Da li imate veći rizik da dobijete srčani udar ili artritis ako su vam zubi i oralna higijena loši?

U studijama se odavno istražuje da ljudi sa lošim oralnim zdravljem (kao što su bolesti desni ili gubitak zuba) imaju veće stope kardiovaskularnih problema kao što su srčani ili moždani udar, u poređenju sa ljudima koji imaju dobro oralno zdravlje.

Zašto su kardiovaskularne bolesti i loše oralno zdravlje povezani i kako zubi utiču na zdravlje srca?

Naučnici su ispitivali više teorija i svaka ima svoje pobornike na osnovu rezultata iz istraživanja:

Preporučujemo

• Bakterije koje inficiraju desni i izazivaju gingivitis i parodontitis mogu da dođu u krvne sudove u drugim delovima tela, gde izazivaju zapaljenje i oštećenje krvnih sudova. Zatim, može da dođe do formiranja malih krvnih ugrušaka, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Ovu ideju podržava otkriće ostataka oralnih bakterija u aterosklerotskim krvnim sudovima daleko od usne duplje. Ipak, antibiotsko lečenje nije pokazalo smanjenje kardiovaskularnog rizika.
• Umesto samih bakterija, problem može da bude odgovor imunskog sistema (hronično zapaljenje), koje dovodi do kaskade oštećenja krvnih sudova širom tela, uključujući srce i mozak.
• Možda uopšte ne postoji direktna veza između bolesti desni i kardiovaskularnih bolesti - mišljenja je jedna, doduše manja grupa u naučnoj zajednici. Oni kažu da se oba problema javljaju zajedno jer postoji treći faktor rizika (npr. pušenje) koji doprinosi razvoju i jednog i drugog. Ostali potencijalni zbunjujući faktori su genetika, loš pristup zdravstvenoj nezi i nedostatak fizičke aktivnosti, budući da ljudi koji generalno manje brinu o svom zdravlju češće imaju i loše oralno zdravlje i bolesti srca.

Šta je pokazala studija na gotovo milion ljudi

Studija objavljena 2018. godine (jedna od najvećih na ovu temu) analizirala je podatke gotovo milion ljudi koji su doživeli više od 65.000 kardiovaskularnih događaja (uključujući srčane udare) i otkrila da postoji umerena korelacija između gubitka zuba (pokazatelja lošeg oralnog zdravlja) i koronarne bolesti srca. Međutim, kada se uzme u obzir pušački status, veza između gubitka zuba i kardiovaskularnih bolesti uglavnom je nestajala.

Ova studija sugeriše da loše oralno zdravlje ne izaziva direktno kardiovaskularne bolesti. Međutim, ako je to tačno, kako onda objasniti druge studije koje pokazuju povezanost čak i kada se uračunaju pušenje i drugi faktori rizika?

Retko kada jedna studija može definitivno odgovoriti na pitanje kojim se istraživači bave decenijama. Dakle, potrebne su dodatne studije za konačni zaključak u ovoj povezanosti.

Kardiovaskularne bolesti nisu i jedine koje prete ako su vam loši zubi i oralna higijena

Veza između lošeg oralnog zdravlja i opšteg zdravlja možda nije ograničena samo na kardiovaskularne bolesti. Studije su povezale parodontopatiju (posebno ako je uzrokovana infekcijom bakterijom Porphyromonas gingivalis) sa reumatoidnim artritisom. Pored toga, nekoliko studija je našlo vezu između ove bakterije i povećanog rizika od raka pankreasa. Međutim, kao i u slučaju srčanih bolesti, „povezanost“ nije isto što i uzročnost. Potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdio značaj ovih nalaza.

Bez obzira na to da li je veza direktna, indirektna ili slučajna, zdrava usna duplja i održavanje takvog stanja (uključujući izbegavanje pušenja i redovne stomatološke preglede) mogu vam pomoći da sačuvate zube. To je već dovoljan razlog da oralno zdravlje bude prioritet. Možda će se ispostaviti da ima i drugih koristi, mada većina toga ostaje spekulativna.

Biološki mehanizmi koji dovode u vezu oralno zdravlje i kardiovaskularne bolesti

Naučnici ne odustaju dokumentovanja bioloških mehanizama koji objašnjavaju potencijalnu vezu između parodontalne bolesti i bolesti srca. Evo nekih od njih:

1. Sistemsku upalu povećavaju bakterijski toksini

Bakterije kao što su P. gingivalis, T. forsythia i A. actinomycetemcomitans oslobađaju toksine (npr. lipopolisaharid/LPS) koji ulaze u krvotok i podstiču sistemsko zapaljenje.

Povišeni nivoi CRP-a (C-reaktivnog proteina) i interleukina-6 česti su kod parodontitisa i kod ateroskleroze.

2. Uticaj na endotel („unutrašnju oblogu“) krvnih sudova

Istraživanja pokazuju da tok oralnih bakterija u krvotok može dovesti do disfunkcije endotela, povećane sklonosti ka stvaranju ugrušaka i bržeg razvoja aterosklerotskih plakova. Sve to stvara pogodan ambijent za srčani i moždani udar.

3. Molekularna mimikrija („lažno prepoznavanje“ imunskog sistema)

Neke bakterijske proteine imunski sistem „meša“ sa proteinima tkiva krvnih sudova, što dovodi do autoimunog napada na sopstvene krvne sudove i pospešuje aterosklerozu.

4. Parodontitis pogoršava postojeće faktore rizika

Osobe sa parodontalnom bolešću češće imaju lošiju kontrolu glukoze, veći rizik od insulinske rezistencije i povišene masnoće u krvi. Ovi faktori dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem.

5. Uticaj terapije parodontoze

Iako antibiotici ne smanjuju kardiovaskularni rizik, mehaničke terapijske metode (profesionalno čišćenje, uklanjanje plakova, tretman džepova) pokazale su smanjenje sistemskih markera upale i kratkotrajno poboljšanje funkcije endotela. To nedvomisleno znači da postoji indirektan pozitivan efekat na kardiovaskularno zdravlje.

(eKlinika.rs)