Ekstrakt lista ginko bilobe koristi se za lečenje vitiliga Foto:Shutterstock
Verovatno ste čuli za biljku neobičnog naziva kojoj se pripisuju brojna lekovita svojstva – ginko bilobu. Iako se ekstrakt ove biljke može pronaći u našim prodavnicama zdrave hrane, zbog visoke cene i egzotičnog porekla koriste je najčešće oni koji su čuli za njenu ulogu u prevenciji gubitka pamćenja. Ali, da li ste znali da pored ovog najpoznatijeg dejstva, ginko biloba pomaže i obolelima od vitiliga?
Ovo hronično oboljenje kože praćeno pojavom hipopigmentacija obično se prvi put javlja između 10. i 30.godine života. Ispoljava se u vidu jasno ograničenih, mlečno belih promena lokalizovanih na koži oko zglobova ili prirodnih otvora na telu i licu. Iako se danas zna da je vitiligo bolest koja je i genetski uslovljena mutacijama na NALP1 genu, potpuna patogeneza ove bolesti nije poznata. Oboleli od vitiliga uglavnom nemaju nikakve druge smetnje ni tegobe a lek za ovo kožno oboljenje još uvek ne postoji.
Osim standardnih načina lečenja koji uključuju lokalnu upotrebu kortikosteroidnih krema i lokalizovanu foto terapiju, ekstrakt lista ginko bilobe pokazao se kao terapija budućnosti za ove pacijente. Zahvaljujući svojim sastojcima poput kvarcetina, proantocijanidina, terpena neflavonoidnog porekla, ginkoglida A,B,C i drugih materija, ginko biloba ispoljava antiinflamatorno, imunomodulatorno i antioksidativno dejstvo čime ublažava oksidativni stres u makrofagima i endotelnim ćelijama obolelih, čisti nakupljene superokside i štiti od UVB indukovane toksičnosti. Prednost lečenja ginko bilobom ogleda se i u odsustvu potrebe za foto terapijom jer ekstrakt ove biljke sprečava progresiju vitiliga i usporava pojavu repigmentacije kod obolelih. Zbog sadržaja ginkgolične kiseline, savetuje se oprez pacijentima koji već imaju dokazanu alergiju na bršljen ili mango kao i pacijentima koji su na terapiji aspirinom, varfarinom, ibuprofenom, nifedipinom i valproatom zbog moguće ukrštene reakcije sa ginko bilobom.
Tokom terapije ekstraktom lista ginko bilobe, koja se obično sprovodi u trajanju od 12 nedelja, ishranu treba prilagoditi i osnovnoj bolesti i ovoj namirnici pa stoga treba izbegavati hranu koja sadrži depigmentne agense poput grožđa, borovnica, grejpfruta, breskvi, paradajza ili proizvoda od pšenice dok ishranu treba obogatiti limunom, bosiljkom, kurkumom, smokvama, urmama, šargarepom i uljem slačice. Iako se u kineskoj medicini upotrebljava i seme i list ginko bilobe, ekstrakt semena ove biljke treba izbegavati jer sadrži toksičnu supstancu 4-metoksipiridoksin kao i cijanotične glikozide koji mogu usloviti pojavu trovanja hranom.
Kod obolelih od vitiliga, ginko biloba dovodi i do anksiolitičkog efekta, kao i do smanjenja sekrecije kortikosteroida a razmatra se i njen uticaj na ekspresiju nekih gena. Svoj epitet „lek budućnosti“ duguje neverovatnoj dužini svog genoma koji broji 10,6 biliona DNA nukleobaza čime svakako prednjači nad ljudskim genomom dužine „samo“ 3 biliona.