Soda bikarbona je sastojak koji se često upotrebljava za kućne potrebe dezinfekcije i higijene, kao i kod različitih zdravstvenih problema. Efikasna je, pristupačna i relativno jeftina. Problemi sa varenjem ili želucem spadaju u one zbog kojih se soda bikarbona koristi najčešće. Skloni smo, međutim, da i sa njenom upotrebom preteramo misleći da je apsolutno neškodljiva.
Soda bikarbona oponaša neke prirodne procese u našem digestivnom traktu
Smatra se da je glavno blagotvorno svojstvo sode bikarbone i ono što nam zapravo olakša kada imamo probleme sa probavom, varenjem ili smanjenjem kiseline, u vezi sa njenim sastavom, odnosno natrijum bikarbonatom. Ova supstanca se prirodno nalazi u našim crevima i zadužena je za neutralisanje želudačne kiseline. Unos sode bikarbone privremeno može da „imitira“ ovaj proces.
Međutim, problemi koji se javljaju u vidu nemogućnosti varenja, refluksa kiseline, nadutosti, gasova, podrigivanja ili dijareje, nisu posledica povećane količine želudačne kiseline, već njenog nedostatka (smanjenja). Tim procesom smanjuje se i količina potrebnih hranljivih materija koje unosimo iz hrane, sve u svemu – nećemo se osećati dobro, naprotiv. Za to čak nije potrebno ni da se prejedemo, jer do ovih problema može da dođe i ako unesemo malu količinu potpuno zdrave hrane.
Koja količina sode bikarbone nije škodljiva i zašto je važna konsultacija sa lekarom
Kada osetimo neki od navedenih simptoma, možemo uzeti manju količinu medicinske sode bikarbone i to najviše polovinu kašičice otopljene u vodi. Proverite obavezno da li se soda bikarbona potpuno otopila u vodi i dobro promešajte. Većina ljudi će, ako ne postoje neki ozbiljniji problemi, osetiti olakšanje.
Ako se tegobe nastave, u roku od dva sata ponovite, i nikako više nakon toga, već se, ako problemi i dalje traju, obratite lekaru. Svakako bi najidealnije bilo da se pre konzumiranja posavetujete sa svojim doktorom. On je najbolje upoznat sa vašim zdravstvenih stanjem, digestivnim traktom, količinom natrijuma u organizmu, mogućom interakcijom sa nekim lekovima ako ste na terapiji. Ukoliko osetite jake bolove u stomaku nakon uzimanja doze, takođe odmah pozovite lekara.
Soda bikarbona može da bude štetna, evo u kojim slučajevima
Važno je znati da veća količina sode bikarbone može da pokrene povratak kiseline i da pogorša simptome. Takođe, nemojte zaboraviti da ona nikako nije sredstvo ili lek za lečenje GERB, gorušice ili većih problema sa varenjem. Može da pomogne kod trenutnog ublažavanja simptoma, ali ne i da se koristi često i neograničeno zbog sadržaja natrijuma. Ako ste je uzeli u većoj količini od one koja se preporučuje kao trenutna pomoć, može da dođe do grčeva u stomaku, povećanog osećaja žeđi i dehidratacije. Na duže staze, povećava se rizik od bolesti bubrega. Takođe, može da dođe i do pojačanih gasova, dijareje, bola u želucu i mučnine.
Ukoliko nakon konzumiranja sode bikarbone imate neki od sledećih simptoma, odmah se javite lekaru:
- učestalo mokrenje i pojava krvi u mokraći
- gubitak apetita
- teškoće u disanju
- krvava ili previše tamna stolica (poput katrana)
- oticanje nogu.
Ko ne bi trebalo da koristi sodu bikarbonu, još važnih saveta
Lekari savetuju da nikako ne uzimate sodu bikarbonu do dva sata pre ili nakon uzimanja nekih drugih lekova. Takođe, trudnice ne bi trebalo da je konzumiraju, i nemojte je davati deci do 6 godina. Ne uzimajte je ni u kombinaciji sa mlekom i mlečnim proizvodima. Isto važi i ako inače imate probleme sa digestivnim traktom ili se lečite od neke slične bolesti, i ako imate simptome koji bi mogli da ukažu na upalu slepog creva.
Nikako, čak ni ako ste potpuno zdravi, nemojte uzimati dnevno više od 3 kašičice. Ako ste stariji od 60 godina, ne više od 1,5 kašičice dnevno. Posebno opasno može da bude uzimanje veće količine sode bikarbone ako nam je želudac prepun hrane, jer može da dođe do pucanja. Ukoliko ipak odlučite da uzmete manju, preporučenu količinu, nemojte je ispiti prebrzo, jer dijareja i gasovi mogu da se intenziviraju.
