Životne navike i generalno naš lifestyle mogu da učine da mozak ostari mnogo brže nego što bi očekivali, otkrili su naučnici sa University of the Sunshine Coast’s Thompson Institute. Novo istraživanje otkrilo je vezu između izbora načina života koji utiču na rizik od demencije i ranih znakova starenja u mozgu.
Zbog životnih navika mozak ostari brže nego usled kognitivnog pada
Naučnici su otkrili smanjen volumen bele materije i neravnotežu električne aktivnosti u mozgu učesnika čiji su faktori životnog stila dovedeni u vezu sa većim rizikom od demencije. Dr Thomas Pace, vodeći autor studije objavljene u Age and Ageing, navodi da izgleda da faktori kao što su navike u ishrani, obrasci spavanja i nivo fizičke aktivnosti mogu više da utiču na mozak pre bilo kakvih znakova kognitivnog pada.
– Želeli smo da utvrdimo da li su promenljivi faktori koji utiču na rizik od demencije kod ljudi imali veze sa biološkim i funkcionalnim markerima starenja mozga. Studija nije bila longitudinalna, tako da još uvek ne možemo definitivno da kažemo da životni stil dovodi do ranog starenja mozga. Ali, očigledno postoji veza. I postoji pre bilo kakvih simptoma demencije – kaže dr Pace.
Zapremina bele materije je utvrđena kao mera za rano starenje mozga
Na isti način na koji biramo da se zaštitimo od sunca, što može da se vidi na koži i utiče na potencijalni rizik od raka, dr Pace i njegove kolege otkrili su vezu između izbora načina života neke osobe, zdravlja njenog mozga i budućeg rizika od demencije.
Kako bi ovo testirali, dr Pace i tim saradnika koristili su CogDrisk – onlajn alat koji su razvili Neuroscience Research Australia i University of New South Wales, kako bi učesnicima dali ocenu rizika od demencije na osnovu njihovih demografskih faktora i faktora načina života.
– Kontrolom faktora, koji ne mogu da se menjaju, kao što su starost, pol i obrazovanje, bili smo u mogućnosti da se posebno fokusiramo na rizik od demencije koji predstavlja samo način života učesnika. Potom smo koristili alate za skeniranje mozga kao što je magnetna rezonanca (MRI) da bismo ispitali strukturu mozga, elektroencefalografiju (EEG) za električnu aktivnost mozga i niz kognitivnih testova za procenu sposobnosti pamćenja i razmišljanja – objasnio je dr Pace.
– Ono što smo otkrili je da je čak i kod veoma zdravih starijih odraslih osoba veći rizik od demencije koji se može promeniti u vezi sa dva glavna indikatora zdravlja mozga – belom materijom i sposobnošću mozga da uravnoteži svoju električnu aktivnost. Zapremina bele materije je dobro utvrđena kao mera za rano starenje mozga. Ali, drugi marker – eksponent koji meri ravnotežu električne aktivnosti u našem mozgu, bio je nov – ističe dr Pace.
Da mozak ne ostari pre prirodnog procesa dovoljno je brinuti o hrani, snu, prijateljima…
Kako bi se smanjio rizik da demencija bude uzrok smrti stručnjaci ohrabruju ljude da preduzmu jednostavne korake kako bi umanjili verovatnoću pojave bolesti u budućnosti. Pozitivna stvar u vezi sa faktorima koji se mogu modifikovati je to što čovek može prilično lako da smanji rizik i umanji znake starenja mozga dobrim odlukama o načinu života – što ranije, to bolje, poručuju stručnjaci. Pod smanjenjem rizika uvek se podržava pravilan način ishrane koji podrazumeva mediteranski način ishrane – sa dosta maslinovog ulja, lisnatog povrća, ribe… Noćni san u trajanju od 7 do 9 sati takođe je jedan od važnih faktora koji utuču na zdravlje mozga čuvajući ga da ne ostari prerano, baš kao i neka redovna fizička aktivnost, ali i održavanje društvenih kontakata.
