Vena puca pri vađenju krvi u 6 situacija, kada je potrebno da se javimo lekaru, objašnjava Miljan Ilić

Osetljivost na prizor krvi, igla, sama pomisao na vađenje krvi nekada su razlozi za barem blagu nelagodu pacijenta. I pored toga što rutinske analize krvne slike mogu da otkriju na vreme teške bolesti, sam proces vađenja krvi iz vene ili prsta,  može da se završi modricama. Vešt laborant sa dosta iskustva retko "promaši" venu, ali i to je nekada moguće, posebno ako je pacijent napet.

Zid vene ima 3 sloja

Uzdržavanje od hrane prethodi samoj intervenciji vađenja krvi, koja traje kratko i nije previše bolna. Vene su krvni sudovi koji vraćaju krv ka srcu. Stručnjaci objašnjavaju da je zid vene tanji i elastičniji u odnosu na arterije, ali i manje otporan na mehaničke povrede. Zid vene ima tri sloja i vena može da puca ako je oštećen, pretrpi pritisak ili povrede, koje prevazilazi njenu jačinu elastičnosti i sposobnost obnove. Medicinski tehničar Centra za hemodijalizu Gradske bolnice na Zvezdari, dipl. med. Miljana Ilića za portal eKlinika kaže da su ove komplikacije posledice nekoliko konkretnih razloga, kao što su povreda samom iglom, pokret pacijenta, slabost vena.

Preporučujemo

- Mehanička trauma iglom moguća je, ako igla tokom uboda probije zid vene i izađe iz nje ili se pomeri unutar vene, sve može da izazove manju rupturu zida vena. Pomereni ili previše duboki ubod iglom može da probuši zadnji deo vene, ima za posledicu curenje krvi u okolno tkivo. Prevelik pritisak može dodatno da ošteti zid vene. Moguće je i da ukoliko pacijent ne pritisne mesto uboda posle same intervencije, krv iscuri u tkivo i formira hematom. Komplikacije su nekada posledica slabosti ili krhkost vena. Kod nekih osoba vene mogu da budu tanke, lomljive ili oštećene usled bolesti, kao kod starijih pacijenata,  dijabetičara, hroničnih bolesnika. Do modrica dolazi i posle ponovljenih uboda, ako se ista vena često koristi za vađenje krvi, ili intravensku terapiju. Zid vene može u ovim uslovima da se istanji, ošteti i poveća rizik od pucanja. Ne treba zanemariti ni iznenadne pokrete pacijenta tokom vađenja krvi, koji mogu da pomere iglu unutar vene i izazovue oštećenje - kaže Miljan Ilić.

Šta se dešava kad vena pukne?

Kada vena pukne, krv izlazi iz krvnog suda u okolno tkivo. Budući da je krv pod pritiskom, može se nakupljati i stvarati modricu (hematom). Taj hematom je bolna, tamna i osetljiva mrlja ispod kože. Postoje, ipak, načini na koje se komplikacije mogu da izbegnu ili svedu na najmanju moguću meru. Miljan Ilić nam nudi uputstvo za negu pacijenata koji često vade krv i imaju osetljivu kožu.

Priprema pre vađenja krvi

- Koža mora da bude čista i suva. Savet je da se koriste blagi antiseptici na primer 70 procentni alkohol i izbegava preterano trljanje. Ako je koža suva, perutava ili ispucala, prethodno je negovati blagim kremama dan ranije (ne neposredno pre vađenja krvi jer koža mora biti suva). Preporuka je da osoblje koristi najmanju odgovarajuću iglu. Potrebno je izbegavati više pokušaja uboda u isto mesto, menjati venu ili ruku kod pacijenta. Savet je da pacijenti posle vađenja krvi, odmah pritisnu mesto uboda tupferom najmanje 2 do 5 minuta bez trljanja - navodi Ilić.

Posle vađenja krvi

- Posle same intervencije ne savijamo odmah ruku. Ovaj potez ne zaustavlja krvarenje i može da izazove  modrice. U slučaju da je pacijent na antikoagulantnoj terapiji pritiskanje mesta uboda mora trajati duže 5 do 10 minuta. Primena hladnog obloga može da pomogne u prevenciji hematoma. Ne nositi tesnu odeću oko mesta uboda nekoliko sati nakon procedure - precizira Ilić.

Nega kože kod pacijenata sa suvom i osetljivom kožom

- Savet je da se svakodnevno koriste hidratantne kreme, idealno posle tuširanja (dok je koža još blago vlažna). Izbegavati sapune sa jakim mirisima i alkoholne tonike. U slučaju da dođe do hematoma (modrice) primenite hladne obloge tokom prvih 24 do 48 sati. Obloge se koriste nekoliko puta dnevno u trajanju 10 do 15 minuta. Ne pritiskajte i ne masirajte modricu. Pratite stanje i ako se hematom širi, postaje bolan, ili se pojavi crvenilo i toplota obavezno se  javiti lekaru - naglašava Ilić.

Dodatni saveti

Miljan Ilić savetuje hroničnim pacijentima koji rade česte analize krvi da vode evidenciju o mestima uboda i da rotiraju vene ruku kako bi izbegli oštećenja.

- Ako su modrice česte i bez razloga moguće je da postoji problem i sa zgrušavanjem krvi , a ovome moramo da se konsultujemo sa lekarom. U nekim slučajevima korisno je uzimati suplementaciju vitamina i minerala, u dogovoru sa lekarom. Od pomoći može da bude i trening za jačanje mišića gornjih ekstremiteta, a samim tim i jačanje krvnih sudova - zaključuje Miljan Ilić.

(eKlinika)