Pad imuniteta, nekontrolisana upotreba antibiotika, neregulisani šećer, trudnoća, hormonski disbalans neki su od najčešćih razloga usled kojih dolazi do prekomernog rasta kandide. Postoji više od 20 vrsta kandide, ali najzastupljenija je Candida albicans koja može da nekada izazove gljivičnu infekciju (kandidijazu).
Kandida je često posledica upotrebe velikih količina šećera
Kandida u uobičajenim uslovima nastanjuje u malim količinama usta, creva, kože i uzrok je najčešćih gljivičnih infekcija. Nije problematična dok ne dođe do njenog prekomernog rasta. Bakterije u uobičajenim uslovima drže kandidu pod kontrolom, a problemi nastaju kada, na primer, dođe do pada imuniteta.
Nekontrolisani rast kandide često je posledica upotrebe alkohola, velikih količina šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, izloženosti stresu. Postoje neki simptomi koji mogu da ukažu da je došlo do rasta Kandide.
Oralna kandidijaza
Kandida u ustima nije opasna i deo je normalne flore, ali ako dođe do preteranog razmnožavanja kandide javlja se oralna kandidijaza. Zapaža se u vidu kremastih belih naslaga na jeziku ili unutrašnjoj strani obraza. Česta je kod novorođenčadi, starijih i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom. Moguća je i kao posledica loše oralne higijene zuba, nepca, jezika, proteza. Pacijenti se žale nekada i na bolove u grlu, poteškoće pri gutanju, neprijatan zadah.
Dijagnoza kandide u ustima se utvrđuje brisom, endoskopija se primenjuje ako se posumnja da je kandida dospela kroz jednjak u stomak i tanko crevo. Lečenje kandide u ustima traje dve nedelje. Kod beba se infekcija najčešće ne leči i ona prestaje sama od sebe. Ostali pacijenti leče infekciju najčešće antimikotičnim lekom koji se primenjuje do dve nedelje. Stanje se tretira i pastilama ili tečnošću lekovima protiv gljivičnih infekcija kao što su klotrimazol, mikonazol, nistatin. Obavezno je redovno pranje zuba i usne duplje četkicom i čišćenje koncem.
Umor
Iako nema dokaza da kandida izaziva umor, postoje slučajevi koji dokazuju da je to moguće. Kandidijaza je često praćena neadekvatnom ishranom, manjkom vitamina B6, esencijalnih masnih kiselina i magnezijuma. Smatra se da nedostatak nekih od ovih minerala i vitamina, posebno manjak magnezijuma izaziva pojačan umor. Infekcije se javljaju kada je oslabljen imuni sistem, usled čega je moguć jak osećaj umora. Jedna studija navodi da produžena kandidijaza creva može čak biti potencijalni uzrok sindroma hroničnog umora.
Vaginalna gljivična infekcija
Kandida je prisutna u vagini, a prekomerni rast kandide dovodi do vaginalne kandidijaze, poznate i kao gljivična infekcija. Smatra se da će 75 odsto žena najmanje jednom u životu imati vaginalnu kandidijazu, dok će se kod skoro polovine njih gljivična infekcija ponovo pojaviti posle izvesnog vremena. Simptomi vaginalne kandidijaze su crvenilo, otok, svrab vagine, mogući su i bolni polni odnosi, pojačan sekret. Ukoliko se ne leči vaginalna gljivična infekcija može izazvati i infekciju urinarnog trakta, koje su najčešće kod starijih osoba, pacijenata na bolničkom lečenju ili kod ljudi koji pate od oslabljenog imuniteta.
Simptomi urinarne infekcije su osećaj peckanja pri mokrenju, učestao nagon za mokrenjem, zamućen, taman urin, bol ili pritisak u donjem delu stomaka. Ove simptome može da izazove i bakterija ešerihija. Savet je zato svima koji pate od učestalih infekcija da urade laboratorijske analize urina.
Problemi sa varenjem
Za dobar rad probavnog sistema veoma je bitan prava ravnoteža između „dobrih“ i „loših“ bakterija. Na ovaj način je lakše varenje, ali ako dođe do disbalansa mogući su simptomi dijareje, zatvora, nadimanja, mučnina, pojave neprijatnih gasova. Neke studije dovode u vezu nekontrolisani rast kandide sa pojedinim bolestima gastrointestinalnog trakta, uključujući ulcerozni kolitis i Kronovu bolest.
Sinusne infekcije
Hronične infekcije sinusa veoma učestalo oboljenje koje se manifestuje simptomima curenja sekreta i/ili zapušenosti nosa. Studija klinika Mayo, izučavala je grupu od 210 osoba sa hroničnim sinusnim infekcijama i utvrđeno je da 96 odsto ovih pacijenata ima gljivičnu infekciju. Antibiotici su najčešći način na koji se leči sinusna infekcija, ali pošto nekontrolisana primena antibiotika može da dovede do prekomernog rasta kandide, smatra se da su antibiotici dobri samo za lečenje akutnih ali ne i hroničnih sinusnih infekcija.
Gljivične infekcije kože i noktiju
Baš kao i u crevima i na koži postoje bakterije koje sprečavaju nekontrolisani razmnožavanje kandide. Njemom razmnožavanju pogoduju određeni uslovi kao što su određeni nivo kiselosti i vlažnosti. Nekontrolisana primena agresivnih kozmetičkih sredstava takođe pogoduje razvoju kandidijaze. Tola i vlažna područja, pazuh ili prepone su delovi tela na koja se obično zapaža infekcija. Kandida se često razmnožava i između prstiju, u vidu crvenila, beličastih naslaga, sve je praćeno simptomima svraba.
Zglobovi
Kandida može da dovede od promene na zglobovima i pojave artritisa, stanja koje se ispoljava bolom, ukočenošću i otokom. Kandida artritis se može javiti posle nekog hirurškog zahvata ili ako se kandida ne leči tokom dužeg perioda, najčešće dolazi do infekcija kukova i kolena.
Lečenje kandidijaze može da bude dugotrajno, a najbolji način jeste da se pravovremeno utvrdi šta je uzrok prekomernog rasta kandide. Stručnjaci navode da način ishrane ima bitnu ulogu kada je u pitanju održavanje ravnoteže između dobrih i loših bakterija u crevima.
Mogu da pomognu beli luk i kokosovo ulje
Rafinisani šećeri, ugljeni hidrati i mlečni proizvodi sa visokim sadržajem laktoze mogu da podstaknu razvoj kandide. Uočeno je i da neke namirnice podstiču razmnožavanje dobrih bakterija. Beli luk sadrži antifungalnu supstancu alicin za koju postoje dokazi da sprečava razvoj kandidijaze. Kokosovo ulje je bogato laurinskom kiselinom koja se bori protiv kandide. Aloe vera može inhibirati rast kandide u ustima i sprečiti infekcije, probitici su takođe delotvorni, kao i sve što jača imuni sistem.
