Ako termometar pokazuje da je telesna temperatura previsoka ili preniska ponovite merenje, a evo u kojim slučajevima se treba javiti lekaru kada su u pitanju odrasli, deca ili bebe
Temperatura tela varira zbog godina života, zdravstvenog stanja, perioda dana, kao i načina i dela tela na kome se meri Foto: Shutterstock
Temperatura našeg tela varira u zavisnosti od starosti, fizičke aktivnosti i zdravlja. Takođe, ona se menja i tokom dana. Može da se meri na više načina, a očitavanja iz različitih regija na telu u zavisnosti od načina merenja, mogu da zbune jer daju različite vrednosti.
Očitavanja naše telesne temperature variraju u zavisnosti od toga na koji način je merimo, i na kom delu tela se meri. Vrednosti rektalnog merenja temperature su viša od oralnih. Ona koja su najčešća, očitavanja iz regije pazuha imaju tendenciju da budu niža. Vrednosti temperature mogu da variraju u zavisnosti od sledećih faktora:
Prema rezultatima istraživanja, prosečna telesna temperatura odrasle osobe je 36,59°C. Naučnici su takođe otkrili da prosečna vrednost oralno izmerene telesne temperature odrasle osobe jeste između 36,24–37°C. Ona može da varira i u zavisnosti od demografskih okolnosti. Tako je studija sa skoro 35.500 ljudi otkrila da starije osobe imaju najniže temperature, a afroamerikanke mere više vrednosti u odnosu na belu rasu.
I određena zdravstvena stanja mogu da utiču na telesnu temperaturu. Recimo, ljudi sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom (hipotireoza) obično imaju niže temperature, dok ljudi sa karcinomima imaju više vrednosti. Ove brojke govore da neko ima višu telesnu temperaturu nego što je to normalno:
Prosečna telesna temperatura za decu bi trebalo da bude oko 36,4°C. I kod njih, međutim, može da varira. Kao i kod odraslih, temperatura iznad 38°C ukazuje na groznicu. Bebe obično imaju višu telesnu temperaturu od starije dece i odraslih. Njihova prosečna telesna temperatura oko 37,5°C. Temperatura kod beba je viša jer imaju veću telesnu površinu u odnosu na telesnu težinu. Takođe, njihova tela su metabolički aktivnija, što je uzrok stvaranja toplote.
Tela beba ne regulišu temperaturu kao tela odraslih. One se manje se znoje kada je toplo, što znači da njihova tela zadržavaju više toplote. Takođe, ako imaju groznicu, telo će im se teže ohladiti.
Tokom trudnoće, bazalni metabolizam (BMR) kod žena je drugačiji i telo proizvodi više toplote. Jedna studija je otkrila da telesna temperatura dostiže vrhunac od 37,5°C oko 12. nedelje trudnoće. Prosečna telesna temperatura trudnice inače dostiže najnižu tačku od oko 35,3, a najvišu oko 37,3°C neposredno posle 33. nedelje.
Da biste pravilno izmerili temperaturu, pratite uputstvo proizvođača bez obzira na vrstu termometra. Ako termometar pokazuje da je telesna temperatura neke osobe previsoka ili preniska, ponovite merenje. U svim starosnim grupama, visoka temperatura može da bude posledica kratkotrajnih bolesti i obično ne pravi dugoročnije posledice, posebno kod zdravih osoba. Odmarajte i pijte veće količine tečnosti kako biste izbegli dehidraciju. Isto važi za decu i bebe.
Leti, pri visokim spoljnim temperaturama, ako vežbate ili imate neku drugu fizičku aktivnost, može da dođe do hipertermije – veoma visoke telesne temperature. Ako nema infekcije ili groznice, obično se radi o uticaju spoljnih faktora. Prelazak u hladniji prostor i uzimanje tečnosti uglavnom otklanjaju hipertermiju. Međutim, ako se visoka temperatura nastavi ili još poveća, treba se javiti lekaru. Ako je temperatura niža od 35°C, u pitanju je hipotermija, i takođe treba potražiti medicinsku pomoć.
Deo mozga koja se zove hipotalamus odgovoran je za regulaciju telesne temperature. Ako temperatura poraste iznad ili padne ispod 37°C, hipotalamus radi na njenoj regulaciji. Ako je telo previše hladno, hipotalamus šalje „naredbu“ telu da drhti, što će ga zagrejati. Ako je telo prevruće, hipotalamus diktira da počne da se znoji, puštajući toplotu iz tela.
Većina infekcija izaziva groznicu, što je prirodan način tela da reaguje i bori se. Simptomi groznice, koju lekari opisuju kao temperaturu višu od 38°C su:
Odraslima sa povišenom telesnom temperaturom uglavnom neće biti potrebna medicinska pomoć. Međutim, ako ne pada više dana, ili još raste, treba se javiti lekaru. Takođe, i u slučajevima kada se uz groznicu jave i:
Sledeći grupe takođe treba da potraže medicinsku pomoć kada imaju temperaturu:
Ako je vrednost iznad 41,5°C , stanje se zove hiperpireksija (veoma visoka temperatura). Može dovesti do trajnog oštećenja organa, pa čak i smrti. Hiperpireksija zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ako je telesna temperatura preniska, može doći do hipotermije. I ovo je hitno medicinsko stanje, a lekari definišu hipotermiju kao pad temperature ispod 35°C.
Treba kontaktirati hitnu pomoć ako dete ima temperaturu višu od 40°C. Ako i nešto niža temperatura ne spada nakon 5 dana uz dehidraciju, povraćanje ili dijareju, takođe se treba obratiti lekaru. Isto važi i ako se spusti ispod 35°C.
Ako je beba stara 3 meseca ili mlađa, a ima temperaturu 38°C ili više, javite se lekaru. Kod malih beba i blaga temperatura može da znači neku ozbiljnu infekciju. Kod beba do 6 meseci starosti, temperatura 39°C ili više je takođe razlog za posetu pedijatru. Kao i kod odraslih i starije dece, ako bebina temperatura padne ispod 35°C, radi se o hitnom medicinskom stanju.