Gljivična infekcija noktiju ili onihomikoza je česta pojava i čini jednu trećinu svih gljivičnih bolesti kože i njenih organa, a ujedno i polovinu svih obolenja nokta. Blizu 90 odsto slučajeva uzrokuju dermatofiti, odnosno gljive roda Trichophyton, ređe Epidermophyton (tinea unguium).
Smatra se da je učestalost bolesti mnogo veća od uobičajeno zabeleženih dva do osam odsto, a zastupljenost među stanovništvom u Evropi je čak 23 procenta, što bi zapravo činilo skoro četvrtinu stanovništva koja ima problem sa gljivičnim infekcijama nokta.
Pojava problema gljivičnih infekcija noktiju, koja je mnogo češća na nokatnim pločama na nogama, nego na rukama uzrokovana je promenom načina života i navika savremenog čoveka, kao što su nošenje zatvorene obuće, izloženost vlažnim i nedovoljno dezinfikovanim površinama u sportskim objektima.
Široka rasprostranjenost različitih rodova gljivica doprinela je porastu učestalosti gljivičnih bolesti noktiju u svetu. Faktori rizika uključuju i postojanje gljivične infekcije kože stopala, ranije postojeću distrofiju nokta, imunosupresivna stanja, periferna vaskularna bolest.
Ova pojava česta je i kod ljudi koji imaju neuropatiju najčešće u sklopu šećerne bolesti, kao i hiperhidrozu, odnosno prekomerno znojenje, kao i psorijazu i traumu ili deformaciju stopala.
Obolevanju od gljivičnih infekcija nokta na nogama skloniji su ljudi starije životne dobi. Zatvorena obuća i čarapa koje onemogućavaju kruženje vazduha unutar obuće i doprinose pojačanom znojenju stopala uzrokuje stvaranje vlažne sredine koja pogoduje nastanku i širenju gljivičnih bolesti.
To se događa i u kontaktu sa raznim vlažnim površinama, kao što su bazeni, svlačionice, strunjače… Izlivanje noktiju i trajni gel lakovi nose rizik od dermatomikoza, čija pristunost je sve veća u mlađoj ženskoj populaciji.
Nokti na nogama sporije rastu, manje se snabdevanju krvlju, a vrlo često nosimo zatvorenu obuću koja daje vlažnu i tamnu sredinu. Gljivična infekcija najčešće počinje na bočnim delovima nokta kao belkaste ili žućkaste mrlje koje se šire prema sredini nokta. Kasnije se mogu pojaviti odvajanje nokatne ploče, odnosno oniholiza, i subungvalna hiperkeratoza koja uzrokuje najpre zadebljanje nokta a na kraju njegovo uništavanje i mrvljenje.
Dermatomikoza nije samo estetski problem koji opterećuje one koji se sa njom suočavaju tako što im smanjuje samopouzdanje, uzrokuje stid, promene svakodnevnih navika, pa čak i strah od pojavljivanja u društvu zbog ponekad izrazite deformacije nokta.
Povremeno zbog ograničenja kretanja kao rezultata izrazitog zadebljanja nokatne ploče i bolova onihomikoza može posredno da dovede do pogoršanja periferne cirkulacije i posledično venske staze (površinske venske insuficijencije) i dijabetičkog stopala.
Lekara je potrebno posetit, ako primetimo bilo kakve promene na koži ili noktima stopala, uključujući, svrab, promenu boje i teksture nokta, kako bi se obezbedio rani antifungalni tretman.
Kao što smo napomenuli uz gljivičnu, u ovakvim okolnostima olakšan je i razvoj bakterijske infekcije, jer je nelečena onihomikoza stalan izvor infekcije. Gljivična infekcija može da se proširi sa nokta na druge delove tela, a može da se prenese i drugim ljudima korišćenjem bazena, strunjača, peškira…
Budući da su gljivične infekcije uzročnik tek polovine distrofija nokta, potvrda ovog oboljenja je veoma bitna, jer u protivnom, ako bolesnik nema onihomikozu, trebalo bi izbegavati dugotrajna i neuspešna lečenja antimikoticima. Lečenje može da traje između šest meseci i godinu dana.
Kod ranog prepoznavanja infekcije i zahvaćenosti manje površine nokatne ploče jednog ili nekoliko prstiju intenzivna terapija lokalnim antimikoticima, često uz hemijsku ablaciju nokatne ploče keratoliticima, pokazala se efikasnom kod redovne i dugotrajne primene.
Na tržištu postoji veliki broj medikamenata za lokalno samolečenje onihomikoza kod kojih je čest mehanizam delovanja usporavanje širenja infekcije zbog snižavanja pH u noktu.
U kiseloj okolini gljivični enzimi keratinaze ne mogu razgraditi keratin kao glavni izvor hranljivih materija, a posledica je sprečavanje rasta i razmnožavanja gljivica. U lokalne oblike lečenja ubrajaju se takođe terapija laserom, fotodinamska terapija i hirurška terapija.
Kada bolest uznapreduje, lečenje se zasniva na sistemskoj terapiji, bez lokalne terapije ili u kombinaciji sa lokalnom terapijom. Sistemska terapija je izbor lečenja pošto se ranije isprobana lokalna terapija pokazala neefikasnom, u slučajevima kada je zahvaćeno više od polovine nokatne ploče ili je zahvaćen matriks nokta ili više noktiju.
Kako bi oboleli ograničili recidive, ne bi trebalo da koriste tuđe peškire, čarape ili obuću, trebalo bi da seku nokte na kratko, održavaju nokte i kožu stopala suvima, ali hidriranim.
Preporučuje se da se nose upijajuće pamučne čarape koje se peru na temperaturi većoj od 60 stepeni, dezinfikuje pribor za nokte pre svake upotrebe, upotrebljava prašak ili sprejevi protiv gljivica za obuću, kao i da se održava zdravlje i dobra kontrola hroničnih bolesti.