infekcija primenjuju se antimikotici, uz svakodnevno čišćenje i aspiraciju sadržaja iz kanala. Terapija, bilo antibakterijska ili antigljivična, najčešće traje od 7 do 10 dana.

Šta je najvažnije i zašto bi trebalo u periodu lečenja izbegavati kvašenje

Suvoća uva tokom lečenja je ključna, te se savetuje izbegavanje kvašenja, kao i prestanak upotrebe štapića za čišćenje ušiju. Umesto toga, preporučuje se povremeno ukapavanje 3-procentnog rastvora hidrogena sa cilejm prevencije formiranja cerumenskog čepa.

Najefikasnije mere prevencije uključuju izbegavanje bazena sa lošim higijenskim uslovima, preferiranje prirodnih voda (more, jezera), izbegavanje korišćenja ušnih štapića i slušalica koje zadržavaju vlagu, kao i odbacivanje takozvanih „narodnih lekova“ poput belog luka ili čuvarkuće. Oni mogu da pogoršaju ili iskomplikuju stanje.

Iako neprijatna i često bolna, upala spoljašnjeg uva u najvećem broju slučajeva prolazi bez posledica uz odgovarajuću terapiju. Panika je suvišna, potrebna je brza reakcija uz adekvatan pristup lečenju.