Pelvični kongestivni sindrom je stanje koje se dovodi u vezu sa dilatacijom (proširenjem) jajnika i karličnih vena usled čega dolazi do pojave pritiska i bola. Ovaj sindrom može biti praćen jakim bolovima i trajati duže od šest meseci. Mnoge žene osećaju pojačan pritisak u karlici tokom menstruacije, ipak, stručnjaci kažu da ovo stanje nije uslovljeno menstrualnim krvarenjem i nekada ga je veoma teško dijagnostikovati.
Šta uzrokuje sindrom karlične kongestije?
Pelvični kongestivni sindrom nije još do kraja razjašnjen u nauci. Smatra se da hormonalne i fizičke promene tokom trudnoće mogu dovesti do pojačanog pritiska u venama oko jajnika. Tokom trudnoće žensko telo je izloženo većim dozama hormona estrogena, koji može uticati na širenje vena u karlici. Lekar ne može klasičnim pregledom da utvrdi ovaj sindrom, a tokom rutinskih ultrazvučnih pregleda teško je uočiti proširenje vena.
Simptomi zahvataju jedan deo tela
Bolovi mogu trajati nekoliko meseci i najčešće zahvataju samo jednu stranu tela. Pacijentkinje se žale na tup i intezivan bol u predelu karlice i donjem delu leđa. Bolovi se pogoršavaju tokom menstruacije. Otežana je kontrola mokrenja, prisutna je nelagodnost i bol tokom seksualnog odnosa. Zadebljane vene su vidljive oko vagine, na butinama ili zadnjici. Bolovi se pogoršavaju tokom dužeg stajanja.
Ko je u povećanom riziku da dobije sindrom karlične kongestije?
Žene između 20 i 45 godina su u povećanom riziku da razviju ovaj sindrom, koji je učestaliji kod žena koje su više puta rađale. Faktori rizika su i retrovertna (zavaljena) materica, proširene vene na nogama, policistični jajnici i hormonski disbalans. U stanjima venske insuficijencije, zalisci vena su slabi i pa dolazi do zastoja krvi u karlici. Ipak, nemaju sve žene s bolom u karlici proširene vene.
Kako se stanje dijagnostikuje?
Pelvični kongestivni sindrom može biti isprovociran raznim faktorima, usled čega je nekada stručnjacima teško da utvrde pravi uzrok bolova. U slučaju pojave jakog karličnog bola potrebno je sprovesti nekoliko dijagnostičkih testova. Laboratorijske analize urina ispituju da li su bolovi posledica problema sa bešikom.
Analizama krvi se proverava da li je stanje posledica trudnoće, seksualno prenosivih bolesti, anemije. Ultrazvučni pregled karlice upućuje na promene u tom delu tela, kolor dopler koristi Doplerov efekat da omogući prikaz promena u brzini protoka krvi kroz krvne sudove različitih organa. Stručnjak može uputiti pacijenta i na CT i magnetnu rezonancu.
Lečenje
Postoji nekoliko načina da se ublaže simptomi, bolovi se tretiraju lekovima koji oslobađaju hormon gonadotrop, koriste se i progestinski hormonski lekovi za ublažavanje bolova. Embolizacija vene je minimalno invazivni tretman, koji u većini slučajeva ukloni ili umanji simptome.
