Atletsko stopalo (tinea pedis) je gljivična infekcija koja pogađa kožu stopala. Gljivične infekcije kože mogu zahvatiti bilo koji deo tela. Razmnožavanju gljivica pogoduju topla i vlažna mesta kao što su cipele, čarape, bazeni, svlačionice, javni tuševi. Ove infekcije se češće zapažaju kod osoba koje nose uske cipele i onih koji ne menjaju čarape kada im se oznoje noge.
Milion vrsta gljivica
Gljivice na koži (dermatomikoze) posledica su razmnožavanja određenih organizama na koži, često usled prekomerne upotrebe šećera u ishrani, nekontrolisanog korišćenja antibiotika, loše higijene, stresa. Postoji milion vrsta gljivica koje nastanjuju biljke, površine u domaćinstvu i ljudsku kožu. U određenim uslovima one mogu biti uzrok infekcija koje se najčešće ispoljavaju osipom. Simptomi gljivične infekcije uključuju i perutanje kože, svrab, crvenilo, pojavu otoka, plikova.
Promene se mogu proširiti i na nokte
Gljivice atletskog stopala nastanjuju mrtvo tkivo kože, nokte na nogama, prostor između prstiju. Najmanje četiri vrste gljivica mogu izazvati infekciju, a najčešći uzročnik je gljivica Trichophiton rubrum. Većina infekcija započinje kao gljivična infekcija stopala (tinea pedis), koja se potom proširi i na nokte. Znaci atletskog stopala su ljuštenje kože, pucanje kože na tabanima, crvenilo, svrab, peckanje, neprijatan miris. Promene su, uglavnom, ograničene na tabane.
Oblici atletskog stopala
Najčešći oblici atletskog stopala su interdigitalni tip gde su infekcijom zahvaćena područja između nožnih prstiju. Promene uglavnom zahvataju dva najmanja prsta (četvrti i peti), a infekcija se može proširiti i na taban.
Kod mokasinskog tipa promene su najizraženije na tabanima. Infekcija se manifestuje iritacijom, suvoćom, svrabom ili perutanjem kože. Tokom vremena može doći i do pucanja kože i širenja infekcije na bočnu stranu stopala.
Upalni tip atletskog stopala ispoljava se jače izraženim plikovima. Ovo je najređi tip promena koji počinje iznenadnim izbijanjem plikova ispunjenih tečnošću na donjoj strani stopala. Promene se mogu registrovati između prstiju, na peti ili na vrhu stopala.
Dijagnoza atletskog stopala
Nije svaki svrab i ljuskanje kože stopala uzrokovan gljivicama. Stručnjak može utvrditi tačnu dijagnozu na osnovu mikroskopskog posmatranja uzorka – ljuspica kože sa stopala ili strugotina nokta.
Smatra se da u Evropi oko 20 odsto građana pati od atletskog stopala, gojaznost i starost su bitni faktori rizika . Atletsko stopalo je potencijalno zarazna promena. Ne znači da će se svako ko dođe u kontakt sa infekcijom zaraziti, osobe s jačim imunitetom će teže dobiti infekciju. Treba biti ipak oprezan i nositi obuću ili odgovarajuće papuče u svlačionicama, kupatilima koje koristi istovremeno više osoba. Infekcija se u težim slučajevima, ako se ne vodi računa o higijeni, može proširiti i na ruke.
Lečenje atletskog stopala
Postoji na tržištu dosta lekova koji mogu pomoći kod lečenja atletskog stopala. Obavezno je u svim slučajevima da tabani budu sivi i čisti.
Stručnjaci savetuju da se izbegava obuća od veštačkih materijala, da se redovno menjaju čarape i da one budu po mogućnosti od pamuka. Po vlažnim i neopranim podovima nikako ne bi trebalo hodati bez obuće. Često se koriste antimikotički preparati i lokalna terapija mastima i gelovima. Antifungalne kreme koje sadrže mikonazol ili klotrimazol mogu dosta pomoći.
Narodni lekovi za atletsko stopalo
Gljivicama je za razmnožavanje neophodna kisela sredina, a smatra se da ovu pojavu može sperečiti soda bikarbona. Malo sode bikarbone se može naneti na područje između prstiju i ostaviti da deluje 20 minuta. Noge se potom operu sapunom i toplom vodom.
Dobro sredstvo je i rastvor koji se pravi od dve kašike soli. So se doda u toplu vodu, a stopala se drže u ovom rastvoru oko 10 minuta. Na taj način sprečava se razmnožavanje gljivica i znojenje stopala. Od pomoći može biti i mešavina vode i hidrogena.
Prevencija atletskog stopala
Pojedine osobe sklonije su gljivičnim infekcijama. Ipak, dobra preventiva nekada je najbolji način da se spreče neprijatne promene na stopalima. Noge je potrebno prati najmanje jednom dnevno, toplom vodom i sapunom. Posle pranja noge se moraju temeljno osušiti posebno u delu između prstiju. Ukoliko se stopala pojačano znoje, preporučuje se promena čarapa u toku dana. Potrebno je birati obuću koja će omogućiti dovoljno vazduha za stopala.
Patike moraju da budu suve i čiste i da se redovno menjaju. Ne preporučuje se hodanje bosim nogama u saunama, teretanama ili na bazenima. Opremu za negu noktiju, turpije, makazice, mora da koristi samo jedna osoba. Savetuje se i korišćenje antifungalnog praška u slučajevima učestalog vraćanja atletskog stopala. Kod kuće se potrudite da „koža diše“ – budite što više bosonogi.
