Najbolja prva pomoć je sterilan flaster Foto: Shutterstock
Plikovi ili frikcioni mehurići, mali džepovi tečnosti koji nastaju u gornjim slojevima kože najčešće su posledica trenja, posle nošenja neudobne obuće ili rukovanja nekim teškim alatom. Nadražena koža je ispunjena tečnošću i crvena, a nekada i pecka. Ovo stanje najčešće prolazi samo od sebe, u roku od dve nedelje. Doktori savetuju da se, ako je ikako moguće, suzdržite od istiskanja mehurića, jer u nekim slučajevima rizikujete da stanje iskomplikujete dodatnom infekcijom.
Frikcioni mehurići obično se pojavljuju na stopalima, petama, prstima ili bočnim stranama stopala, gde je koža najdeblja. Mogu se pojaviti i na dlanovima i prstima, kao posledica napornog rada određenim alatima. Plikovi ili žuljevi javljaju se najčešći posle nošenja neodgovarajuće odeće ili obuće. Mogu biti i posledica prekomernog znojenja, jer vlažna koža je podložnija nastanku plikova. Često su i rezultat napornije fizičke aktivnosti, korišćenja ili alata ili tkanina koje su grube ili tvrde, pa i nošenja tereta.
Određena zdravstvena stanja kože i lekovi mogu usloviti pojavu plikova, kao što je retka bolest bulozna epidermoliza, odnosno „deca leptiri“. Kod ove bolesti plik može biti posledica sasvim blagog trenja. Plikovi mogu nastati i usled hronične polietiološke bolesti porphyria cutanea tarda. Ovo je metaboličko stanje koje čini kožu fotosenzibilnijom, što znači da izlaganje suncu može dovesti do pojave mehurića. Plikovi na koži se nekada i javljaju posle upotrebe nekih lekova.
Većina frikcionih mehurića zaraste sama od sebe, u roku od nedelju do dve. Nekoliko jednostavnih koraka može pomoći da smanjite nelagodnost i verovatnoću da se plik zarazi. Zaštite i pokrijte plikove, izbegavajte aktivnosti koje su prouzrokovale promene ne koži, nikako ih ne dirajte i ne pokušavajte da istisnete tečnost.
Stručnjaci savetuju da koristite zavoje ili mekane flastere kako bi zaštitili ugroženo područje. Ukoliko je plik na delu koji je posebno izložen pritisku, kao što je taban, preporučuje se obloga. Zgodno sredstvo su i hanzaplasti sa zaštitnim slojem. Moguće su infekcije ako samoinicijativo pokušavate da uklonite tečnost iz plika. Birajte udobnu obuću i koristite antiperspirante kako bi koža bila suva.
Ukoliko bi plik mogao sam da pukne, možda bi bilo poželjno istisnuti tečnost na sterilni i kontrolisani način. Stručnjaci naglašavaju da, pre svega, temeljno operete ruke vodom i sapunom, sterilišite iglu alkoholom, a zatim pažljivo i nežno ubodite ivicu plika. Dozvolite tečnosti da sa sama od sebe poteče, dobro operite to područje sapunom ili dezinficijensom, ne uklanjajte kožicu koja je ostala posle mehura jer ona štiti dublje slojeve tkiva od infekcije. Stavite na to mesto zavoj ili flaster. Posmatrajte sledećih par dana mesto intervencije kako ne bi došlo do infekcije, a ako se javi promena boje, otok, gnoj ili bol obratite se lekaru.
Sledeći prirodni lekovi mogu pomoći da plikovi brže zarastu. Aloe vera ima snažna antiinflamatorna svojstva. Prema studiji iz 2019. poboljšava zarastanje rana, smanjuje rizik od infekcije. Tanak sloj kreme ili gela od aloe vere dva ili tri puta dnevno, možete nanositi dok se povređeno mesto ne oporavi.
Ulje eukaliptusa, prema studiji iz 2017. godine, ima jake antimikrobna i antiinflamatorna dejstva. Kao metod za brže zarastanje rana se preporučuje i vazelin. Ulje čajevca se koriti strotinama godina kao prirodni lek za infekciju, ima antibakterijska i antiinflamatorna svojstva, ublažava bol.