Ženama u srednjem i mlađem životnim dobu, sve više prete visok krvni pritisak i šlog. Nove studije pokazuju, da se kod sve više relativno mladih žena registruju ozbiljne patološke promene. Gojaznost i dugotrajno sedenje, visok holesterol i pušenje, prema ocenama stručnjaka, krivci su što danas bake, zajedno sa unukama boluju od istih bolesti. Razlog za ovo su i mnogobrojne obaveze na poslu i u porodici, pa je ženama u mlađem i srednjem životnom dobu, zdravlje poslednja stavka na listi prioriteta.
Visok krvni pritisak
Visok krvni pritisak često nije praćen nikakvim simptomima, iako može uticati na vitalne organe i dovesti do oštećenja srca, bubrega, krvnih sudova i mozga.
U Americi oko sedam odsto žena između 20 i 34 godine ima visok krvni pritisak. Nekima se ova brojka može učiniti niskom, ali bitno je, kako naglašavaju lekari istaći, da se mnoge mlađe osobe, baš zato što nemaju očite simptome ne leče, pa bolest često nije dijagnostikovana. Nelečeni visok krvni pritisak, može dovesti do srčanih bolesti u starijem životnom dobu i uzrokovati moždani udar. Redovna kontrola hipertenzije smanjuje rizik od moždanog udara za 48 odsto.
Kod mlađih žena visok krvni pritisak često se registruje tek u trudnoći, kada im preti opasno stanje preeklampsija. Sve ovo može uticati na razvoj srčanih tegoba i bolesti u kasnijem životnom dobu. Kardiolozi objašnjavaju da je trudnoća test stresa za telo, komplikacije su često upozorenje na zdravstvene probleme, koji se mogu, pojaviti posle porođaja.
Dijabetes tipa 2
Dijabetes tip 2 je često lukava bolest, koja se registruje, kao i visok krvni pritisak, bez jasnih prethodnih simptoma. Pretpostavlja se da u savremenom svetu ima mnogo više bolesnih od dijabetesa tipa 2, nego što tvrde zvanične statistike.
Gojaznost je vodeći faktor za nastanak ove bolesti. Posebno zabrinjavajuće je to što je gojaznost problem sa kojim se suočava sve više dece. Koristi se više trans masti, šećera, brze hrane, a sve manje smo fizički aktivni. Smatra se da su žene koje razviju dijabetes tipa 2, u većem riziku da dobiju i neko kardiovaskularno oboljenje.
Mogući je i gestacijski dijabetes tokom trudnoće, a u tom slučaju za 20 do 50 odsto veća je verovatnoća da će žena kasnije u životu dobiti dijabetes tipa 2, tvrde stručnjaci. Ukoliko dođe do gestacijskog dijabetesa, stručnjaci savetuju češće kontrolne preglede, posle porođaja.
Šlog
Većina moždanih udara se registruje kod ljudi starijih od 65 godina, nedavne studije su otkrile 32 odsto više moždanih udara kod žena između 18 i 34 godine. Stručnjaci kažu da je moždani udar u mlađem životnom dobu i posebno opasan.
Glavni krivac za moždani udar su hipertenzija, dijabetes, visok holesterol, gojaznost i pušenje. Šlog je više pretnja za žene, nego za muškarce istih godina. Smatra se da trudnoća i kontraceptivne pilule, donekle, mogu uticati na nastanak šloga. Autoimune bolesti kao što su lupus i reumatoidni artritis, češće su kod žena i dovode se u vezu sa većim rizikom od moždanog udara.
Rak debelog creva i rektuma
Neke studije navode alarmantne podatke, prema kojima je rak debelog creva i rektuma sve učestaliji kod mlađih osoba.
– Glavni faktor rizika za ogromnu većinu pacijenata sa kolorektalnim karcinomom samo je starost. Sada uočavamo, mali porast, ovog oblika raka kod sasvim mladih osoba, zašto je to tako, nismo savim sigurni – kaže onkolog dr Nilo Azad sa Johns Hopkins University School of Medicine.
Ženama u srednjem i mlađem dobu preti i rak debelog creva, ili rektuma. Krv u stolici, problemi sa stomakom, dugotrajni hemoroidi, neki su od razloga za posetu lekaru. Najteže bolesti danas se uspešno leče, ako se otkriju na vreme.
Ukoliko je neko od bliskih rođaka u porodici imao rak debelog creva i rektuma pre 50. godine, pratite svoje stanje i testirajte se već oko 40. godine života. Način života tokom mladosti utiče na trenutno stanje i ima uticaj na nastanak bolesti u drugoj polovini života, tvrde stručnjaci.
Smanjenje moždane mase
Iako, zvuči zastrašujuće, smanjenje mozga, je prirodan proces starenja. Smatra se da se ovo stanje, ipak može zapaziti i kod mlađih osoba, posebno ako pate od visokog krvnog pritiska, dijabetesa, prekomerne težine ili puše.
Atrofija mozga je termin kojim se opisuje progresivni gubitak moždanih ćelija, neurona, usled čega se veličina mozga smanjuje. Stanje može zahvati čitav mozak ili biti lokalizovano u jednom delu mozga. Postoje i istraživanja koje navode da osobe sa faktorima rizika od srčanih oboljenja, imaju više amiloidnih naslaga u mozgu, koje se dovode u vezu sa Alchajmerovom bolešću.
Preventiva
Žene u mlađem i srednjem životnom dobu često su rastrzane između obaveza u porodici i na poslu, pa je zdravlje često poslednja stavka na listi obaveza. Stručnjaci naglašavaju, da će ono što uradimo u ovom periodu života kada je u pitanju zdravlje, jako uticati na opšte zdravstveno stanje u starijem životnom dobu.
Ukoliko dočekate srednje godine, sa niskim nivoom holesterola, idealnim krvnim pritiskom, optimalnom telesnom težinom, ako nemate dijabetes i ne pušite, mnogo je manja verovatnoća da dobijete neku od navedenih bolesti, tvrde lekari. Savet je da redovno kontrolišemo vrednosti krvnog pritiska, holesterola, šećera, da budemo fizički aktivni.
