Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Pas, mačka ili vrana, čiji ujed je opasniji objašnjavaju stručnjaci

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 07. 04. 2022.

Prema zvaničnim podacima, poslednji slučaj besnila ljudi zabeležen je 1980. godine na Kosovu. Od besnila obolevaju pre svega divlje životinje, lisice, vukovi, kojoti, rakuni, slepi miševi, ali i domaće životinje, navode stručnjaci

ujed psa Ujed psa je bolno i psihički traumatično iskustvo opterećeno rizicima od pojave različitih zaraznih oboljenja Foto: Shutterstock

Ujed psa bolno je i psihički traumatično iskustvo opterećeno rizicima od pojave različitih zaraznih oboljenja. Iako su ujedi pasa najčešći, stručnjaci kažu da ujed mačke ili vrane nosi mnogo više zdravstvenih rizika. Životinje retko kada ujedaju bez razloga. Životinja se u određenim situacijama oseća ugroženom i zato agresivno reaguje. U našoj zemlji su u skorije vreme zabeleženi i ujedi vuka, svinje, lisice, miša.

Besnilo je pod kontrolom

Ujedi životinja su veliki izazov za lekare kliničare zbog mogućih ozbiljnih posledica po zdravlje. Prema epidemiološkim studijama na životinjama, kućni ljubimci, uglavnom psi, uzrokuju većinu ujeda koji nose rizik za nastanak različitih oboljenja i besnila kao najteže posledice ujeda. Na teritoriji Beograda i Srbije nema besnila kod životinja.

– U slučaju ujeda psa, prema pravilnicima tetanus zaštita je obavezna. Ukoliko je životinja nepoznata i ako ne može da se prati, ranije se davala i vakcina protiv besnila. Sada je ipak situacija drugačija i na Balkanskom poluostrvu i Srbiji veterinari navode da je besnilo iskorenjeno. Epidemiolozi su oprezniji pa dodaju da je besnilo pod kontrolom – kaže za portal eKlinika, epidemiolog dr Aca Cvetković iz Pirota koji istražuje ujede životinja u jugoistočnoj Srbiji.

Prema zvaničnim podacima, poslednji slučaj besnila ljudi zabeležen je 1980. godine na Kosovu. Od besnila obolevaju pre svega divlje životinje, lisice, vukovi, kojoti, rakuni, slepi miševi, ali i domaće životinje – psi i mačke, goveda, ovce, koze. Kod nas nema silvatičnog ili šumskog besnila među divljim životinjama, jer su vakcinisane lisice. Iz aviona su u područja nastanjena lisicama bacani mamci sa vakcinom, lisice su pojele mamac i vakcinisale se.

Ko je opsaniji mačka ili pas?

Posle hajki na lisice i vukove zvanična lovačka udruženja šalju glavu ili mozak životinje na ispitivanje na besnilo, naglašava dr Cvetković.

– Nije zvanično pronađena u istočnom ili zapadnom delu Srbije neka životinja koja je nosilac besnila, pa zato nije obavezna vakcinacija protiv besnila ako se ujed psa desi u naseljenom mestu. U slučaju ujeda mačke potreban je ipak dodatni oprez, jer mačke u lancu ishrane često dele plen s lisicama – objašnjava dr Cvetković.

Lekari u većini slučajeva registruju lakše povrede, ali nekada ima i ozbiljnijih ujeda. Pacijenti uglavnom dobijaju tetanus zaštitu. Svaki slučaj je zaseban, pa je moguće da lekar odluči i drugačije. Bilo je kako saznajemo vakcinacije protiv besnila u Beogradu, posle ujeda vrane. Sve je prošlo bez nuspojava, iako su ljudi u dilemi u takvim situacijama da li da se vakcinišu.

Kako izgleda postupak posle ujeda psa?

Ukoliko je moguće, posle ujeda treba se javiti lekaru opšte prakse u domu zdravlja. Lekar posle pregleda i antitetanus zaštite šalje pacijenta u ambulantu Infektivne klinike. Pacijent se pregleda i dalje upućuje, ako je potrebno hirurgu. Izdaje se i nalog veterinarskoj inspekciji. Posle ujeda životinje rana se ako ne krvari i ako je čovek u mogućnosti ispra vodom i sapunom.

– Sve zavisi od vrste rane, obično se ujed psa desi na javnom mestu, pa se zove hitna pomoć i policija. Lekar na licu mesta procenjuje dalje postupke. Radi se toaleta rane, a antitetanusna zaštita je obavezna – kaže za portal eKlinika dr Ivana Stefanović.

Od psa veći je problem mala svraka

Doktorka objašnjava da se prva pomoć, primenjuje u zavisnosti od veličine rane. Ujed psa može biti bolan, ali od ujeda psa za stručnjake, je nekada u praksi veći problem ujed vrane ili svrake. Smatra se da vrana kao i kokoška kljuca gde stigne, zato nekada ujedi vrane mogu biti izuzetno zagađeni i opasni.

Lekar posle pregleda pacijenta odlučuje da li je dovoljno samo da se rana očisti, dezinfikuje i uključi antitetanusna zaštita ili je potrebna i dodatna terapija – objašnjava dr Stefanović. Primenjuju se tri doze antitetanusne zaštite, prva odmah nakon povrede, druga posle mesec mesec dana i treća šest meseci posle druge doze, navode stručnjaci.

Obavezna vakcinacija kućnih ljubimaca protiv besnila

Najteža posledica ujeda je prenos besnila sa životinje na čoveka.

– Besnilo je smrtno ako se ne leči. Zato je zakonom regulisano da se svaki pas i mačka stariji od 3 meseca, vakcinišu protiv besnila jednom godišnje. Na ovaj način sprečava se i iskorenjuje bolest– kaže za portal eKlinka veterinar Miomir Ranđelović.

Mogući su i drugi oblici infekcije tkiva. Usta pasa i mačaka su kontaminirana raznim patogenim bakterijama, koje se ujedom unose u tkivo čoveka, pa dolazi do infekcija koje se leče i antibioticima, objašnjava Ranđelović.

Prema mom iskustvu, usta mačke su „prljavija“, a na svu sreću one ređe ujedaju od psa, češće grebu što isto nekad može biti opasno – naglašava veterinar Ranđelović.

Registrovan i ujed vuka

Mnogi građani zbog novčane naknade usled ujeda psa lažiraju ujede. Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj iz 2019. godine, gradovi i opštine u Srbiji isplatili su za šest godina najmanje 25 miliona evra na ime odštete zbog ujeda pasa lutalica. Iako su psi ti koji najčešće ujedaju ljude, u seoskim sredinama beleže se i slučajevi ujeda divljih životinja.

– Prošle godine registrovan je i ujed vuka. Čovek iz pirotskog sela Koprivštica primetio je da je vuk zaklao nekoliko ovaca, pa je rešio da se obračuna s vukom. Nije mu dao da pobegne, nisu mi poznati svi detalji, ipak na kraju je ubio vuka i zadobio teške povrede ruku i potkolenica – kaže dr Aca Cvetković.

Pas najčešće ujeda zato što je isprovociran. Na primer vidi, da žrtva nosi hranu, ili neko hoće da pomazi psa, a životinja to proceni kao loš znak. Ženka napada zato što nastoji da zaštiti mlade, bilo je i slučajeva, kako kaže dr Cvetković, da je pas skočio u Nišavu i ujeo čoveka.

Životinje retko ujedaju bez razloga

Sve vrste životinja bez obzira na veličinu mogu da nam nanesu povrede. Doberman  važi za veoma energičnog psa. Jačina njegovog ujeda je kako se smatra 272,7 kg pritiska. Veterinar Miomir Ranđelović kaže da je tokom višegodišnje prakse doživeo više ozbiljnih ujeda od strane psa, mačke, papagaja.

– Moram napomenuti da životinje retko ujedaju bez opravdanog razloga. Najčešće se sama životinja oseća ugroženom. Psi mogu da reaguju i kada im se čini da im je vlasnik ugrožen. Mačke kada ih saterate u mali prostor, kreću u kontranapad. Slične su reakcije i na strah od nepoznatog – ističe Ranđelović.

Šta da radimo ako se nađemo u čoporu pasa?

Životinjama, kako dodaje moramo prilaziti oprezno, ali bez straha, naročito nepoznatim. Poseban slučaj su psi lutalice, odnosno napušteni psi, koji žive u čoporu. Među njima vlada psihologija čopora, u čoporu mogu da ujedu i psi koji da su sami nikad nikog ne bi ujeli, upozorava Ranđelović.

– Moj savet jeste da ako se nađete u čoporu ne pokazujete znake straha. Nikao ne pokušavajte da bežite, jer vas onda doživljavaju kao plen koga treba juriti. Okrenite se prema vođi čopora i pokušajte da ga uplašite ili ga podmite nekom hranom ako je imate uz sebe. Sve to činite lagano i tiho, po mogućnosti bez naglih pokreta. Znam da je ovo lakše reći, nego učiniti, ali ako se nađete u ovakvoj situaciji, pokušajte da se se svega ovog setite – kaže Ranđelović.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend