Testovi za dijabetes rade se kada lekar posumnja da pacijent ima dijabetes, a u zavisnosti od vrste dijabetesa rade se i odgovarajući testovi. Dijabetes je stanje koje utiče na sposobnost tela da proizvodi ili koristi insulin, koji pomaže telu da koristi šećer u krvi kao energiju. Vremenom, dijabetes dovodi do oštećenja krvnih sudova i nerava, izazivajući niz simptoma kao što su problem sa vidom, peckanje i utrnulost u rukama i stopalima i povećan rizik od srčanog ili moždanog udara. Rana dijagnoza znači da možete da započnete lečenje i preduzmete korake ka zdravijem načinu života.
Ko treba da se podvrgne testiranju na dijabetes
U svojim ranim fazama, dijabetes može, ali i ne mora da izazove mnogo simptoma. Trebalo bi da se testirate ako osetite neki od prvih simptoma, kao što su:
- ekstremna žeđ
- osećaj umora
- osećaj gladi, čak i nakon jela
- zamagljen vid
- česće mokrenje
- rane ili posekotine koje neće da zarastu.
Neki ljudi bi trebalo da se testiraju na dijabetes, čak i ako nemaju simptome. American Diabetes Association (ADA) preporučuje testiranju na dijabetes za sve koji imaju prekomernu težinu (indeks telesne mase veći od 25) i spadaju u bilo koju od sledećih kategorija:
- Osobe koje imaju visok krvni pritisak, visoke trigliceride, nizak HDL holesterol ili srčane bolesti.
- Osobe kod kojih postoji porodična istorija dijabetesa.
- Osobe koje imaju istoriju visokog nivoa šećera u krvi ili znakova insulinske rezistencije.
- Osobe koje se ne bave redovnom fizičkom aktivnošću.
- Žena sa istorijom sindroma policističnih jajnika (PCOS) ili gestacionog dijabetesa.
Testovi za dijabetes koji se rade iz krvi
A1C test – Testiranje krvi omogućava lekaru da odredi nivo šećera u krvi. A1C test je jedan od najčešćih testova jer rezultati procenjuju nivo šećera u krvi tokom tromesečnog perioda. Test je takođe poznat kao test glikovanog hemoglobina. Meri koliko se glukoze vezalo za crvena krvna zrnca u telu u poslednja dva do tri meseca. Budući da crvena krvna zrnca imaju životni vek od oko 3 meseca, A1C test meri prosečan šećer u krvi za period od oko tri meseca. Test zahteva sakupljanje samo male količine krvi. Rezultati se mere u procentima:
- Rezultati manji od 5,7 odsto su normalni.
- Rezultati između 5,7 i 6,4 odsto ukazuju na predijabetes.
- Rezultati jednaki ili veći od 6,5 procenata ukazuju na dijabetes.
Laboratorijski testovi su standardizovani. To znači da bez obzira koja laboratorija vrši test, metode za testiranje krvi su iste. Neki ljudi mogu da imaju različite rezultate koristeći A1C test. U ovu grupu spadaju trudnice ili osobe sa posebnom varijantom hemoglobina koja čini rezultate testa netačnim. Ovoj grupi ljudi lekar može da predloži alternativne testove za dijabetes.
Nasumični test šećera u krvi – Nasumični test šećera u krvi uključuje vađenje krvi u bilo kom trenutku, bez obzira kada ste poslednji put jeli. Rezultati jednaki ili veći od 200 miligrama po decilitru (mg/dL) ukazuju na dijabetes.
Test šećera u krvi natašte – Testovi šećera u krvi natašte podrazumevaju vađenje krvi ujutru, na prazan stomak a vrednosti ukazuju na sledeće:
- Rezultati manji od 100 mg/dL su normalni
- Rezultati između 100 i 125 mg/dL ukazuju na predijabetes
- Rezultati jednaki ili veći od 126 mg/dL nakon dva testa ukazuju na dijabetes.
Oralni test tolerancije glukoze (OGTT) – Oralni test glukoze (OGTT) traje dva sta. Naime, prvo se testira šećer u krvi na tašte, a onda, za sat vremena, pije se rastvor glukoze. Nakon dva sata, nivo šećera u krvi se ponovo testira:
- Rezultati manji od 140 mg/dL su normalni
- Rezultati između 140 i 199 mg/dL ukazuju na predijabetes
- Rezultati jednaki ili veći od 200 mg/dL ukazuju na dijabetes.
Testiranje urina za dijabetes
Analiza urina se ne koristi uvek za dijagnozu dijabetesa. Lekari koriste testove za urin ako misle da imate dijabetes tipa 1. Telo proizvodi ketonska tela, kada se masno tkivo koristi kao energiju umesto šećera u krvi, a laboratorije testiraju urin na ova ketonska tela. Ako su ketonska tela prisutna u umerenim do velikim količinama u urinu, to pokazuje da telo ne proizvodi dovoljno insulina.
Testovi na gestacijski dijabetes
Gestacijski dijabetes se javlja kada je žena trudna. Preporučuje se da žene sa faktorima rizika treba da se testiraju na dijabetes pri prvoj poseti lekaru, kako bi se videlo da li već imaju dijabetes. Gestacijski dijabetes se javlja u drugom i trećem trimestru, a lekari mogu da koriste dve vrste testova za dijagnozu gestacionog dijabetesa.
Prvi je početni test za ispitivanje glukoze. Ovaj test uključuje ispijanje rastvora glukoznog sirupa. Krv se vadi nakon sat vremena. Rezultat od 130 do 140 mg/dL ili manje se smatra normalnim. Ako je rezultat veći ukazuje na potrebu za daljim testiranjem. Naknadno testiranje tolerancije na glukozu podrazumeva da se ništa ne jede preko noći. Meri se početni nivo šećera u krvi. Buduća mama tada pije rastvor sa visokim sadržajem šećera. Šećer u krvi se zatim proverava svaki sat tokom tri sata. Ako žena ima dva ili više očitavanja veća od uobičajenih, rezultati ukazuju na gestacijski dijabetes.
Drugi test uključuje izvođenje dvočasovnog testa tolerancije glukoze. Jedna vrednost van opsega ukazuje na gestacijski dijabetes.
