Rak jednjaka danas predstavlja karcinom sa najvećim porastom incidence svih malignih oboljenja a prevencija i svest o problemu gorušice predstavljaju osnovu njegovog lečenja
Prof dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg (I hirurška klinika Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije) Foto: Privatna arhiva, Shutterstock
Na mediteranskim prostorima i u centralnoj Evropi problem sa gorušicom, na mesečnom nivou, javlja se kod 40 odsto stanovništva, na nedeljnom oko 15, a dnevno čak 7 ili 8 odsto populacije oseća ovakve simptome. U njegovom nastanku najveću ulogu igraju tip ishrane i učestalost obroka, postojanje želudačnih kila i gojaznost, a konzumiranje alkohola i cigareta u kombinaciji, dokazani su faktor rizika. Najbolja prevencija je odlazak kod lekara, ako simptomi nemaju jasan razlog nastanka a ponavljaju se, objašnjava za eKlinika portal profesor dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg, zamenik direktora Klinike za digestivnu hirurgiju – I hirurška, Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije.
Najveći broj bolesti gornjeg digestivnog trakta kreće od gorušice, odnosno refluksa, u narodu zvanog i žgaravica. Stručni naziv za oboljenje koje nastaje usled prekomerne pojave gorušice je GERB (gastroezofagusna refluksna bolest).
– GERB predstavlja vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak koje dovodi do stvaranja neprijatnih simptoma i komplikacija. U najvećem broju slučajeva postoji želudačna kila koja uslovljava da spoj između jednjaka i želuca ne funkcioniše adekvatno. Jednjak i želudac se sporije prazne, a sadržaj koji se unese, uz kiselinu koja se normalno luči u želucu, se jednostavno nađu na pogrešnom mestu – u jednjaku. Faktički i klinički se ovaj problem manifestuje osećajem gorušice, spontanim vraćanjem hrane, ponekad se usta više napune pljuvačkom, postoji osećaj zadržavanja hrane, prisutan je povremeno i bol iza grudne kosti – objašnjava prof. dr Aleksandar Simić, koji je i načelnik odeljenja za interventnu endoskopiju i funkcionalnu dijagnostiku I hirurške klinike, UKCS.
Sagovornik eKlinika portala objašnjava da je više faktora zaslužno za pojavu GERB, a da je jedan od najznačajnijih svakako način i tip ishrane tj. broj obroka koji praktikujemo.
– Ako jedete češće, onda je manja šansa da se pospeši nastanak bolesti nego ako se jede jednom ili dva puta dnevno. Naročito je to izraženo ako se jede kasno. Jedan od imperativa svakog dijetetsko-higijenskog režima je da se hrana ne unosi minimum 3-4 sata pre odlaska na spavanje. Druga stvar koja je dominantna je gojaznost jer ove osobe imaju mnogo učestalije probleme sa gastroezofagusnom bolešću, tipom hrane koja se unosi i njenim količinama. Pržena, masna, začinjena ili ljuta hrana koja je tipična za ovo naše podneblje značajno doprinosi, jer opterećuje mehanizam funkcionisanja gornjeg digestivnog trakta i pospešuje vraćanje sadržaja u jednjak. Dodatni problem je to što su ove pojave učestale, pa ih ljudi lako i često zanemare – upozorava profesor Simić.
Po rečima dr Simića, pažnju treba obratiti pri svakom ponavljanju opisanih simptoma, najpre u slučajevima kada ne znamo uzrok. Ako smo jeli laku hranu, nismo je uneli kasno, niti u velikoj količini, a opet imamo osećaj gorušice ili pečenje iza grudne kosti, to je nešto što bi svakako trebalo da bude alarm da shvatimo da imamo problem. Dodajmo tome i dužinu perioda tokom koga se simptomi ponavljaju.
– Privremeno mogu da pomognu promena u režimu ishrane u vidu uzimanja lakše hrane ili antacida – lekova blagog dejstva koji se kupuju se u apoteci bez recepta i koji neutralizuju osećaj kiseline u želucu. Neke osobe uzimaju i sodu bikarbonu, pa im bude lakše. Ovo, međutim, može biti dvosekli mač i skrenuti pravilan tok u ustanovljavanju realnog postojanja problema, prvenstveno zbog manje učestalosti i mogućeg smirivanja simptoma – kaže profesor, a na pitanje do koje mere se na ovakav način možemo lečiti usputnim metodama koje nam olakšavaju stanje, odgovara:
– Teško je odrediti granicu za to jer je svaki organizam je jedinstven, ali, ako simptomi traju kontinuirano duže od tri meseca, ako i pored toga što se pridržavate nekog predočenog načina ishrane ne prolaze i predstavljaju vam smetnju u svakodnevnom funkcionisanju, trebalo bi da se obratite nekome kome je to uža specijalnost.
Gorušica i simptomi vraćanja hrane u slučaju zanemarivanja mogu da dovedu do malignih promena, u prvom redu karcinoma jednjaka.
– Stalno vraćanje sadržaja i kiseline dovodi do oštećenja sluzokože završnog dela jednjaka koja se menja u smislu otpornosti na dejstvo kiseline, pri čemu nastaje oboljenje koje se naziva Baret-ov jednjak. Ako takva vrsta promene sluzokože (metaplazija) napreduje, ne leči se na pravi način po najsavremenim principima, može da pređe u jedan teži oblik (displazija), što je prekarcinomsko stanje, i ako se tada ne odreaguje na ispravan način, prelazak u tzv. Baret-ov karcinom je neizbežan. I klinička slika kod ovih bolesnika je klasična: imali su gorušicu različitog intenziteta i ponavljanja desetak godina, onda ista naglo prestaje, da bi potom usledilo otežano gutanje i verovatno, dijagnoza maligniteta kao posledice hroničnog vraćanja kiseline u jednjak – upozorava naš sagovornik. Postavljanje dijagnoze Baret-ovog jednjaka i sprovođenje adekvatnog lečenja, najčešće u vidu antirefluksne minimalno invazivne hirurške procedure može sprečiti nastanak karcinoma jednjaka – tvrdi nas sagovornik na osnovu višedecenijskog velikog ličnog hirurškog iskustva.
Da je situacija više nego ozbiljna i da je širenje svesti neophodno, govori i podatak da karcinom jednjaka danas spada u karcinome sa najvećim porastom učestalosti u odnosu na na sve ostale karcinome. Prof dr Simić kaže da u poslednjih 20 – 30 godina imamo jednu standardnu učestalost oboljevanja od karcinoma dojke ili jajnika kod žena, karcinoma pluća ili debelog creva kod muškaraca, a kada je u pitanju karcinom jednjaka, beleži se porast oboljevanja od oko 300 odsto. Nešto česće oboljevaju gojazni muškarci, a najveći broj pacijenata je između 50 i 60 godina života.
Činjenica je, navodi profesor, da pušenje i konzumiranje alkohola spadaju u dokazane faktore rizika ako govorimo o malignim bolestima.
– U slučaju nastanka karcinoma jednjaka, iako bi možda bilo logično da pomislimo da cigarete imaju prednost, nešto je značajniji alkohol. Međutim, simbioza ova dva poroka je najteža i daje značajno veću incidencu oboljevanja. Pitanje genetske predisponiranosti je početkom ovog veka imalo vrhunac u istraživanjima, da bi vremenom došlo do ublažavanja ovih tvrdnji. Naime, nije bilo dovoljno činjenica koje bi potvrdile direktnu korelaciju između genetike i ovih vrsta karcinoma na nivou globalne populacije, osim u nekim jako retkim oblicima. Maligna oboljenja jednjaka su uglavnom stečena – dodaje prof.dr Simić i kaže ono što u smislu prevancije možemo da učinimo sami je prvenstveno promena životnih navika u smislu ishrane.
Sledeća stavka je ono što je standard svugde u svetu – praćenje određene grupe ljudi koji su dugo izloženi simptomima gorušice kroz gastroskopski pregled, i to obavezno u rukama visoko stručno obučenog kadra. Nakon toga u slučaju da je potrebno sprovodi se pravilan pristup terapiji ili, po potrebi, hirurško lečenje.