Angiogram pokazuje stanje arterija i vena – šta se radi tokom procedure i kako se pripremiti

Angiogram ili angiografija je procedura koja koristi rendgenski kontrast za pregled krvnih sudova (arterije ili vene) u telu. Radi se kada su krvni sudovi blokirani, oštećeni ili abnormalni na bilo koji način, a što može izazvati bol u grudima, srčani udar, moždani udar ili druge probleme. Angiografija pomaže zadravstvenim radnicima da utvrde izvor problema i stepen oštećenja segmenata krvnih sudova koji se ispituju.

Zašto se koristi angiografija?

Angiografijom se proverava zdravlje krvnih sudova i kako krv teče kroz njih. Može da pomogne da se dijagnostikuje ili istraži nekoliko problema, koji utiču na krvne sudove:

• ateroskleroza – suženje arterija, što može značiti da ste u opasnosti od moždanog ili srčanog udara
• bolest perifernih arterija – smanjeno snabdevanje krvlju mišića nogu
• aneurizma mozga – izbočenje krvnog suda u mozgu
• angina – bol u grudima uzrokovan smanjenim protokom krvi u srčanim mišićima
• krvni ugrušci ili plućna embolija – zapušene arterije koje snabdevaju pluća
• blokada u dovodu krvi u bubrege.

Kako se treba pripremiti pred angiogram?

Pre angiograma možda će biti potrebno uraditi laboratorijski test, kako bi se utvrdilo da li je pacijent sklon zgrušavanju krvi. Stručnjaci savetuju i da se slede određene smernice noć pre testa. Naravno, uvek se treba konsultovati sa lekarom koji zahteva test, o lekovima koji pacijent uzima. Neke od osnovnih preporuka su:

• ne treba uzimati aspirin ili bilo koje proizvode koji sadrže aspirin
• ne treba uzimati dipiridamol ili varfarin u roku od 72 sata pre testa i 24 sata nakon testa (ovi lekovi često se nazivaju lekovima za razređivanje krvi)
• ne sme se uzimati lek Plavix pet dana pre procedure
• uzimajte sve druge lekove kao i obično, posebno lekove za dijabetes:

1. Ako uzimate insulin brzog dejstva ili kratkog dejstva, nemojte ga uzimati na dan procedure
2. Ako koristite insulin dugog dejstva, uzmite uobičajenu dozu
3. Ako uzimate NPH ili DETEMIR, uzmite ½ doze
4. Ako koristite insulin 70/30, a šećer u krvi je veći od 200, uzmite ½ AM doze. Ukoliko je šećer u krvi manji od 200, ne uzimajte AM dozu.
5. Potrebno je da po dolasku na proceduru obavestite radilošku sestru da imate dijabetes
6. Nemojte da uzimate Glucophage (metformin hidrohlorid) 48 sati pre testa ili 48 sati nakon testa kako biste smanjili rizik od komplikacija sa bubrezima.

Šta sme da se pije i jede pred angiogram?

Savet pacijentima je da ne smeju ništa da jedu posle ponoći, noć pre zahvata. Dozvoljeno je da se pije samo čista tečnost za doručak na dan procedure – bistru supu, čaj, crnu kafu i pivo od đumbira.
NAPOMENA: Ljudi kojima je zakazana opšta anestezija tokom procedure možda neće smeti ništa da jedu ili piju posle ponoći.

Preporučene aktivnosti na dan angiograma

Angiogram procedura traje oko 2 do 3 sata i moguće je da će pacijent dobiti umerenu dozu sedativa. Na dan za kada je zakazan angiogram preporučuje se da:

• pacijenti koji rade angiogram moraju da obezbede pratnju, odnosno vozača do kuće
• ponesu aktuelnu listu lekova i alergija
• da ponesu potrebne laboratorijske testove (analiza krvi)
• tokom angiograma potrebno je presvući se u bolničku pidžamu/opremu.

Kako izgleda angiogram procedura?

Tokom angiograma, duga tanka cev – kateter, ubacuje se u veliku arteriju (uglavnom u predelu prepona). Kateter se polako i pažljivo provlači kroz arteriju dok njegov vrh ne dođe do segmenta krvnog suda, koji se ispituje angiografijom. Mala količina kontrastnog materijala se ubrizgava u deo krvnog suda kroz kateter i radi se rendgenski snimak. Kontrastno sredstvo omogućava pojavu krvnih sudova na rendgenskim snimcima. Specijalno obučen lekar za angiografiju proučava rendgenske snimke kako bi utvrdio izvor problema i stepen oštećenja segmenata krvnih sudova koji se pregledaju.

Nakon angiograma pacijent će biti pod nadzorom 4 do 6 sati i za to vreme medicinska sestra sa radiologije daće sva potrebna uputstva koje bi trebalo primenjivati kod kuće. Pre nego što pacijent bude otpušten, procenu daje radiolog, a o rezultatima testa razgovaraće sa svojim lekarom.