Nije vam do hrane koju obožavate: Zašto se najčešće gubi apetit?

Gubitak apetita je jedan od simptoma različitih stanja od kojih su neka prolazna, ali iza njega može da stoji i niz različitih uzroka - od bezazlenih do ozbiljnih.

Da li treba da se zabrinemo kada osećamo gubitak apetita

Nekada vam jednostavno nije do hrane, dok se u ozbiljnijim situacijama javljaju mučnina, bol prilikom jela, umor ili postepeni gubitak telesne težine. Ključ je u tome što apetit zavisi i od tela i od psihe, pa svako odstupanje ima svoju priču i svoje razloge, poručuju stručnjaci.

Najčešće su razlozi privremeni i bezopasni. Virusne i bakterijske infekcije poput gripa, stomačnih viroza ili gastroenteritisa prati slabiji apetit, koji se vraća čim počne oporavak. Problemi sa varenjem, zatvor, uznemiren stomak, trovanje hranom, alergije, netolerancije, refluks kiseline ili hormonalne promene (npr. u trudnoći) takođe su česti uzroci. Čak i nešto naizgled banalno, poput ranice u usnoj duplji, može da oteža žvakanje i smanji želju za hranom.

Šta sve utiče na gubitak apetita: Psiha, hronične bolesti...

Na apetit snažno utiču i psihološki faktori. Depresija, anksioznost, stres, tuga, napadi panike ili poremećaji u ishrani često dovode do odbojnosti prema hrani ili ranog osećaja sitosti. Kod starijih osoba ovi simptomi su još češći zbog promena u varenju, hormonskog disbalansa ili slabijeg čula ukusa i mirisa.

Iako većina uzroka nije opasna, gubitak apetita može biti i znak bolesti koje utiču na različite sisteme u telu. Digestivni poremećaji poput Kronove bolesti ili sindroma iritabilnog creva, hormonalni poremećaji poput hipotiroidizma i hipertireoze, dijabetes, hronične bolesti jetre i bubrega, HIV, bolesti srca ili povišen kalcijum u krvi... Sve to može dovesti do smanjenog interesa za hranu.

Gubitak apetita zbog karcinoma i lekova

Posebnu pažnju traži situacija kada se apetit gubi zbog karcinoma. Određeni maligniteti, poput raka pankreasa, jajnika, želuca ili debelog creva, mogu da izazovu rani osećaj sitosti, bolove u stomaku, gorušicu, žutilo kože ili krv u stolici.

U odmaklim stadijumima hroničnih bolesti može da nastupi kaheksija, stanje koje karakteriše gubitak mišića, naglo mršavljenje i izrazita slabost. Kaheksija se ne javlja zato što osoba „ne želi da jede“, već zato što bolest menja metabolizam i telo gubi energiju čak i kada telo nije bez hrane. Važno je razlikovati od anoreksije. 

Na apetit utiču i lekovi. Određeni antibiotici, sedativi, lekovi za srce, imunoterapija, hemoterapija i zračenje, iritiraju posebno kada je tretirana regija stomaka. I anestezija nakon operacije može privremeno da „isključi“ želju za hranom.

Kada je gubitak apetita znak za posetu lekaru

Iako gubitak apetita najčešće prolazi sam, važno je reagovati ako potraje ili ako je praćen povraćanjem, bolom pri jelu, naglim mršavljenjem, slabim mokrenjem ili opštom slabošću.

Lekar obično naleže analize krvi, pregled abdomena ili endoskopiju kako bi se otkrio uzrok. Uz terapiju osnovnog problema, mogu se uključiti lekovi za mučninu ili pojedini medikamenti za poboljšanje apetita.

U svakodnevnoj praksi, mnogima pomažu manji i češći obroci, proteinski napici, smutiji, obedovanje u društvu... Blaga fizička aktivnost poput šetnje takođe podstiče osećaj gladi, a dovoljan unos tečnosti je obavezan.

Bez obzira na uzrok, gubitak apetita je signal da telo nešto poručuje i uvek ga vredi oslušnuti, posebno ako traje duže ili je praćen simptomima koji ukazuju na ozbiljnije stanje.

(eKlinika.rs)