Glavobolja koja zahvata samo jedu stranu glave može biti posledica migrene, klaster glavobolje, vaskulitisa. Glavobolja se određuje kao bol u predelu glave, lica, gornjeg dela vrata i uglavnom je posledica stresa. Stanje se leči odmorom i lekovima protiv bolova. U slučaju jakih i dugotrajnih bolova, posebno ako je glavobolja iznenadna, praćenja slabošću jednog dela tela, pomućenim vidom, mučnom i konfuzijom potrebno je, što pre, zatražiti stručnu pomoć.
Primarne i sekundarne glavobolje
Smatra se da skoro 50 odsto odraslih osoba savremenog sveta pati od glavobolje. U nekim slučajevima bolovi su blagi i prestaju posle primene nekog sredstva iz kućne apoteke, ipak glavobolje mogu biti i stanje koje zahteva medicinsku negu. Glavobolje se određuju kao sekundarne i primarne. Kod primarne glavobolje bol je jedini simptom. Sekundarne glavobolje su posledica neke bolesti, kao što su šlog, tumor na mozgu, infekcija.
Migrena
Glavobolja na jednoj strani glave često je posledica migrene praćene umerenim ili veoma jakim bolovima. Migrenska glavobolja može da pulsira i sa s jačim sipmtomima bola na jednoj strani glave. Bolovi oko oka ili slepoočnice, koji se često šire, neki su od simptoma migrene, koja može biti praćena i promenama vida, mučninom i povraćanjem, vrtoglavicom, ekstremnom osetljivošću na zvuk, svetlost, dodir ili miris. Pacijenti se žale i na utrnulost lica i ekstremiteta.
Retka vrsta migrene je hemiplegična migrena, koja takođe može izazvati slabost u udovima i lica na jednoj strani tela. Epizode migrene obično traju 4 do 72 sata. Pacijenti često leže u zamračenoj sobi, dok simptomi bola ne prođu. Nije do kraja jasno šta uzrokuje migrenu, ali smatra se da genetski faktori i okruženje imaju bitnu ulogu. Migrena je i posledica stresa, hormonskih promena, javlja se i posle konzumiranja određene vrste namirnica, na primer alkohola, sira ili čokolade. Migrena može i da nastane posle predugog sna ili nesanice, nekih svetlosnih efekata. Određeni mirisi, neki parfemi, na primer, mogu da izazovu migrenu.
Klaster glavobolja
Ova vrsta glavobolje praćena je veoma jakim bolom na jednoj strani glave. Osećaj bola je nekada tako jak, pacijenti kažu da imaju osećaj da ih „nešto bode ili peče“. Ova vrsta glavobolje je mnogo ređa u odnosu na klasičnu migrenu. Bolovi se javljaju u epizodama i traju 4 do 12 nedelja, onda prestaju, nekada čak i na nekoliko godina. Često pogađaju svaki put samo jednu stranu glave. Pacijenti se žale na bolove iza jednog oka, ili slepoočnice. Bolovi se najčešće javljaju tokom noći, često posle jednog do dva sata, nakon odlaska na spavanje i dosežu vrhunac posle 5 do 10 minuta. Jak bol traje i 30 do 60 minuta. Manje intenzivan bol može se nastaviti i tokom sledeća tri sata.
Pacijentima je nos zapušen ili curi, kapak na jednom oku je spušten, oči suze i crvene su, lice se znoji. Nije poznat tačan uzrok klaster glavobolje smatra se da ovaj oblik glavobolje potiče iz hipotalamusa. Klaster glavobolje često se javljaju u isto vreme svakog dana. Mogu biti češće u proleće ili jesen. Stanje se zapaža kod osoba starih od 20 do 50 godina. Migrena je češća kod žena, a klaster glavobolja kod muškaraca.
Cervikogene glavobolje
Ove vrste glavobolja često su posledica povrede vrata, artritisa ili drugih promena na kičmi. Umeren do jak bol koji počinje u vratu, pa se širi na jedan deo glave, obeležje je ovog stanja. Vrat je često ukočen, pokreti su ograničeni, bol se javlja u predelu očiju, vrata, ramena, ruku. Stanje je praćeno nejasnim vidom, osetljivošću na svetlost i zvuke.
Injekcije steroida i nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što je ibuprofen mogu umanjiti bolove, koji se uz lečenje povuku najčešće posle tri meseca, s tim da je moguće da se stanje ponovi.
Vaskulitis i glavobolja
Vaskulitis je hronično zapaljenje zidova krvnih sudova. Postoji više različitih oblika vaskulitisa. Uobičajeni tip vaskulitisa je arteritis džinovski ćelija, koji se takođe naziva temporalni arteritis. Stanje utuče na krvne sudove glave i obično se javlja kod starijih od 50 godina.
Vaskulitis može izazvati jaku glavobolju često bez jasnog uzroka. Bol se nekada javlja kao iz „vedra neba“ traje jedan do pet minuta. Stanje je praćeno često klasičnim simptomima glavobolje, iznenadnim gubitkom vida, osetnim bolom na jednom delu glave ili iza uha, bol se javlja i pri žvakanju. Svako ko ima ove simptome mora da se leči, jer u najtežim slučajevima može doći do trajnog gubitka vida.
Moždana aneurizma
Aneurizma mozga određuje se kao abnormalno proširenje krvnih sudova. Aneurizma je slaba tačka u jednoj od arterija mozga, krvnih sudova koji prenose kiseonik. Krv pritiska slabo mesto i tera ga da popusti, slično kao baštensko crevo, koje se ispupči na istanjenom mestu.
Stanje često ne izaziva simptome, osim ako ne dođe do pucanja aneurizme, usled čega može doći do životno opasnog krvarenja. Pacijenti se žale na zamućen vid, bol i ukočenost vrata, mučninu, povraćanje. Prisutna je osetljivost na svetlost, bolesnik je konfuzan, mogući su i epileptični napadi.
Kada postiti doktora?
Glavobolja je često posledica stresa, ali nekada i ozbiljne bolesti. Ukoliko su glavobolje učestale bilo bi dobro da se posavetujete sa stručnjakom. Posebno je bitno zatražiti pomoć ako se ozbiljne glavobolje prvi put jave, kod starijih od 50 godina, ako se stanje pogoršava i utiče na mentalne funkcije i ličnost čoveka. Treba znati da su glavobolje često posledica, na primer, udarca u glavu. Posebno je bitno obratiti pažnju na iznenadnu glavobolju, jer ona može biti posledica šloga ili pucanja aneurizme.
Lečenje
Stanje se kod velikog broja osoba reguliše posle upotrebe lekova protiv bolova i odmora. Glavobolje su najčešće kod zdravih osoba posledica stresa. Redovan san i izbegavanje „okidača“ glavobolje, na primer nekih namirnica, mogu sprečiti pojavu bolnih stanja. Stanje se leči najčešće blagim medikamentima za ublažavanje bolova.
