Hematom je stanje koje ne treba zapostaviti, naprotiv – njihova pojava trebalo bi svakoga da zabrine s obzirom na to da mogu da izazovu ozbiljan problem, posebno kada su dosta veliki. Hematomi mogu da se pojave bilo gde na telu i javljaju se kada obično „tupa sila“ direktno utiče na telo, uzrokujući pucanje krvnih sudova i najčešće se javljaju posle povreda uzrokovanih padom, nakon saobraćajne nesreće i sportskih povreda.
Šta je hematom i kakve probleme može da izazove?
Hematom je abnormalno sakupljanje krvi van krvnog suda. Nastaje zato što je zid zida krvnog suda – arterija, vena ili kapilara oštećen, a krv procuri u tkiva gde joj nije mesto. Hematom može da bde malen, sa samo tačkicom krvi, ili može da bude toliko veliki da izaziva ozbiljan otok. Kada postanu dovoljno veliki, hematomi mogu da uzrokuju pad krvnog pritiska i dovedu do šoka, stanja opasnog po život, koje se dešava kada organi u telu ne dobijaju dovoljno krvi ili kiseonika. Veoma veliki hematomi mogu, na primer, da izazovu čak i pomeranje susednih organa i utiču na njihovo funkcionisanje.
Telo je obično u stanju da samostalno obnovi oštećeni zid krvnih sudova aktiviranjem kaskade zgrušavanja krvi i formiranjem fibrinskih zakrpa. Međutim, ponekad regeneracija ne uspe, posebno ako je u pitanju veliko oštećenje, obiman defekt koji omogućava nastavak krvarenja. Ako postoji ogroman pritisak unutar krvnog suda, glavne arterije, na primer, krv će nastaviti da curi kroz oštećeni zid i hematom će se proširiti. Krv koja izlazi iz krvnog suda iritira okolno tkivo i može da izazove simptome upale, uključujući bol, otok i crvenilo. Simptomi hematoma zavise od njihove lokacije, veličine i od toga da li izazivaju udruženi otok ili edem.
Koje vrste hematoma postoje i koji su najopasniji?
Hematomi se često opisuju na osnovu njihove lokacije. Najopasniji hematomi su oni koji se javljaju unutar lobanje. Budući da je lobanja zatvorena, sve što zauzima prostor povećava pritisak unutar i potencijalno narušava sposobnost mozga da funkcioniše. Postoje različite vrste hematoma:
1. Epiduralni hematomi nastaju usled traume, često slepoočnice, gde se nalazi srednja meningealna arterija. Krvarenje se akumulira u epiduralnom prostoru, izvan „dure“ koja je obloga mozga. Zbog načina na koji je dura pričvršćena za lobanju, mali hematomi mogu da izazovu značajan pritisak i povredu mozga.
2. Subduralni hematomi se takođe javljaju zbog traume i obično je povređena vena u mozgu. Ovo uzrokuje sporije curenje krvi, koja ulazi u „subduralni“ prostor ispod dure. Prostor ispod dure ima mnogo više prostora za akumulaciju krvi pre nego što funkcija mozga počinje da slabi. Kako ljudi stare, gube nešto moždanog tkiva i subduralni prostor je relativno veći. Krvarenje u subduralni prostor može da bude veoma sporo, postepeno prestaje i ne izaziva akutne simptome. Ovi „hronični“ subduralni hematomi se često slučajno pronađu na kompjuterizovanoj tomografiji CT snimku kao deo procene pacijenta zbog konfuzije ili zbog toga što se dogodio drugi traumatski incident. Međutim, subduralni hematomi mogu da budu veliki, uzrokuju oticanje mozga i mogu da budu smrtonosni.
3. Intracerebralni hematomi javljaju se unutar samog moždanog tkiva i mogu da budu posledica krvarenja od nekontrolisanog visokog krvnog pritiska, curenja ili rupture aneurizme, traume, tumora ili moždanog udara.
4. Hematomi skalpa javljaju se na spoljašnjoj strani lobanje i često mogu da se osete kao kvrga na glavi. S obzirom na to da je povreda kože i mišićnih slojeva izvan lobanje, sam hematom skalpa ne može da pritisne mozak.
5. Hematomi uha mogu da nastanu ako povreda prouzrokuje krvarenje spoljašnjeg heliksa ili hrskavice uha. Ova pojava često se zove „boksersko uho“, „rvačko uho“ ili „karfiol uho“ jer krv postaje zarobljena između tankog sloja kože i same hrskavice. Pošto se ušna hrskavica snabdeva krvlju direktno iz kože iznad, hematom može da smanji protok krvi uzrokujući da se delovi hrskavice skupe i odumru. To dovodi do kvrgavog, deformisanog spoljašnjeg uha koje se zbog toga naziva „karfiol uho“.
6. Septalni hematomi javljaju se prilikom traume nosa. Može se formirati u slučaju lomljenja nosa, a ako se ne prepozna i ne leči, hrskavica može da se slomi i izazove perforaciju septuma.
7. Intramuskularni hematomi mogu da budu veoma bolni zbog količine otoka i upale. Neki mišići okruženi su čvrstim trakama tkiva. Ako dođe do dovoljnog krvarenja, pritisak unutar ovih odeljaka može da poraste do tačke da se može pojaviti „kompartment sindrom“. U ovoj situaciji, snabdevanje mišića krvlju je ugroženo i mišić i druge strukture, kao što su nervi, mogu da budu trajno oštećeni. Ovo se najčešće vidi u potkolenici i podlaktici. Kompartment sindrom takođe može da se posmatra kao komplikacija preloma i zahteva hitnu hiruršku pomoć.
8. Subungualni hematomi su rezultat nagnječenja, obično povreda na rukama ili nogama. Krvarenje iz subungualnog hematoma se javlja ispod nokta na rukama ili nozi i pošto je zarobljen, pritisak se povećava i izaziva bol. Trefinacija, ili bušenje rupe kroz nokat, kako bi se uklonio krvni ugrušak, ublažava pritisak i rešava povredu.
9. Potkožni hematomi su modrice i kontuzije kože (ekhimoze). Nastaju usled traume ili povreda površinskih krvnih sudova ispod kože i ovim hematomima skloni su pojedinci koji uzimaju antikoagulantne lekove.
10. Intraabdominalni hematomi i krvarenje mogu da budu posledica raznih povreda ili bolesti. Bez obzira na to kako krv dospe u abdomen, klinički nalaz je peritonitis (iritacija sluzokože stomaka). Hematomi mogu da se pojave u čvrstim organima kao što su jetra, slezina ili bubrezi, ali i unutar zidova creva, uključujući tanko crevo (duodenum, jejunum i ileum) ili debelom crevu. Hematomi takođe mogu da se formiraju unutar sluznice abdomena koja se naziva peritoneum ili iza peritoneuma u retroperitonealnom prostoru.
