Alergije izazvane zagađenjem vazduha nekada mogu da prerastu u astmu. Prašina nevidljiva golim okom ima mogućnost da dospe do najsitnijih delova pluća, alveola i poremeti mehanizme odbrane od alergena. Usled dugotrajnog delovanja aerozagađenja može doći do pojave alergije, ili pogoršanja bronhijalne astme alergijskog porekla.
Loša prognoza – svako drugo dete će bolovati od nekog oblika alergije
Pacijentima sa već ustanovljenom astmom, zagađenje vazduha nekada može da pogorša postojeće stanje i dovede do fatalnog ishoda. Doktori navode da zagađen vazduh koji je krivac za alergije najviše smeta deci, trudnicama, pa i starijim osobama koje nikada ranije nisu patile od ove bolesti.
– Procenjuje se da će svako drugo dete, u razvijenom svetu u budućnosti, bolovati od nekog oblika alergije – kaže za eKlinika portal pneumoftiziolog prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević.
Prašina nevidljiva golim – uzrok alergija
Prašina nevidljiva golim okom sačinjena je od nevidljivih čestica poznatih kao Particulate matter (PM). Ove čestice predstavljaju prašinu manju od 10 mikrona. Ta prašina je mešavina čvrstih čestica dima, čađi, prašine, kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a najveći emiteri PM čestica su grejanje, saobraćaj i industrija.
– Povezanost alergije i aerozagađenja je značajna i uzročna. PM čestice dolaze do najsitnijih delova pluća, alveola i tamo remete mehanizme odbrane od alergena, usled dugotrajnog delovanja mogu dovesti do ispoljavanja alergije koja dotada nije postojala ili do pogoršanja bronhijalne astme alergijskog porekla – objašnjava dr Radosavljević.
Magla i smog kao respiratorni iritanti
Aerozagađenje se sastoji od niza različitih štetnih materija. Pre svega štetnih gasova, kao što su azot oksid, sumpor dioksid.
– Sumpor dioksid i azot oksid sa vodom (u uslovima kada postoje i magla i smog), stvaraju jako korozivne opasne kiseline kao što su sumporna i azotna, koje se mogu naći u vazduhu. One deluju kao takozvani respiratorni iritanti, mogu oštetiti epitel u nosu, grlu, glavnoj disajnoj cevi – traheji, usloviti suzenje očiju. Istovremeno tako remete nespecifičnu odbranu organizma, koja je jako važna za pravilno funkcionisanje imunog sistema, a time i za prevenciju alergija. Sluzokoža nosa ima treplje, čija je uloga da se kreću u jednom pravcu izbacuju štetne materije iz gornjih respiratornih puteva i tako sprečavaju ulazak polenskih čestica i PM čestica u pluća – pojašnjava ovaj proces dr Tatjana Radosavljević.
Naša sagovornica navodi da zagađenje vazduha remeti ovaj korisni mehanizam i otvara širom vrata polenu i drugim štetnim česticama. Kapljice kiseline, kako navodi, i fizički oštećuju epitel gornjih disajnih puteva i na taj način potpomažu razvoj alergijskih rinitisa i traheitisa (upale dušnika).
Javiti se lekaru što pre kako bi se sprečilo gušenje
Dr Tatjana Radosavljević navodi podatak koji jasno svedoči o povezanosti bolesti i zagađenja vazduha, podsećajući da medicina, pre industrijske revolucije u 19. veku, nije poznavala bolesti koje sada zovemo alergijama.
– Nažalost, pravilo da je leti manje aerozagađenje, više ne važi. Alergija izazvana zagađenjem vazduha se manifestuje curenjem nosa, suzenjem očiju, ali nekada se javlja i osećaj gušenja i bronhospazam – ističe dr Radosavljević i dodaje da kada su alergije u pitanju, određeno mesto pripada i genetskoj predispoziciji.
-Kod ljudi koji već imaju alergije, simptomi se pojačavaju, jako su izraženi i zahtevaju jaču terapiju. Alergije se mnogu javiti čitave godine, iako su se ranije javljale samo u određeno doba godine. Kod sumnje na novu alergiju potrebno je, što pre, javiti se lekaru kako bi se sprečilo gušenje – naglašava sagovornica eKlinika portala.
Može doći do produženih napada, čak i smrti
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha je jedan od najčešćih uzroka preuranjenih smrti i bolesti u svetu. Kako se navodi, zagađenja su odgovorna za 29 odsto svih oboljenja i smrtnih ishoda koje imaju veze sa rakom pluća, 17 odsto svih respiratornih infekcija kod dece, 24 odsto smrti od srčanih udara, 25 odsto fatalnih ishoda i bolesti koje se dovode u vezu sa srcem i kardiovaskularnim bolestima i čak 43 odsto svih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća.
Dr Radosavljević objašnjava da alergije koje su povezane sa stalno prisutnim aerozagađenjem, mogu imati progresivni tok, zahvatiti gornje disajne puteve i nos, dovesti do preosetljivosti bronhijalnoj stabla, što sve može usloviti pojavu astme.
– Pacijenti sa astmom, koja je kontrolisana, u uslovima aerozagađenja, mogu da pogoršavaju kliničku sliku, pogoršaju težinu astme. Može doći ne samo do hronične astme, već i do astatičnih statusa, produženih napada gušenja koji traju više dana, do astme sa gubitkom svesti, čak i do fatalne astme i smrti – upozorava dr Radosavljević.
Deca, trudnice i stari su najrizičnija populacija
Najbolja terapija je, kako naglašava dr Tatjana Radosavljević, jeste nošenje pravih nanomaski, izbegavanje izlaska napolje u danima kada je aerozagađenje jako visoko, primena kružnih prečišćivača vazduha, primena preventivne terapije i obavezno lokalne zaštitne terapije.
– Kao i kod svake alergije, najsigurnije je otkloniti uzrok, ali to je samo moguće u sferi teorije, pogotovo kada je reč o aerozagađenju – ističe naša sagovornica, navodeći da zagađenje vazduha najviše štete nanosi najmlađima, trudnicama, ali i starijim osobama.
– Kod dece se još uvek razvija respiratorni sistem i zato su ona osetljivija na prisustvo aerozagađenja. Nove alergije su upravo primer za povezanost alergija i aerozagađenja, jer se sada kod starijih osoba, koje nikada ranije u životu nisu patile od alergija, javljaju ozbiljne tegobe – kaže dr Radosavljević.
Plastika i gume kao bojni otrovi
U više izveštaja, kao najznačajniji izvori zagađenja vazduha povezanih sa PM i Azot dioksidom NO2, navode se industrije, poljoprivreda, saobraćaj. U seoskim sredinama vazduh zagađuju i individualne peći i ložišta. Smatra se da dizel vozila, značajno doprinose zagađivanju vazduha azotnim oksidima, a po oceni naše sagovornice, svi su jednako opasni izvori.
– Jako opasan izvor su paljenje plastike, guma… koje emituju čestice slične bojnim otrovima i koje utiču na razvoj alergije, ali i malignih bolesti – ističe dr Radosavljević.
Kada ne treba otvarati prozore?
Kada bi se na nacionalnom nivou uradilo nešto korenito, u smislu poboljšanja vazduha, mogle bi da se spreče mnoge bolesti.
– Mere koje bi vodile ka čistijem vazduhu moraju da se sprovode dugo i stalno, a pozitivni efekti ne mogu da se očekuju preko noći – ocenjuje dr Tatjana Radosavljević. U međuvremenu pokušajte da se zaštitite maksimalno koliko je moguće od aerozagađenja.
– Ne otvarajte prozore, pred zoru, jer je tada, podseća dr Radosavljević, najveća koncentracija aerozagađenja. Iskoristite slobodno vreme za boravak u mestima gde je zagađenje manje. Izbegavajte aktivnosti na otvorenom kada je veliki stepen zagađenja, koristite prečišćivače vazduha sa dobrim filterima, izbegavajte zadimljene prostorije, češće perite kosu i posteljinu, kada dođete u kuću skinite odeću u kojoj ste boravili napolju, ispirajte nos slanim rastvorom – podseća dr Tatjana Radosavljević.
