Bronhitis se karakteriše kao infekcija respiratornog trakta bakterijske ili virusne prirode, koja izaziva zapaljenske procese na bronhijama i trahejama. Stanje je praćeno kašljem i prisustvom šlajma u plućima. Bolest može imati simptome obične prehlade, a nekada i mnogo ozbiljnije plućne bolesti. Bronhitis je često posledica izlaganja dimu ili hemijskim iritantima.
Bronhijalne cevi koje snabdevaju pluća usled upale se nabreknu, postanu deblje, disajni putevi se sužavaju. Pojačano je lučenje sluzi, a organizam putem kašlja nastoji da se oslobodi sekreta i omogući lakše disanje.
Bronhitis je praćen kašljem
Glavni simptom bronhitisa je produktivni kašalj koji traje od nekoliko dana ili nedelja. Drugi simptomi su umor, šuštanje pri disanju, umor i tup bol u grudnom košu, nedostatak daha, povišena temperatura nije česta i ona često upućuje na zapaljenje pluća ili grip.
Akutni bronhitis
Akutni bronhitis često se razvija tri do četiri dana posle prehlade ili gripa. Bolest može početi suvim kašljem, a nakon nekoliko dana kašalja javlja se i sekret. Većina pacijenata preboli akutni bronhitis za dve do tri nedelje, iako kašalj može potrajati do četiri nedelje ili i duže. Ukoliko ste dobrog zdravlja, pluća će vam se vratiti u normalu nakon što se oporavite od početne infekcije.
Hronični bronhitis
Kašalj praćen sekretom koji traje najmanje tri meseca godišnje, više od dve godine zaredom upućuje stručnjake na hronični bronhitis. Ovo je ozbiljno stanje jer su pluća kod hroničnog bronhitisa plodno tlo za razvoj bakterijskih infekcija. Nekada može zahtevati kontinuirani medicinski tretman. Hronični bronhitis je jedan od oblika hronične opstruktivne plućne bolesti, bolesti koja otežava disanje. Takozvani „pušački kašalj“ nekada je prvi znak bronhitisa i hronične opstruktivne bolesti pluća.
Bronhitis ili nešto drugo?
Simptomi bronhitisa slični su često nekim drugim stanjima kao što su astma, pneumonija, alergija, obična prehlada, grip, sinusitis, pa čak i gastroezofagealna refluksna bolest ili u najtežim slučajevima rak pluća. Savet je da se ako dugo kašljemo obratimo lekaru, kako bismo dobili tačnu dijagnozu bolesti, jer zapaljenje pluća može da zahteva hitan tretman.
U slučaju šuštanja u plućima, plitkog daha, iskašljavanja krvi, ukoliko je telesna temperatura viša od 38 stepeni i ako kašljemo duže od mesec dana moramo da se obavezno javimo na lekarski pregled.
Uzroci akutnog i hroničnog bronhitisa
Akutni bronhitis je učestaliji u zimskim mesecima i uglavnom je posledica virusne infekcije. Duvanski dim, smog, hemikalije koje se koriste u domaćinstvu, čak i prašina može da uzrokuje akutni bronhitis.
Duvanski dim je najčešći uzrok hroničnog bronhitisa. Izlaganje toksinima i prašini na radnom mestu je manje uobičajen uzrok hroničnog bronhitisa, kao na primer kod rudara. Pušači koji dobiju akutni bronhitis teže se oporavljaju.
Akutni oblik bolesti dijagnostikuje se pregledom, pomoću stetoskopa. Lekar može preporučiti i testiranje plućne funkcije nakon anamneze i fizičkog pregleda. Testovi plućne funkcije poput spirometrije pružaju podatke koji pomažu pri dijagnostici i omogućavaju praćenje zdravstvenog stanja. Spirometrija je test kojim se meri maksimalna količina vazduha koju osoba može da udahne i izdahne.
Kako se leči akutni bronhitis
Akutni bronhitis se leči odmorom, unosom dovoljnih količina tečnosti, izbegavanje duvanskog dima. Lekar može da savetuje i lekove koji će olakšati izbacivanje sekreta i olakšati kašalj ili inhalacioni bronhodilatator koji će otvoriti disajne puteve.
Kako se leči hronični bronhitis
U slučaju da je bolest hronične prirode, najbitnije je prestati sa štetnim navikama i sprečiti dalja oštećenja pluća. Stručnjak može savetovati i vakcinaciju protiv pneumokoka i gripa. Nekada će biti potrebna upotreba bronhodilatatora i steroida (inhalacijom ili na usta).
Hronični bronhitis i emfizem dva su glavna oblika hronične opstruktivne bolesti pluća. Lekari mogu propisati bronhodilatatore, lekove koji pomažu otvaranje suženih disajnih puteva. Pomaže i terapija kiseonikom, a program plućne rehabilitacije može poboljšati kvalitet života pacijenta. Prestanak pušenja je neophodan za zaustavljanje daljeg oštećenja pluća.
