Apsolutna aritmija je ozbiljna bolest koja se u najtežim okolnostima može da završi moždanim udarom. Pri normalnom radu srca kontrahuju se pretkomore, a potom i komore. Kod pacijenata koji imaju apsolutnu aritmiju srčane pretkomore i komore nepravilno se kontrahuju, zbog čega raste rizik od zgrušavanja krvi i pojave tromba.
U nadi da će izbeći komplikacije neki pacijenti koriste aspirin kao lek za apsolutnu aritmiju. Aspirin nije dobra terapija za apsolutnu aritmiju, a ni biljke, niti suplementi nisu od koristi kada je u pitanju lečenje opasnih aritmija srca, naglašavaju lekari. S druge strane, potreban je oprez i pri primeni lekova za lečenje aritmija (antiaritmika), jer neki od ovih lekova mogu da izazovu dodatne aritmije.
Od čega zavisi lečenje apsolutne aritmije
Atrijalna fibrilacija (apsolutna aritmija) je i podmukla bolest, moguće je da pojedine osobe nemaju nikakve simptome. Pravovremeno lečenje, prilagođeno tipu apsolutne aritije, praćeno redovnim kontrolama i dobrom terapijom načini su na koje možemo da izbegnemo komplikacije.
– Terapijom nastojimo da konvertujemo srčani ritam, da iz apsolutne aritmije pacijenta vratimo u regularni sinusni ritam, što je moguće ako aritmija ne traje preterano dugo. Smatra se da se aritmija koja traje do 6 meseci, može konvertovati lekovima, odnosno da se srčani ritam iz iregularnog vrati u regularni. Ukoliko se radi o aritmiji koja traje duže, perzistentnog tipa, trajnoj, zadovoljavamo se time da postignemo dobru kontrolu brzine srčanog rada. Lekovima uvodimo pacijenta u stanje koje ponekada aritmija sama prvi, a to je da imitiramo regularni srčani ritam. Pa zato nema velikih oscilacija; da srce radi jako brzo, pa jako sporo, pa jako brzo, pa ponovo sporo, nego je srce negde u frekvenci. Sada se smatra normalnom frekvencom između 60 i 100, zadovoljni smo kada su frekvence negde oko 60, 65, 75 – kaže za portal eKlinika kardiolog primajus dr Snežana Pavlović.
Potrebno je dobro iskombinovati terapiju
Stručnjaci skreću pažnju da apsolutna aritmija može da bude i posledica neke druge osnovne bolesti, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, poremećaj funkcije štitaste žlezde. U ovim situacijama, pre svega leči se osnovna bolest, kada se stanje reguliše uglavnom prestaju i aritmije.
– Ukoliko se aritmija javila, a imamo dobar status na krvnim sudovima, dobro stanje štitaste, nadbubrežne žlezde, dobru laboratoriju, onda lečimo aritmiju samu za sebe i tu koristimo neki od četiri grupe antiaritmika. Za lek se opredeljujemo na osnovu zdravstvenog statusa, životnog doba pacijenta. Potrebno je nekada dobro iskombinovati terapiju, kako ne bismo pacijenta uveli u novi problem. Ono što je obavezno kod perzistentne aritmije je antikoagulantna terapija. Viđamo pacijente koji imaju apsolutnu aritmiju, a koji kao jedinu preventivu i zaštitu od moždanog udara uzimaju aspirin, što je greška – naglašava dr Pavlović.
Ne reaguju svi dobro na aspirin
Aspirin ne sme da bude lek kod pacijenata koji imaju apsolutnu aritmiju iz više razloga, objašnjava dr Snežana Pavlović.
– Pre svega, ne znamo da li pacijent ima dobar odgovor na aspirin. Oko 70 odsto osoba dobro reaguje na aspirin, ali 30 odsto uopšte ne reaguje na aspirin, tih 30 odsto pacijenata apsolutno je nezaštićeno. Osim što ne znamo da li dobro reagujemo na aspirin, aspirin je lek koji može da napravi i popriličan broj komplikacija sa stomakom, izazove krvarenja. Uvek je bolje pacijentu dati u prilagođenoj dozi pravu antikoagulantu terapiju. Pacijent mora da bude na antikoagulantnoj terapiji i to moraju da budu takozvani vitamin K antagonisti, kao što su sintrom, marcumar, farin ili nova antikoagulantna terapija (NOAKT) – navodi dr Pavlović.
Teškoće koje prate terapiju antagonistima vitamina K
Sagovornica portala eKlinika naglašava da je nekada primena antagonista vitamina K „nezgodna“ za pacijente, jer moraju stalno da kontrolišu krv, kako bi se postiglo dobro vreme antikoagulacije (razređenja krvi).
– Oscilacije u tom protrombinskom vremenu dosta su česte i zavise od toga da li pacijent koristi i neke druge lekove. Na primer, lekovi protiv gljivica ili bolova podižu to protrombinsko vreme, pa postoji rizik od krvarenja. Neke namirnice smanjuju efekat leka, kao što su na primer, spanać, zelena salata. S druge strane, nađemo se u situaciji da pacijent kaže:“ Imam pet godina aritmiju, nisam pojeo za to vreme ni tri lista zelene salate“, iako je ovo povrće puno folata koji su nam potrebni – naglašava doktorka.
Ko mora da bude na terapiji antagonistima vitamina K?
Dr Pavlović precizira da bi prema preporukama i iskustvu, na antagonistima vitamina K treba da budu pacijenti koji imaju samo apsolutnu aritmiju i veštački zalistak.
– Svi ostali pacijenti sa apsolutnom aritmijom trebalo bi da budu na novim antikoagulantnim lekovima, koji za 48 sati postižu dobar nivo razređenja krvi i štite od moždanog udara. Mana je što su ovi lekovi skuplji, a RFZO ne pokriva tu terapiju. Bilo bi dobro ako bi ova terapija mogla da se barem delimično pokrije sredstvima RFZO – ističe dr Snežana Pavlović.
Lekovi kao faktor rizika
Dr Snežama Pavlović skreće pažnju da je i primena nekih lekova moguć faktor rizika za pojavu apsolutnih aritmija. To su na primer diuretici, lekovi za izbacivanje tečnosti, ali i antiaritmici.
– Dosta tih lekova za lečenje srčanih aritmija imaju taj svoj proaritmogeni potencijal, što znači da lek sam po sebi može da izazove aritmiju, pa se zato veoma oprezno treba opredeljivati za lekove. Jedini lekovi koji nemaju taj proaritmogeni efekat su beta-blokatori. Potrebno je voditi računa o primeni digitalisa, dilakora. Nažalost, probleme nekada pravi i primena teških narkotika, alkohola, citostatika. Sinusna aritmija ili aritmija absoluta, uočava se i posle vikenda, jer nedeljom neke osobe konzumiraju malo veće količine alkoholna. Okidač za aritmije mogu da budu cigarete, po dve ili tri kutije cigareta dnevno, javljaju se i kada su visoke temperature. Sve ovo su opšti poremećaji koji mogu da dovedu do problema i pojave aritmija – objašnjava dr Snežana Pavlović.
Primarijus dr Pavlović ima bogato iskustvo stečeno radom u Kliničkom cetru Srbije. Autor je brojnih naučnih radova u oblasti kardiologije u Srbiji i inostranstvu, član je kardioloških društava u Srbiji u Americi. Danas radi u privatnoj praksi.
