Postoje brojni uzroci koji slabe naš imunitet, a neki su i naše navike Foto:Shutterstok
Imuni sistem štiti organizam od brojnih mikroorganizama i štetnih bakterija koji bi mogli da naruše naše zdravlje, pa je zbog toga veoma važno voditi računa o njemu. Neke navike, koje imamo, mogu da ugroze naš imuni sistem i samim tim smanje otpornost organizma prema određenim bolestima.
Ako ne spavate dovoljno, postoji veća verovatnoća da će imunitet oslabiti i da ćete dobiti neku virusnu ili bakterijsku infekciju.Vrlo je moguće da će vam sa oslabljenim imunitetom biti potrebno i više vremena za oporavak posle bolesti.
To je zato što zbog manjka sna, vaše telo ne može da proizvede potreban broj antitela koja se bore protiv infekcija. Vaše telo oslobađa određene proteine koji pomažu imunološkom sistemu, koji se zovu citokini, samo tokom spavanja.
Stres i briga su čest uzrok slabljenja imunog sistema. Uznemirujuće misli mogu oslabiti imunološki odgovor organizma. Stalni stres uzima još veći danak i otežava borbu organizma protiv gripa, herpesa, herpesa i drugih virusa. Potražite pomoć ako ne možete da nađete dobar način za borbu protiv stresa.
Možda znate da je vitamin D potreban za jake kosti i zdrava krvna zrnca. Ali vitamin D takođe pomaže u jačanju imunološkog sistema. Ima ga u jajima, masnoj ribi i hrani poput mleka i žitarica. Sunčeva svetlost je još jedan ključni izvor ovog vitamina. Tokom leta, obično je dovoljno samo pet do 15 minuta izlaganja sunčevim zracima, dva do tri puta nedeljuno, kako bi se obezbedile, organizmu, potrebne količine vitamina D. Zimi je potrebno duže vreme na suncu, ali uz konsultaciju sa lekarom, ovaj vitamin se može uneti u organizam i u vidu suplemenata.
Određene grupe lekova poput onih za lečenje alergija, artritisa, lupusa, IBS-a i transplantacije organa mogu biti razlog slabljenja imuniteta. Kortikosteroidi su takođe primer takvog leka, kao i medikamenti poput TNF inhibitora za upalu i hemoterapija za rak.
Voće i povrće mogu pomoći vašem telu da proizvede više belih krvnih zrnaca koja su vam potrebna za borbu protiv infekcija. Ove namirnice u svežem stanju, kao i orašasti plodovisadrže velike količine cinka, beta-karotena, vitamina A, C i E i drugih hranljivih materija koje su potrebne za zdravo telo. Biljna hrana takođe obiluje vlaknima, što pomaže u smanjenju procenta telesne masti, a sa druge strane, može ojačati vaš imuni odgovor.
Ulja i masti mogu smanjiti moć belih krvnih zrnca da se bore protiv virusa i bakterija. Ishrana sa visokim sadržajem masti tokom vremena može poremetiti ravnotežu bakterija u crevima, koje mogu ometati imunološki odgovor organizma. Potražite mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti bez dodatog šećera. Uvrstite u ishranu hranu kao što su morski plodovi, ćuretina i piletina, ili posne komade govedine.
Sunčeva svetlost može aktivirati posebne ćelije u imunološkom sistemu koje se nazivaju T-ćelije, a koje pomažu u borbi protiv infekcije. Ali boravak napolju donosi i druge prednosti. Mnoge biljke u šumi proizvode fitoncide i druge supstance koje udišemo i koje jačaju imunološku funkciju organizma.
Nikotin iz cigareta, duvana za žvakanje ili bilo kog drugog izvora može oslabiti sposobnost tela da se bori protiv mikroba. To se odnosi i na nikotin iz elektornskih cigareta. Postoje neki podaci koji potvrđuju da i druge hemikalije u elektronskih cigareta slabe imuni odgovor organizma.
Alkohol usporava sposobnost tela da se bori protiv virusa i bakterija. Vremenom, previše konzumiranja alkoholnih pića smanjuje sposobnost tela da se oporavi posle neke infekcije. Ako konzumirate alkohol, savet je da to bude jedno piće dnevno za žene i dva pića za muškarce.
Postoje neki dokazi da tuga, posebno ako traje dugo, može oslabiti imunitet. Efekat može trajati šest meseci, ali može trajati i duže ako je tuga duboka ili ne prolazi. Razgovarajte sa lekarom ili psihoterapeutom, ako vam je potrebna pomoć zbog nekog gubitka ili traumatičnog događaja.
Neka istraživanja pokazuju da redovna fizčka kativnost pomaže telu da se bori protiv bolesti uzrokovanih virusima i bakterijama. To je delimično zato što fizička aktivnost omogućava bolju cirkulaciju, što znači da supstance koje se bore protiv virusa i bakterija stignu lakše tamo gde treba. Naučnici nastavljaju da proučavaju tačno kako vežbanje pomaže u jačanju imunološki sistema.
Neka istraživanja pokazuju da intimni odnosi koji se upražnjavaju jednom sedmično pomažu u jačanju imunološkog sistema. Intimni odnosi podižu nivo imunoglobulin A ili IgA.