Zgazili smo ne ekser, posekli se na metal: Da li nam je potrebna vakcina, kolike su šanse da dobijemo tetanus?

Tetanus je retka, ali veoma ozbiljna infekcija koja zahteva hitno lečenje jer u nekim situacijama može da se završi smrtnim ishodom. Tetanus je posledica delovanja bakterije Clostridium tetani, koje ima u prašini, zemljištu i životinjskom izmetu. Kada bakterija kroz otvorenu ranu ili kožno oštećenje prođe u telo, dolazi do infekcije koja se naziva i "ukočena vilica" jer se ispoljava grčevima mišića vilice i vrata. U većini situacija neće doći do infekcije, ali u manjem broju slučajeva ona je, iako retka, moguća.

Moguće je oštećenje nerava, sepsa, prelom kostiju

Šta da radimo kada se posečemo na komad metala, nagazimo na ekser ili ako se dete ogrebe na igralištu, da li je potrebno u ovim situacijama da primimo vakcinu protiv tetanusa? Tetanus je ozbiljna bolest koju izaziva bakterija Clostridium tetani koja luči toksin. Kada kroz neko oštećenje na koži bakterija Clostridium tetani uđe u telo, može da proizvede toksin koji napada nervni sistem. Ovaj toksin izaziva bolnu ukočenost mišića i grčeve, koji često počinju u vilici i vratnim mišićima.

Preporučujemo

Tetanus je potencijalno životno ugrožavajuće stanje. Izaziva otežano disanje i gutanje, kao i probleme sa srčanim ritmom. Tegobe se najčešće javljaju 7 do 10 dana posle infekcije, kada dolazi do progresivne ukočenosti mišića i bolnih grčeva. Moguće je da dođe do naprslina i preloma kostiju, oštećenja nerava i mozga, sepse i na kraju smrti.

Kolika je verovatnoća da dobijemo tetanus posle posekotine?

Stručnjaci naglašavaju da je verovatnoća mala, ali da nije nula. Zahvaljujući vakcinama koje dobijemo u detinjstvu, sve je manji broj slučajeva tetanusa u savremenom svetu. Stručnjaci kažu da do infekcije uglavnom dolazi kod osoba koje nisu vakcinisane ili nisu primile vakcine na vreme.

Nevakcinisane osobe nemaju dovoljno antitela koja bi mogla da spreče razmnožavanje bakterije i lučenje toksina. Rizične grupe su osobe starije od 65 godina, ljudi sa oslabljenim imunitetom, dijabetesom ili intravenski narkomani.

Šta je vakcina protiv tetanusa?

Vakcina protiv tetanusa sadrži inaktivisani tetanusni toksin (toksoid), koji podstiče organizam da stvori antitela. Kada dobijemo vakcinu razvija se imuni odgovor koji nas štiti od moguće izloženosti bakteriji u budućnosti.

Kada nam je potrebna vakcina protiv tetanusa?

Možda će nam biti potrebna vakcina protiv tetanusa u zavisnosti od vrste povrede i vremena kada smo poslednji put primili vakcinu.

Povrede koje povećavaju rizik od tetanusa su:

ubodne rane (od eksera, trna, igala ili metaka)

ujedi životinja

opekotine

otvoreni prelomi, kada kost probije kožu

duboke posekotine kontaminirane prljavštinom, zemljom ili pljuvačkom

inficirane rane

infekcije zuba

rane tretirane nesterilnim sredstvima

U ovim slučajevima vakcina protiv tetanusa može biti potrebna čak i ako je poslednja vakcina primljena pre manje od 10 godina.

Šta ako nismo vakcinisani ili nismo sigurni?

Moguće je da nismo sigurni da li smo vakcinisani protiv tetanusa. Stručnjaci smatraju da ipak, ako je prošlo više od 10 godina i imamo neku od navedenih rana, treba da primimo vakcinu. Ako je prošlo više od pet godina i došlo je do ozbiljne rane, vakcina se obično preporučuje.

Ukoliko se ne sećamo poslednje vakcine protiv tetanusa, lekari savetuju vakcinaciju što je pre moguće nakon povrede.

Kako navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograda, imunizacija protiv tetanusa povređenih lica sprovodi se vakcinom koja sadrži TT komponentu i humanim antitetanusnim imunoglobulinom (HTIg) na sledeći način:

•  lica sa dokazom da su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast (najmanje 4 doze vakcine sa komponentom protiv tetanusa), a od poslednje doze do povrede je prošlo manje od 10 godina, ne dobijaju ni vakcinu ni HTIg;
•  lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do povrede je prošlo više od 10 godina, dobijaju jednu dozu vakcine i 250 I.J. HTIg, odmah po povređivanju;
•  lica koja nisu vakcinisana ili nemaju dokaze o imunizaciji protiv tetanusa dobijaju prvu dozu vakcine odmah, drugu dozu u razmaku ne kraćem od mesec dana, treću dozu najranije šest meseci nakon druge doze i četvrtu dozu najranije godinu dana nakon treće doze. Ova lica dobijaju i HTIg sa prvom dozom vakcine, odmah po povređivanju. Za prvu dozu mogu se koristiti sve vakcine koje sadrže TT komponentu (TT, Td, Tdap, DT) u zavisnosti od uzrasta.

Vakcina i HTIg se daju istovremeno, intramuskularno u naspramne ekstremitete, u deltoidni mišić ili anterolateralni deo femoralne regije, u zavisnosti od uzrasta lica koje prima vakcinu. Kod eksponirane novorođenčadi (porođaj van zdravstvene ustanove bez stručne medicinske pomoći) daje se samo HTIg. Aktivna imunizacija sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovana), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim IJZ/ZJZ.

Da li rđa može da izazove tetanus?

Rđa sama po sebi ne izaziva tetanus, ali stručnjaci kažu da priča o vezi zarđalih predmeta i tetanusa ipak postoji s razlogom.

Ekseri i oštri predmeti često se nalaze napolju ili u prljavom okruženju. Ako probiju kožu, moguće je da dođe do prodora bakterije duboko u tkivo.

Kada nam možda nije potrebna vakcina protiv tetanusa?

Verovatno nam nije potrebna vakcina ako je rana čista i mala, na primer mala posekotina u kuhinji, ako smo potpuno vakcinisani i ukoliko smo primili vakcinu protiv tetanusa u poslednjih 10 godina.

Kod rana niskog rizika, ažurirana vakcinacija obično pruža dovoljnu zaštitu. Ipak, ako niste sigurni, uvek je u redu da pitate svog lekara.

Da li je štetno primiti vakcinu protiv tetanusa ranije?

Kratak odgovor je ne, nije štetno. Bezbedno je da primimo vakcinu pre preporučenih 10 godina, navode lekari.

Kod nekih osoba moguće je da posle vakcinacije dođe do lokalne reakcije, kao što su bol ili otok, ali ozbiljne neželjene reakcije su retke.

DTaP vakcina (za malu decu) može da izazove bol ili otok na mestu uboda, blagu temperaturu, razdražljivost, umor, gubitak apetita i povraćanje.

Td ili Tdap vakcine (za tinejdžere i odrasle) mogu da izazovu bol, crvenilo ili otok na mestu uboda, blagu temperaturu, glavobolju, umor, mučninu, povraćanje, dijareju ili bol u stomaku.

Da li mi je potrebna vakcina protiv tetanusa?

Razmotrite uvek vakcinaciju ako je rana duboka, ako je povreda posledica kontakta sa nečistim predmetom ili ako su zemlja, pljuvačka ili životinjski izmet prodrli u ranu. Predlaže se vakcinacija i kada imamo opekotinu ili povredu usled pritiska (gnječenja), kada se ne sećamo kada smo poslednji put primili vakcinu protiv tetanusa.

Moguće je da nam vakcina neće biti potrebna ako su posekotina ili ogrebotina male i čiste, ako smo ranu odmah očistili, primili vakcinu protiv tetanusa tokom poslednjih 10 godina i ako rana zarasta normalno bez znakova infekcije.

(eKlinika)