Nijedna krvna grupa nije apsolutna zaštita od neke bolesti, smatra se, ipak, da su pojedine krvne grupe otpornije na neke patogene. Postoje naučni dokazi da su se određeni fenotipovi krvnih grupa razvili kao odbrana organizma od nekih infekcija, ali i da krvne grupe u ljudi imaju sličnosti sa krvnim grupama drugih sisara.
Kako nas antigeni brane od infekcije?
Mnoga istraživanja pokušavaju da pronađu direktnu vezu određene krvne grupe s osobinama ljudi ili s rizikom od bolesti, nasleđem, načinom ishrane ili da otkriju kako bi određena krvna grupa mogla da pomogne u lečenju nekih bolesti.
– Nijedna krvna grupa ne može da pruži apsolutnu zaštitu od neke bolesti, ali postoje određeni rezultati koji ukazuju na otpornost osoba sa određenim krvnim grupama prema nekim patogenima. Antigeni krvne grupe Duffy su receptori za izazivač malarije (Plasmodium vivax), pa su osobe bez Duffy antigena, sa takozvanim fenotipom Duffy (a-b-) češće u delu Afrike gde je zastupljen ovaj patogen. Zapravo, stanovnici ovog dela sveta nemaju ni Duffya, niti Duffyb antigen, što je evolutivna odbrana organizma od infekcije – kaže za portal eKlinika naučni saradnik Medicinskog fakulteta u Beogradu, prim. dr sc. med. Snežana Jovanović Srzentić, specijalista transfuziolog, subspecijalista transplantologije sa transfuziologijom.
Prva opisana povezanost krvnih grupa i bolesti
Prva opisana povezanost krvnih grupa ABO i bolesti bila je između krvne grupe A i karcinoma želuca, kada je uočeno da je rizik za osobe krvne grupe A oko 1,2 puta veći u odnosu na osobe krvnih grupa O i B. Opisana je povezanost između pripadnika krvnoj grupi O i peptičkog ulkusa, odnosno čira na želucu; kod osoba krvne grupe O sklonost ka peptičkom ulkusu veća je za 30-40 odsto nego kod onih koji pripadaju ostalim krvnim grupama sistema ABO.
-Za hematologe je veoma interesantna povezanost između nivoa faktora VIII (FVIII), von Willebrand-ovog faktora (vWF) i krvnih grupa ABO. Pokazalo se da osobe krvne grupe O imaju za oko 25 odsto niže nivoe faktora VIII i vWF u plazmi u odnosu na osobe krvnih grupa A, B ili AB . Moguće je da ove osobenosti imaju uticaja na dijagnozu von Willebrand-ove bolesti. Sigurno je da su rezultati ovih naučnih istraživanja pouzdani, jer se radi o ozbiljnim istraživačima i naučno zasnovanim činjenicama. Ipak, prilikom donošenja određenih zaključaka u sopstvenoj sredini, uvek treba imati na umu karakteristike i osobenosti ispitivanog uzorka, na osnovu kojih su dobijeni objavljeni rezultati – kaže dr Jovanović Srzentić.
Šta je to krvna grupa?
Najjednostavnija i najobuhvatnija definicija krvnih grupa eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) jeste da su one nasledne biološke karakteristike koje su kod zdravih ljudi tokom života nepromenljive. Prema drugoj definiciji, krvne grupe su antigeni smešteni na membrani eritrocita, koje predstavljaju nasledne karakteristike svake osobe i mogu da se dokažu specifičnim antitelima, a izražavaju prefinjene strukturne razlike u građi opne eritrocita. Kaže se da su krvne grupe i svaka varijacija ili polimorfizam u krvi.
– Zajedničko svim navedenim definicijama je da krvne grupe određuju geni koji se nasleđuju od oba roditelja, prema pravilima nasleđivanja, koja je još davno opisao austrijski sveštenik i biolog Gregor Mendel. Dosadašnja istraživanja pokazala su da veliki broj krvnih grupa eritrocita ima neophodne funkcionalne uloge za život eritrocita ili organizma u celini – objašnjava dr Jovanović Srzentić.
Kako deluju faktori okoline?
Faktori okoline koji su tokom evolutivnog razvoja delovali na populaciju svakako su imali uticaja na formiranje zastupljenosti krvnih grupa koje danas opažamo u populacijama, naglašava i specijalista transfuziolog Odeljenja za imunohematološka ispitivanja Instituta za transfuziju krvi Srbije u Beogradu dr Ivana Radović.
– Pod spoljašnjim faktorima se podrazumeva i izloženost pojedinim infektivnim agensima, ali i svi ostali uticaji kojima data sredina otežava ili olakšava preživljavanje jedinki. Evolucija je složeni proces koji i dalje traje i podrazumeva interakciju slučajno nastalih mutacija u molekulu DNK i neprestano promenljive sredine u kojoj populacija obitava i za sada je nemoguće predvideti ishode tako složenih sistema – objašnjava dr Radović.
Neophodno da svaki pacijent primi odgovarajuću, kompatibilnu krv
Uvid u krvnu grupu može da predstavlja uvid u zdravstvenu sliku u pogledu pripadnosti određenoj krvnoj grupi i njenoj učestalosti u datoj populaciji, kao i dostupnosti krvnih komponenti određene krvne grupe, u trenutku kada su one nekom pacijentu potrebne podseća dr Jovanović Srzentić.
Poznato je više od 345 eritrocitnih antigena, odnosno krvnih grupa, koji su prema sličnosti i količini prikupljenih informacija o njima podeljeni u sisteme, kolekcije i serije. Otkriće krvnih grupa sistema ABO Karla Landsteinera 1901. godine označio je početak novog poglavlja u medicini i nastanka nove nauke, imunohematologije, koja se bavi izučavanjem krvnih krupa.
– Ovo otkriće označilo početak bezbedne transfuzije i bilo je od nemerljivog praktičnog značaja za kliničku medicinu, jer je doprinelo lečenju i spasavanju života pacijenata širom sveta. Uočeno je da krvnogrupni sistem ABO odlikuje prisustvo antitela anti–A i anti–B u tečnom delu krvi i da postoji recipročan odnos između pojave eritrocitnih antigena A i B na membrani eritrocita i anti–A i anti–B antitela u plazmi svake osobe. U nauci je ovo zapažanje poznato kao “Landsteiner-ovo pravilo”- kaže dr Jovanović Srzentić.
Ono podrazumeva da se ABO antitela uvek dokazuju u krvi osoba koje nemaju istoimeni antigen na eritrocitima. Dr Srzentić naglašava da je zato neophodno da svaki pacijent primi krv svoje krvne grupe u okviru sistema ABO.
-Kada to nije moguće, daju se eritrociti krvne grupe O, koji su “univerzalni davaoci”, jer na njima ne postoje antigeni A, odnosno B, dok je ” univezalna” plazma krvne grupe AB, jer u njoj ne postoje ABO antitela – objašnjava za portal eKlinika dr Snežana Jovanović Srzentić.
Registar davalaca retkih krvnih grupa
Ispitivanjima je dokazano da se distribucija svih do sada poznatih krvnih grupa razlikuje u okviru rasa, nacija i etničkih grupa. U odnosu na krvne grupe ABO, učestalost je sledeća: u ljudi bele rase ona je: O – 44 odsto, A– 43 odsto B – 9 i AB – 4 odsto. Kod ljudi crne rase O krvnu grupu ima 49 odsto, A – 27, B – 20 i AB – 4 odsto. Kod pripadnika žute rase krvna grupa O zastupljena sa učestalošću od 43, A– 27, B – 25 i AB – 5 odsto.
-Posebnu važnost imaju osobe koje odstupaju od opštih pravila distribucije krvnih grupa u određenoj populaciji. To su osobe sa retkim krvnim grupama, kojima je veoma teško pronaći kompatibilnu krv u zemlji, pa se onda moraju konsultovati Registri davalaca retkih krvnih grupa u svetu. U Institutu za transfuziju krvi Srbije postoji Registar davalaca retkih krvnih grupa od 2012. godine, koji se svake godine uvećava ispitivanjem postojećih davalaca na prisustvo eritrocitnih krvnih grupa i pronalaženjem onih koji imaju retke forme. Zbog toga je važno ispitivati učestalost krvnih grupa u svojoj populaciji, a naročito među davaocima krv – naglašava dr Jovanović Srzentić.
Zastupljenost krvnih grupa u Srbiji
U Republici Srbiji krvna grupa A zastupljena je sa učestalošću od 41,8 odsto, O sa 34, 9, B 16, 2 i AB sa 7,1 odsto, prema podacima kojima raspolaže Institut za transfuziju krvi Srbije za 2008. godinu. Ovi podaci su skupljeni na osnovu uzoraka dobrovoljnih davalaca krvi Srbije oba pola od 52,732 osobe.
–Kada je reč o RhD antigenu, takozvanom, “Rh-faktoru”, oko 85 odsto osoba u našoj zemlji je RhD-pozitivno, dok je oko 15 odsto stanovnika Srbije RhD-negativno. Sigurno je da je za svako ispitivanje važna učestalost parametra koji se posmatra, samim tim i krvnih grupa, ali se za njihovu povezanost sa bolestima mora imati uvid u nasledne i faktore rizika kao što su loše navike i kontinuirani stres – naglašava dr Jovanović Srzentić.
Dr Jovanović Srzentić kaže da postoje naučni dokazi da su se određeni fenotipovi krvnih grupa evolutivno razvili kao odbrana organizma od infekcije, dok je za druge dokazano da su receptori za određene bakterije.
– “Posebne osobe” mogu da budu one kojima je zbog postojanja veoma retke krvne grupe, nastale nasleđem ili mutacijom, veoma teško naći kompatibilnu krv za transfuziju. Takav je slučaj, na primer, sa izuzetno retkim fenotipom ili krvnom grupom Rhnull, kod koga ne postoji nijedan od 58 antigena sistema Rh. Ove osobe mogu da stvore antitela na svaki od 58 antigena sistema Rh, ukoliko ne prime eritrocite istog, Rhnull fenotipa. Njihovi eritrociti su izmenjeni zbog oštećenja membrane, pa imaju jedan oblik hemolizne anemije, kada postoji skraćen život crvenih krvnih zrnaca – kaže dr Snežana Jovanović Srzentić.
Postoje i ljudi koji nemaju ni jednu krvnu grupu iz ABO sistema
Dr Ivana Radović objašnjava i šta je veoma redak fenotip Bombaj koji opisuje odstupanje od normalne krvne grupe u okviru sistema ABO. Prvi put ga je opisao naučnik Bhende 1952. godine u Bombaju, u Indiji.
– Ove osobe imaju veoma redak genotip, hh, pa se antigeni ABH ne mogu formirati. To znači da ove osobe nemaju ni jednu krvnu grupu iz sistema ABO, ali prilikom ispitivanja antigena sa test serumima ABO, njihov fenotip imponuje kao O. Međutim, eritrociti fenotipa Bombaj (Oh) ne reaguju ni sa anti–H lektinom (Ulex europaeus), za razliku od normalnih pripadnika krvne grupe O, koji snažno reaguju sa anti–H lektinom – kaže dr Radović.
Serum osoba krvne grupe Bombaj snažno reaguje na temperaturi tela od 37 stepeni
U različitim delovima sveta pronađeno je više od 130 fenotipova Bombaj. Dr Radović ističe da je klinički izuzetno značajno da serum osoba krvne grupe Bombaj pored anti-A, anti–B, anti–AB antitela sadrži i anti–H, koje može snažno da reaguje na temperaturi tela od 37 stepeni Celzijusa.
-Transfuzija krvne grupe O pacijentu fenotipa Bombaj (anti–H u serumu) dovodi do trenutne hemolize ćelija i opasna je po život primaoca. Prema tome, ovim osobama se može primeniti samo krv istog fenotipa Bombaj, koja je eventualno na raspolaganju u okviru nekih registara retkih krvnih grupa u svetu – naglašava dr Radović.
Covid 19 i krvne grupe
Struka ističe da se ni jedna informacija ili rezultat ispitivanja o povezanosti krvnih grupa i bolesti ne može uopšteno primeniti na sve populacije i sve narode, zbog različite distribucije krvnih grupa među narodima i zbog različitih uslova života, faktora rizika, dostupnih vidova terapije i mnogih drugih varijabli koje utiču na ove pojave.
– Najnovija ispitivanja ukazuju da su osobe krvne grupe A-RhD-pozitivni i B-Rh-pozitivni više podložni riziku od nastanka infekcije virusom COVID-19, dok su osobe krvnih grupa O, RhD-negativni i AB, RhD− negativni u manjem riziku za nastanak infekcije COVID-19. Razlog za to za sada nije otkriven, a još neke studije su i dalje u toku, pa će vreme doneti odgovarajući zaključak- objašnjava dr Jovanović Srzentić.
Krvne grupe životinja i ljudi
Doktorka naglašava da su razvoj nauke i tehnologije, a posebno DNK tehnologija demistifikovali mnoge nepoznanice iz oblasti genetike, imunobiologije i kliničkog značaja krvnih grupa.
-Pored toga, dokazalo se da kod drugih sisara (svinje, konji, psi) postoje krvne grupe koje imaju mnogo sličnosti sa humanim krvnim grupama. Ova izučavanja su posebno bila značaja u pogledu kompatibilnosti u transplantaciji organa – dodaje dr Snežana Jovanović Srzentić.
