Hrana bogata flavonoidima, uključujući bobičasto voće, jabuke, kruške i vino, ima pozitivan efekat na nivo krvnog pritiska, a ova povezanost delimično se objašnjava karakteristikama crevnog mikrobioma, otkriva novo istraživanje objavljeno u časopisu Hypertension.
Obična promena ishrane utiče na kardioprotektivne efekte
– Naš mikrobiom u crevima igra ključnu ulogu u metabolizmu flavonoida kako bi poboljšao njihove kardioprotektivne efekte, a ova studija pruža dokaze koji ukazuju na to da su ovi efekti snižavanja krvnog pritiska dostižni jednostavnim promjenama u svakodnevnoj ishrani – izjavio je vođa studije i istraživač dr Aedín Cassidy, profesor nutricionizma i preventivne medicine na Institutu za globalnu bezbednost hrane na Queen’s University u Belfastu, Severna Irska.
Flavonoidi nude brojne zdravstvene koristi
Flavonoidi su jedinjenja koja se prirodno nalaze u voću, povrću i biljnoj hrani, poput čaja, čokolade i vina, a u prethodnim istraživanjima pokazalo se da organizmu nude razne zdravstvene koristi. Flavonoide razlaže mikrobiom u crevima – bakterija koja se nalazi u digestivnom traktu. Nedavne studije otkrile su vezu između mikroorganizama u ljudskom digestivnom traktu i kardiovaskularnih bolesti (CVD), koje su vodeći uzrok smrti u svetu. Mikrobiom creva je veoma različit među pojedincima, a uočene su i razlike u sastavu mikrobnih creva među ljudima sa i bez kardio oboljenja.
Uz povećano istraživanje koje ukazuje na to da flavonoidi mogu da smanje rizik od srčanih oboljenja, ova studija je procenila ulogu mikrobioma creva u tom procesu. Istraživači su ispitali povezanost između konzumiranja hrane bogate flavonoidima sa krvnim pritiskom i raznolikošću mikrobioma u crevima. Studija je takođe istražila koliko različitosti unutar crevnog mikrobioma mogu da objasne vezu između unosa hrane bogate flavonoidima i krvnog pritiska.
Analiza ishrane na osnovu 112 namirnica
Grupa od 904 odraslih, starosne dobi od 25 do 82 godine, od kojih su 57 odsto bili muškaraci, angažovano je za ovu studiju. Istraživači su procenjivali unos hrane, nivo mikrobioma creva i krvni pritisak zajedno sa drugim kliničkim i molekularnim fenotipizacijama na redovnim kontrolnim pregledima.
Koliko su učesnici studije unosili hrane bogate flavonoidima tokom prethodne godine izračunat je iz upitnika o hrani koji su sami popunjavali, a koji detaljno prikazuje učestalost i količinu pojedene svake od 112 navedenih namirnica. Vrednosti flavonoida dodeljene su hrani prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD o sadržaju flavonoida u hrani.
Mikrobiom creva utvrđivan na osnovu uzoraka stolice
Mikrobiom creva učesnika studije procenjen je pomoću fekalne bakterijske DNK ekstrahovane iz uzoraka stolice. Nakon posta preko noći, nivo krvnog pritiska učesnika meren je tri puta, u trominutnim intervalima nakon početnog petominutnog odmora. Istraživači su takođe prikupili podatke o načinu života učesnika, uključujući pol, starost, status pušač/nepušač, upotrebu lekova i fizičku aktivnost, kao i porodičnu istoriju bolesti koronarnih arterija, broj dnevnih kalorija i unesenih vlakana, a mereni su i visina i težina svakog učesnika.
Bobičasto voće snižava sistolni pritisak
Analizom redovnog unosa flavonoida sa crevnim mikrobiomom i nivoom krvnog pritiska utvrđeno je da su učesnici studije, koji su imali najveći unos hrane bogate flavonoidima, uključujući bobičasto voće, crno vino, jabuke i kruške, imali niži nivo sistolnog krvnog pritiska, kao i veću raznolikost u crevnom mikrobiomu od učesnika koji su konzumirali najniži nivo flavonoida.
Do 15,2 odsto povezanosti između hrane bogate flavonoidima i sistolnog krvnog pritiska moglo bi se objasniti raznolikošću pronađenom u crevnom mikrobiomu učesnika.
Konzumiranje 1,6 porcija bobičastog voća dnevno (jedna porcija iznosi 80 grama ili 1 šolja) povezano je sa prosečnim smanjenjem nivoa sistolnog krvnog pritiska za 4,1 mm Hg, a oko 12 procenata povezanosti je objašnjeno faktorima mikrobioma u crevima.
Oko 3 čaše crnog vina nedeljno dobre za pritisak
Konzumiranje 2,8 čaša (125 ml vina po čaši) crnog vina nedeljno povezano je sa prosečno 3,7 mm Hg nižim nivoom sistolnog krvnog pritiska, od čega se 15 odsto može objasniti crevnim mikrobiomom.
– Naši nalazi ukazuju na to da bi u budućim ispitivanjima trebalo posmatrati učesnike prema metaboličkom profilu kako bi se preciznije proučile uloge metabolizma i crevnog mikrobioma u regulisanju efekata flavonoida na krvni pritisak – istakao je dr Cassidy.
Iako ova studija ukazuje na potencijalne koristi od konzumiranja crnog vina, Američko udruženje za srce sugeriše da ako već ne pijete alkohol, ne bi trebalo ni da počnete. Ako pijete, razgovarajte sa svojim lekarom o prednostima i rizicima umerenog konzumiranja alkohola. Prema Američkom udruženju za srce o zdravlju u ishrani, unos alkohola može biti sastavni deo zdrave ishrane ako se konzumira umereno (ne više od jednog alkoholnog pića dnevno za žene i 2 alkoholna pića dnevno za muškarce).
