Avaskularna nekroza: Šta kada kad kost ostane bez dotoka krvi?

Prvi znak bolesti je bol, koji se u početku javlja se samo pri opterećenju, na primer, pri hodu ili penjanju uz stepenice

Avaskularna nekroza, poznata i kao osteonekroza, jedno je od stanja koja počinju neprimetno a mogu da dovedu do ozbiljnih posledica. U pitanju je odumiranje koštanog tkiva zbog smanjenog ili potpuno prekinutog dotoka krvi.

Zašto se javlja avaskularna nekroza?

Preporučujemo

Uzroci mogu biti različiti. Često se radi o povredi, prelomu ili iščašenju, koje ošteti krvne sudove u blizini. Dugotrajna primena kortikosteroida je još jedan čest uzrok, jer oni mogu dovesti do nakupljanja masnoće u krvnim sudovima i time usporiti cirkulaciju. Sličan efekat ima i prekomerno konzumiranje alkohola.

Uz to, pojedina oboljenja poput lupusa, Gaucherove bolesti, anemije srpastih ćelija ili infekcija, povećavaju rizik. Iako se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi, avaskularna nekroza najčešće pogađa ljude između 30. i 50. godine.

Kako počinje avaskularna nekroza

Prvi znak je bol. U početku javlja se samo pri opterećenju, na primer, pri hodu ili penjanju uz stepenice. Vremenom bol postaje stalna i prisutna i u mirovanju.

Zglob postaje ukočen, pokretljivost je sve slabija, a pacijenti često opisuju osećaj škripanja ili pucketanja. Najčešće je zahvaćen kuk, ali bolest može pogoditi i koleno, rame ili skočni zglob.

Kako se postavlja dijagnoza

Rendgenski snimci u ranim fazama često ne pokazuju promene, ali magnetska rezonanca (MRI) može otkriti bolest i pre nego što se pojave ozbiljna oštećenja.

CT (skener) i scintigrafija kostiju pomažu u proceni obima oštećenja. Rano otkrivanje je ključno. Što se ranije krene sa terapijom, veće su šanse da se izbegne operacija zamene zgloba.

Opcije lečenja

Terapija zavisi od stadijuma bolesti. Kod blagih oblika savetuje se rasterećenje zgloba, fizikalna terapija i lekovi protiv bolova i upale. Ipak, ove mere samo ublažavaju simptome, ne rešavajući osnovni problem.

Razvijene su i napredne metode poput dekompresije koštane srži. Ovaj minimalno invazivni zahvat podrazumeva pravljenje malog kanala u kosti, čime se smanjuje pritisak i podstiče stvaranje novih krvnih sudova.

Još bolje rezultate daje kombinacija dekompresije sa ubacivanjem autolognihćelija - PRP (plazme bogate trombocitima) ili BMAC (koncentrata koštane srži). PRP sadrži faktore rasta koji ubrzavaju regeneraciju, dok BMAC donosi matične ćelije sposobne da obnavljaju koštano tkivo.

Potvrda uspešnosti i u kliničkim studijama

Naučne studije pokazuju da ovakvi postupci značajno usporavaju napredovanje bolesti i odlažu potrebu za ugradnjom veštačkog zgloba. U jednoj meta-analizi objavljenoj u Journal of Orthopaedic Surgery and Research ističe se da pacijenti lečeni kombinacijom dekompresije i BMAC imaju znatno bolju perspektivu zadržavanja zgloba u odnosu na one kod kojih je rađena samo dekompresija.