Iako se pneumonija često smatra primarnom bolešću, ona zapravo dolazi u mnogo različitih oblika i sa mnogo uzroka zbog kojih nastaje. Upala pluća je rezultat infekcije koja dovodi do sakupljanja tečnosti ili gnoja u plućima. Svaka vrsta upale pluća ima drugačiji rizik i simptome, pa čak i mogućnosti lečenja. A da li je upala pluća zarazna ili ne? Neki oblici upale pluća zaista se mogu preneti sa čoveka na čoveka. Evo šta treba da znate o zaraznim oblicima upale pluća.
Šta je zapravo upala pluća?
Upala pluća je infekcija koja pogađa jedno ili oba plućna krila i uzrokuje da se vazdušne vrećice – zvane alveole – napune tečnošću ili gnojem. To može dovesti do neprijatnih simptoma poput kašlja sa ili bez sluzi, groznice i problema sa disanjem. Upala pluća može biti teška, a ponekad čak i fatalna.
– Upala pluća može vas ubiti. Nekada je to bio jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. Tek od razvoja antibiotika i vakcina za sprečavanje upale pluća to više nije slučaj – kaže za David Katler, lekar porodične medicine u jednom Zdravstvenom centru u Kaliforniji.
Da li je upala pluća zarazna?
Može da bude. Ovde se pojavljuju određene vrste upale pluća, jer – da li je upala pluća zarazna zavisi od toga koju vrstu imate. Najosnovnije, pneumonija može biti uzrokovana bakterijskom, virusnom ili gljivičnom infekcijom, prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Od ta tri glavna uzroka, oni koji su prenosivi (prenose se sa osobe na osobu) su oni bakterijske i virusne sorte. Gljivična upala pluća, prema Američkom udruženju za pluća, obično se javlja kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom i javlja se nakon što su ljudi bili izloženi velikim količinama određenih gljivica, obično u zemlji ili izmetima ptica. Iako su obe zarazne, postoje neke razlike između bakterijske i virusne upale pluća – evo šta treba znati o svakoj od njih.
Bakterijska upala pluća
Bakterije su čest uzrok upale pluća kod odraslih. I dok mnoge vrste bakterija mogu uzrokovati bakterijsku upalu pluća, pneumonija Streptococcus je najveći uzrok. Međutim, Micoplasma pneumoniae i Legionella pneumophila mogu uzrokovati i bakterijsku upalu pluća. Bakterijsku upalu pluća možete sami dobiti ili možete je razviti kao sekundarnu infekciju nakon prehlade ili gripa, kažu pneumolozi. Bakterijska upala pluća može se lečiti antibioticima, a ne biste trebali biti zarazni ni nakon nekoliko dana od uzimanja lekova.
Virusna pneumonija
Virusna upala pluća može se dogoditi kao direktna posledica virusa koji inficiraju naše disajne puteve i pluća, poput gripa (koji je uzrokovan virusom gripa) ili obične prehlade (rinovirus). Kod dece, respiratorni sincicijalni virus (RSV) je najčešći uzročnik virusne upale pluća. Ali, virusnu upalu pluća ne uzrokuju samo prehlada i grip. SARS-CoV-2, virus koji izaziva covid 19, takođe može izazvati upalu pluća.
U suštini, virusna upala pluća je zaraznija od bakterijske. Zato je, ako ste u blizini nekoga ko ima virusnu upalu pluća, važno preduzeti mere predostrožnosti poput nošenja maske i pažljive higijene ruku. Međutim, većina virusnih pneumonija nije toliko ozbiljna kao bakterijska, niti traje toliko dugo. Izuzetak od toga je upala pluća uzrokovana virusom gripa, koja u nekim slučajevima može biti vrlo teška i fatalna.
Virusna pneumonija se obično leči antivirusnim lekovima, iako oni nisu efikasni protiv svakog virusa koji izaziva upalu pluća.
Kako se dobija upala pluća i ko je najugroženiji
Kada upalu pluća izazivaju bakterije ili virusi, može se proširiti među ljudima na različite načine: virusnim česticama kroz nepokriveni kašalj ili kijanje, deljenjem pića ili pribora za jelo sa zaraženom osobom, ili čak dodirivanje tkiva od osobe koja boluje od upale pluća ili dok brinete o njoj. Važno je napomenuti da su to uglavnom primeri pneumonije stečene u zajednici, koja se javlja kada neko unutar zajednice dobije upalu pluća.
Svako može dobiti upalu pluća, ali neki ljudi imaju veći rizik od teške upale pluća od drugih. To su:
− ljudi stariji od 65 godina
− deca mlađa od dve godine
− ljudi sa hroničnim plućnim bolestima poput HOPB -a ili cistične fibroze
− ljudi sa ozbiljnim hroničnim bolestima, poput bolesti srca, dijabetesa…
− ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom zbog HIV-a, transplantacije organa, hemoterapije ili dugotrajne upotrebe steroida
− ljudi koji imaju problema sa gutanjem
− oni koji su nedavno imali respiratornu infekciju, poput prehlade, laringitisa ili gripa
− ljudi koji su nedavno hospitalizovani
− pušači
− ljudi koji uživaju drogu i alkohol
− oni koji su izloženi određenim hemikalijama, zagađivačima ili otrovnim isparenjima, uključujući pasivni dim
Postoji li način da se spreči zarazni oblik upale pluća?
Ovde na scenu stupaju neke vakcine, a postoji nekoliko različitih koje mogu značajno smanjiti rizik.
Vakcina protiv gripa: Ova vakcina je zapravo veoma efikasna u sprečavanju bakterijske upale pluća, jer vas grip predisponira na bakterijsku upalu pluća kao sekundarnu infekciju. Može biti od pomoći i u sprečavanju virusne upale pluća od virusa gripa.
Pneumokokne vakcine: Postoje dve vakcine za sprečavanje infekcija izazvanih pneumokoknom bakterijom, najčešćom vrstom bakterije koja izaziva upalu pluća – pneumokokna konjugovana vakcina (PCV13) i pneumokokna polisaharidna vakcina (PPSV23). Obično se preporučuju odraslima starijim od 65 godina ili starijim, osobama sa hroničnim bolestima i osobama koje puše. Sadašnje vakcine su veoma efikasne.
Hib vakcina: Hib označava Haemophilus influenzae tip b, koja je vrsta bakterije koja može izazvati upalu pluća i meningitis. Preporučuje se za svu decu mlađu od pet godina, a daje se bebama od dva meseca.
Vakcina protiv Covid 19: Iako su vakcine nove, dokazano je da smanjuju rizik od dobijanja teškog oblika virusa, koji može uključivati ozbiljne komplikacije poput upale pluća
Osim vakcinacije, stručnjaci naglašavaju važnost pažljive higijene ruku i zaštiitu dok smo u kontaktu sa osobom koja je obolela kako bi smo smanjili rizik od upale pluća. Ako ipak dobijete simptome, obavezno se javite lekaru.
