Anemija se često sasvim slučajno otkriva Foto: Shutterstock
Anemija ili malokrvnost je posledica manjka zdravih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), čiji je zadatak da obezbede tkivima dovoljne količine kiseonika. Najčešći uzrok malokrvnosti je manjak gvožđa, koji se leči određenim načinom ishrane ili medikamentima. Anemične osobe se najčešće osećaju umorno, ali nekada je moguće da zbog malokrvnosti dođe i do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Uobičajen broj crvenih krvnih zrnaca kod žena je 12 grama po decilitru krvi, a kod muškaraca 15 grama po decilitru krvi. Svetska zdravstvena organizacija određuje anemiju, kao vrednosti hemoglobina koje su manje od 138 g/L za muškarce i manje od 119 g/L za žene. Hemoglobin je metaloprotein u crvenim krvnim zrncima, koji prenosi kiseonik od pluća do svih tkiva i organa u telu. Stanje se relativno lako leči, kod većine pacijenata posle šest nedelja od primene terapije uočava se poboljšanje.
Tri su glavna uzroka anemije. To su gubitak krvi, usled neke povrede ili bolesti, smanjenje sposobnosti tela da proizvodi nova crvena krvna zrnca ili neko stanje usled kojeg dolazi do propadanja crvenih krvnih zrnaca.
Usled velikog gubitka krvi, telo nekada nije sposobno da adekvatno reaguje i pravovremeno nadoknadi izgubljena crvena krvna zrnaca. Žene sa obilnim menstruacijama, osobe koje imaju unutrašnje krvarenje zbog čireva ili drugih problema sa varenjem, u najvećem su riziku od anemije. Neke povrede kao i teške operacije takođe mogu da uslove malokrvnost. Dešava se da su simptomi neznatni i da se stanje utvrdi, tek, prilikom testiranja krvi. Crvena krvna zrnca moraju neprekidno da se zamenjuju novih ćelijama, ako se se to ne dešava, dolazi do malokrvnosti. Veliki broj činilaca može da utiče na to da telo ne proizvodi dovoljan broj crvenih krvnih ćelija.
Ishrana siromašna gvožđem, folnom kiselinom, vitaminom B 12 i drugim važnim elementima često je uzrok anemije. Neke hronične bolesti, kao što su karcinom, dijabetes, bolest bubrega, HIV/AIDS, mogu da utiču na pojavu malokrvnosti. Često su trudnice anemične. Bolesti kao što je aplastična anemija, kada je koštana srž slabo razvijena, usled čega se javlja manjak svih krvnih ćelija u cirkulaciji, može biti uzrok anemije. Uzrok malokrvnosti su i neka nasledna stanja kao što su anemija srpastih ćelija i hemolitička anemija, koje takođe, mogu podstaći telo da uništava crvena krvna zrnca.
Anemične osobe se često žale na umor i to posle nekih neznatnih i kratkih napora, jer organi ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod težih stanja koža pacijenta je bleda, nokti su lomljivi, teško se zaustavlja krvarenje, posle neke male posekotine. Bolesnici plitko dišu, razdraživi su, imaju vrtoglavice, često su stopala i šake hladni. Uočava se i nepravilan rad srca, koncentracija je oslabljena, mogući su i bolovi u grudima i seksualna disfunkcija.
Često su u slučajevima blažeg oblika anemije ovi simptomi blagi, ljudsko telo nastoji da se prilagodi novoj situaciji i da nekako nadoknaditi nedostatak kiseonika u krvi. Kako anemija napreduje, organizam slabi i simptomi postaju očigledniji. U prvoj fazi bolesti simptoma, skoro uopšte nema, i malokrvnost se najčešće otkriva, zato što se pacijent žali na postojanje neke druge bolesti.
Kako bi se ustanovila anemija rade se detaljne analize krvi, proverava se opšte zdravstveno stanje, jer anemija može biti često posledica neke druge bolesti. Lekar proverava disanje i otkucaje srca. Prati se nedostatak gvožđa i vitamina. Sa lečenjem se počinje pošto se utvrdi pravi uzrok i težina anemije. Najčešće se popunjavaju depoi gvožđa i/ili vitamin B12.
Poboljšanje je moguće posle mesec i po dana. Pacijentima se preporučuje ishrana bogata folnom kiselinom koje ima dosta u spanaću, brokoliju, zelenoj salati, kelju karfiolu, savetuje se i pojačan unos gvožđa kojim obiluje goveđe meso, kao i redovna primena vitamina C.