Nodusi ili čvorići na štitnoj žlezdi zapravo su tumori, a dr Jelica Bjekić Macut ističe da su najčešći kod žena

Štitasta žlezda je endokrina žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod grkljana, ima oblik leptira i težine je oko 30 gr. Zadužena je za proizvodnju dva bitna hormona, tiroksina i trijodtironina (T3). Zato je važno da svaka promena na štitastoj žlezdi bude otkrivena što pre, kako bi se na vreme reagovalo. A najčešće promene su nodusi ili čvorići na žlezdi.  

Promene na štitastoj žlezdi: nodusi ili čvorići

− Čvorići ili nodusi su promene koje se nalaze u štitastoj žlezdi. Oni se češće javljaju kod žena, kod jedne od 12 do 15 žena, a ređe kod muškaraca, odnosno kod jednog od 40 do 50 muškaraca. Smatra se da je povećanje broja pacijenata sa nodusima u štitastoj žlezdi u direktnoj vezi sa primenom modernih tehnologija, odnosno lakše dostupnosti ultrazvučnih pregleda štitaste žlezde – objašnjava za eKlinika portal specijalista interne medicine, endokrinolog dr Jelica Bjekić Macut, načelnica endokrinologije KBC „Bežanijska kosa“.

Pojedinačni ili višestruki nodusi

− Čvor u štitastoj žlezdi se definiše kao ograničena promena građe štitaste žlezde. Unutar tkiva štitaste žlezde nodusi se mogu pojaviti kao pojedinačni ili višestruki. Kod višestrukih nodusa, jedan od njih može pokazivati  dominaciju, u pogledu rasta i osobenosti funkcije. Čvorovi u štitastoj žlezdi najčešće su benigne prirode, ali neki od njih mogu da budu i maligni. Poslednjih godina registruje se porast broja obolelih od karcinoma štitaste žlezde. Zbog toga svaki tiroidni nodus zahteva praćenje, pogotovo ako su uvećani i limfni čvorovi na vratu – ističe dr Bjekić Macut.

Benigne i maligne promene

Osnovni cilj dijagnostičkog pristupa tiroidnom nodusu je razlikovanje benignih od malignih čvorova. Pretpostavlja se da je 95 odsto nodusa benigno. Karcinom štitaste žlezde nije česta bolest budući da čini 0.5 do 1.5 procenata svih karcinoma, ali predstavlja najčešći maligni tumor endokrinog sistema. U nastajanju karcinoma štitaste žlezde, prema objašnjenju dr Jelice Bjekić Macut, najvažniju ulogu ima genetski faktor i jonizujuće zračenje.
– Karcinomi štitaste žlezde  se dele na papilarne, folikularne, medularne i anaplastične. U poslednjih nekoliko godina, u većini zemalja se registruje porast karcinoma štitaste žlezde i najviše se pripisuje papilarnom karcinomu, koji ima i najbolju prognozu – kaže naša sagovornica. 

Simptomi karcinoma štitaste žlezde

− Simptomi koji ukazuju na postojanje karcinoma štitaste žlezde su pojava izraslina na vratu, koja se tokom vremena uvećava, bol u vratu, otok limfnih žlezda na vratu, otežano gutanje i disanje, promene glasa koje traju duže od mesec dana – navodi dr Bjekić Macut i objašnjava da dijagnostika čvorova na štitastoj žlezdi počinje pregledom vrata, ultrazvučnim pregledom štitaste žlezde, određivanjem hormona štitaste žlezde i tumorskih markera, tireoglobulina i kalcitonina.

– Ukoliko su nodusi veći od 10 mm, predlaže se biopsija čvora tankom iglom, a uzorak tkiva šalje na citološku analizu. Od nalaza zavisi koji će od pacijenata biti upućen na hirurško lečenje. Praćenje, kako preoperativno, tako i postoperativno, je u domenu endokrinologa, a operacije štitasta žlezde su u domenu endokrinih hirurga. Posle operacije, pacijenti kojima je izvađena cela žlezda, su na obaveznoj hormonskoj nadoknadi levotiroksinom – kaže za eKlinika portal doktor specijalista interne medicine, endokrinolog dr Jelica Bjekić Macut.