Duboka venska tromboza (DVT) medicinsko je stanje koje se javlja kada se krvni ugrušak razvije duboko u veni. Ovi ugrušci se obično javljaju u nozi, butini ili karlici, ali se mogu razviti i u ruci. DVT može postati opasna ako se krvni ugrušak otkači i putuje kroz krvotok do pluća. Ovo uzrokuje blokadu – plućnu emboliju (PE) koja može biti opasna po život.
Veza između duboke venske tromboze i plućne embolije
Pućna embolija je komplikacija duboke venske tromboze, kaže dr Roy Silverstein, profesor i predsedavajući na Medical College of Wisconsin’s division of hematology and oncology u Milvokiju. O DVT i PE treba znati neke važne stvari:
- možete imati DVT a da to ne znate, posebno ako je ugrušak mali
- najčešći simptomi DVT su otok u ruci ili nozi, osetljivost koja nije posledica povrede i koža koja je topla i crvena u predelu ugruška
- ugrušak se obično formira samo u jednoj nozi ili ruci, a ne u obema
- veći rizik za PE postoji ako imate duboku vensku trombozu ili istoriju DVT
Kao i DVT, možete imati PE, a da to ne znate.
– Kod PE dešava se jedna od tri stvari. Ponekad će se začepiti samo vrlo mali krvni sud u plućima, a ostatak pluća će se prilagoditi i osoba možda neće ni znati da se to dogodilo – kaže dr Andrea Obi, vaskularni hirurg na University of Michigan Health u En Arboru.
Drugi scenario, dodaje ona, jeste da će se „ugrušak odvojiti i otputovati u pluća i blokirati malo veći krvni sud koji narušava sposobnost pluća da razmenjuje krv koja se vraća sa krvlju koja je sa kiseonikom. Ovo će dovesti do pada nivoa zasićenosti kiseonikom.
Znaci PE mogu uključivati sledeće:
- kratak dah
- ubrzani rad srca
- bol ili nelagodnost u grudima koja se pogoršavaju kada duboko udahnemo ili kašljemo
- iskašljavanje krvi
- osećaj vrtoglavice ili nesvestice
- osećaj anksioznosti ili znojenje
- groznica
- lepljiva ili promenjen boja kože
– Treći scenario je iznenadna smrt, i to je ono što zaista pokušavamo da sprečimo kada govorimo o postavljanju pravovremene dijagnoze DVT i da pacijenti odmah dobiju lekove za razređivanje krvi – kaže dr Obi.
Dijagnostikovanje DVT i PE
DVT i PE ne otkrivaju se uvek i ne prepoznaju.
– Simptomi su prilično suptilni, a ponekad je to mučan bol u nozi na koji ljudi ne obraćaju mnogo pažnje. Obično misle da su istegli mišić i ne pada im na pamet da bi to mogao biti ugrušak – kaže dr Silverstein.
Međutim, pošto PE može dovesti do iznenadne smrti, od vitalnog je značaja da odmah potražimo medicinsku pomoć ako mislimo da možda imamo bilo koji od očiglednih simptoma.
Najčešće, DVT se može dijagnostikovati dupleks ultrazvukom. Sonograf koristi ultrazvučni aparat, koji šalje zvučne talase kroz nogu, kako bi se posmatrao protok krvi u venama.
Da bi dijagnostikovali PE, lekari mogu da traže da se uradi kompjuterizovana tomografija (CT) ili specijalizovani rendgenski snimak pluća, nazvan ventilacioni/perfuzioni skener. On takođe može prikazati koliko krvi dospeva u pluća, napominje Johns Hopkins Medicine. Tokom ventilacionog dela skeniranja, udiše se mala količina radioaktivnog gasa. Radioizotopi se ubrizgavaju u krvotok kako bi lekari mogli da vide gde krv teče u pluća.
Test krvi poznat kao D-dimer meri supstancu koja se nalazi u krvi kada se ugrušak rastvori, navodi MedlinePlus. Visok nivo može ukazivati na stvaranje krvnih ugrušaka. Ako je
nivo normalan i postoji malo faktora rizika za PE, to može ukazivati na to da nema PE.
Lečenje DVT i PE
Sedenje tokom putovanja na velike udaljenosti avionom ili automobilom može povećati rizik od DVT i PE, a što je putovanje duže, to je veći rizik, kaže dr Silverstein.
Žene koje uzimaju hormone, bilo da su kontraceptivne pilule ili hormonska terapija estrogenom, takođe imaju povećan rizik, kao i trudnice i žene u prvih šest nedelja nakon porođaja. Povećan rizik imaju i ljudi koji duže vreme provode u krevetu, najčešće zbog hospitalizacije i oporavka od bolesti ili operacije.
Lečenje uključuje lekove koji razređuju krv i usporavaju njenu sposobnost zgrušavanja. Lekovi za razređivanje krvi neće razbiti ugruške, kaže dr Silverstein, ali će zaustaviti rast ugruška i sprečiti dalje stvaranje ugrušaka.
– Telo ima prirodan način da se izleči i na kraju ugrušak nestane sam od sebe – kaže on.
Ako je plućna embolija opasna po život, lekar može da primeni trombolitik, agens koji će brzo rastvoriti ugrušak. Pošto trombolitici mogu izazvati krvarenje, koriste se samo kada je život u opasnosti. „Trombolitička terapija mora se obaviti u bolničkom okruženju – napominje dr Silverstein.
Ponekad, mada retko, potrebna je operacija radi uklanjanje krvnog ugruška.
– Ako je blokada dovoljno velika gde izaziva zaista ozbiljne deficite kiseonika ili naprezanje srca, onda kod tih pacijenata pokušavamo lečenje uklanjanjem krvnog ugruška – kaže dr Obi.
Dr Silverstein dodaje da je kod PE najveća briga smrt. Ako se ugrušci ponavljaju, vremenom mogu oštetiti pluća, a to može dovesti do hronične bolesti srca. Uglavnom se to ne dešava, kaže on.
Kod osoba koje su imale PE postoji veći rizik da će je imati ponovo. Johns Hopkins Medicine navodi ostale faktore koji mogu dodatno povećati rizik:
- sedenje ili mirovanje
- prekomerna težina
- operacija ili prelom kosti
- istorija moždanog udara, hronične bolesti srca, visok krvni pritisak, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) ili paraliza
- pušenje
Pored toga, u istraživanju takođe je primećena veza između DVT, PE i COVID-19. Studija iz 2022. je zaključila da postoji povećan rizik od razvoja DVT ili PE u mesecima nakon infekcije COVID-19, iako su istraživači primetili da je rizik bio veći tokom prvog talasa pandemije, a posebno kod ljudi sa više drugih hroničnih zdravstvenih problema.
Starost je takođe faktor rizika. „Što ste stariji, to je rizik veći, posebno nakon 55. godine,” kaže dr Silverstein.
Nikada ne treba ignorisati simptome DVT ili PE, misleći da će nestati, posebno ako su prisutni faktori rizika. Treba biti oprezan baš zbog toga što će znaci – ako ih bude – biti suptilni.
