San je bitan i za regulaciju hormona, u koje spada i insulin Foto; Shutterstock
Dobar san, kontrola stresa i zdrave životne navike osnove su dobrog zdravlja svakog čoveka, a posebno osoba koje se leče od dijabetesa tipa 2. Doktori savetuju manje masti, šećera, alkohola, nekoliko manjih zdravih obroka u toku dana, fizičku aktivnost, ali i dobar san, kao neizostavni deo dobre kontrole bolesti. Naime, preporuka stručnjaka za dijabetičare jeste da se naspavaju tokom noći od 7 do 8 sati.
Tokom sna mozak skladišti uspomene, mišići se regenerišu, a puls i krvni pritisak padaju. San je bitan i za regulaciju hormona, u koje spada i insulin. Loš san ima veoma važno mesto u insulinskoj rezistenciji kada ćelije ne reaguju na insulin, jer tada nema razgradnje glukoze u krvi i pacijent ima prvo povišen insulin, a potom se javlja i povišen nivo šećera u krvi.
U slučaju da se borite sa insulinskom rezistencijom postarajte se da obezbedite preporučenih 7 do 8 sati sna. U studiji objavljenoj u američkom časopisu Diabetes, učestvovale su osobe koje imaju preddijabetes ili im je nedavno dijagnostikovan dijabetes tipa 2 koji ne leče. Utvrđeno je da su pacijenti koji su spavali manje od pet i više od osam sati sna, imali viši nivo A1C to jest, glavne forme glikohemoglobima, koja kod zdravih osoba iznosi do 6 odsto ukupnog hemoglobina.
San kraći od 6 sati tokom noći se dovodi u vezu i sa većim indeksom telesne mase i povišenim rizikom od dijabetesa tipa 2. U nekim slučajevima i gubitak svega nekoliko kilograma može da obezbediti bolju kontrolu šećera. Nedostatak sna, takođe može da pokrene biohemijski kaskadni proces, vođen upalnim supstancama, kao što su citokini, a sve može biti podloga za insulinsku rezistenciju.
Manjak sna aktivira naš simpatički nervni sistem, čija je uloga da obezbedi odgovor na stres, što takođe može smanjiti osetljivost na insulin. Ovo je još jedna oblast koja se istražuje, ali poznato je da stres koji utiče na kontrolu dijabetesa može dovesti do nedostatka sna.
Nedovoljno sna može biti krivac i za neke loše navike. Većina ljudi, u situacijama kada manje spava – više jede. Sve ovo može povećati rizik od dijabetesa i gojaznosti, tvrdi naučnici u istraživanju objavljeno 2016. godine. Zbog povišenog nivoa šećera u krvi javlja se i potreba za učestalijim mokrenjem, dodatni šećer u krvi ulazi u urin i izvlači vodu iz tkiva,objašnjavaju stručnjaci klinike Mayo. Buđenje nekoliko puta tokom noći, kako biste otišli u kupatilo, može poremetiti san. Tokom sna moguće je se i snizi nivo šećera u krvi (ispod 70 mg / dl) u snu i tada nastaje noćna hipoglikemija. U tom slučaju oboleli od dijabetesa tipa 2 ima nemiran san, znoji se, a moguća je i pojava noćnih mora.
Pacijenti sa dijabetesom imaju i do tri puta veću verovatnoću da padnu u neko depresivno stanje, kada su i veoma česti problemi sa spavanjem. Stručnjaci tvrde, da osobe koje pate od depresije imaju veći rizik od nesanice, i obrnuto, da nesanica povećava rizik od depresije.
U jednoj studiji, u kojoj je učestvovalo više od 7.000 sredovečnih i starijih osoba koje se leče od dijabetesa, jedna četvrtina se žalila na probleme sa spavanjem. Oko 77 odsto je reklo da ima poteškoće da utone u san, mnogi su imali sleep apneju i patili su od pospanosti tokom dana, zaključilo je istraživanjeobjavljeno u časopisu „Dijabetes i metabolički poremećaji„.
Leptin je hormon koji nam poručuje da nismo gladni, dok je grelin hormon koji stimuliše glad. Ukoliko ste spavali, malo i loše, leptin se snižava, a raste grelin. Rezultat je da ste manje zadovoljni hranom koju jedete, ali ste i gladni. Posebno raste želja za slatkom hranom i drugim jednostavnim ugljenim hidratima, koji mogu biti laki izvori brze energije za telo i mozak.
Bitna je i količina hrane. U analizi 11 studija zaključeno je da su osobe koje su manje spavale unosile 385 kalorija više u toku dana i odnosu na ljude koji su spavali 7 ili 8 sati. Ne samo da hormoni podstiču potrebu za jelom, već i činjenica da smo više sati budni i da jedemo. Unošenjem dodatnih kalorija raste šećer u krvi, što može da pogorša rezistenciju na insulin, smatraju doktori.
Zdrave navike, kada je u pitanju spavanje, bitne su za svakog, a pogotovo za pacijente koji boluju od dijabetesa tipa 2. Nemiran san, često buđenje tokom noći su povezani sa lošom kontrolom dijabetesa. Bitna je rutina i savet je da odete na spavanje uvek u isto vreme tokom večeri i da se ujutro budite takođe u isto vreme. Nemojte da ovu rutinu menjati ni vikendom, jer će vam u ponedeljak biti teže da se probudite.
Budite fizički aktivni, tako ćete poboljšati kontrolu insulina. Tokom vežbanja ćelije mišića crpe glukozu iz krvi za energiju. Blagi zamor posle vežbanja i hormoni u balansu pomoćiće i da lakše zaspite.
Soba u kojoj spavate treba da bude zaštićena od svetlosti i tiha. Istuširajte se pred spavanje i nastojte da imate svoje male rituale pre spavanja. Pojedini stručnjaci savetuju i da vodite dnevnik u kojem opisujete vaša osećanja, jer te zabeleške mogu uticati i na nivo anksioznosti, koji je čest pratilac dijabetesa. Izbegavajte kofein osam sati pre spavanja i ne konzumirajte alkohol u večernjim satima. Teško i obilno jelo takođe može narušiti kvalitet sna i uticati na nivo šećera u krvi.