Zdravlje

Hronični bol je bolest kao i svaka druga. Zato treba i mora da se leči

Piše: e-Klinika

Hronični bol ograničava pokretljivost, smanjuje fleksibilnost, snagu i izdržljivost. Ometa obavljanje svakodnevnih zadataka i aktivnosti, a najgore od svega je što dramatično remeti kvalitet života

Bol može da traje nedeljama, da bude oštar ili tup Foto: Shutterstock

Bol je reakcija nervnog sistema na traumu. Kada dođe do povrede, signal bola putuje od povređenog područja, do naše kičmene moždine i do našeg mozga kako bi nam ukazao da je neki deo tela ugrožen. Kako povreda zarasta, tako bol slabi, ali to se u slučaju hroničnog bola ne dešava. Kod njega telo nastavlja da šalje signale mozgu, čak i nakon zarastanja, što može da traje i nekoliko meseci i nekoliko godina.

Koje su najčešće vrste hroničnog bola?

Hronični bol se definiše kao bol koji traje najmanje 12 nedelja. Može biti oštar ili tup, sevajuć, žareć, snažniji ili blaži. Ponekad je strogo lociran, ponekad se širi i van područja iz kojeg kreće. Hronični bol može da popusti, ali i da se pojača, da bude konstantan, ali i da nestane na kratko, bez najave i pravila.
Prema Američkoj akademiji za lečenje bolova, više od 1,5 milijardi ljudi širom sveta ima hronične bolove. To je najčešći uzrok dugotrajne invalidnosti u SAD koji pogađa oko 100 miliona Amerikanaca.

Iako može da se javi u skoro svakom delu tela, u najčešće hronične bolove spadaju:

  • Glavobolja
  • Posthirurški bol
  • Posttraumatski bol
  • Bol u krstima
  • Bol od raka
  • Bol od artritisa
  • Bol izazvan oštećenjem nerva
  • Psihogeni bol, bol koji nije uzrokovan bolešću, povredom ili oštećenjem nerva

Uzrok hroničnog bola nije uvek poznat

Hronični bol obično uzrokuje početna povreda, poput uganuća ili povučenog mišića, a veruje se da se razvija nakon oštećenja živaca. Oštećenje nerva čini bol intenzivnijim i dugotrajnim, pa u tada lečenje osnovne povrede možda neće rešiti hronični bol. Kada se hronični bol javi bez ikakvih prethodnih povreda, smatra se da je rezultat osnovnog zdravstvenog stanja, kao što je:

  • Sindrom hroničnog umora: karakteriše ga ekstremni, produženi umor koji je često praćen bolom
  • Endometrioza: bolan poremećaj koji se javlja kada sluznica materice raste van materice
  • Fibromialgija: rašireni bol u kostima i mišićima
  • Upalna bolest creva: grupa stanja koja uzrokuje bolno, hronično zapaljenje u digestivnom traktu
  • TMZ: stanje koje uzrokuje bolno škljocanje, pucanje ili zaključavanje vilice
  • Vulvodinija: hronični bol u vulvi koji se javlja bez očiglednog uzroka

Lečenje treba poveriti isključivo lekarima

Hronični bol može uticati na ljude svih starosnih grupa, ali je najčešći kod starijih odraslih osoba žženskog pola, a rizik povećavaju akutne povrede, operacije, prekomerna težina ili gojaznost. Glavni cilj lečenja je smanjenje bolova i pojačanje pokretljivosti. To pomaže vraćanju svakodnevnim aktivnostima bez nelagodnosti.

Iako bi bilo dobro da svaki kliničko-bolnički centar ima ambulantu za terapiju bola, ona trenutno postoji samo u Kliničkom centru Srbije, ali se lečenjem hroničnog bola bave i mnoge privatne zdravstvene ustanove.

Ako se zanemare lekovi i terapije koje ipak samo lekar može da propiše i preporuči, u borbi sa hroničnim bolom mogu da se koriste sredstva za ublažavanje bolova koja se izdaju bez recepta, tai-či, joga, šetnje, plivanje, psihoterapija, masaža i meditacija.