Anemija u srednjoj i starijoj životnoj dobi je čest simptom karcinoma želuca Foto: Privatna arhiva / Shutterstock
Difuzni karcinom želuca, uz intestinalni tip, spada u adenokarcinome – najčešće maligne tumore želuca. Ova podela se vrši na osnovu patohistološkog nalaza, a simptomi, dijagnostika i modusi lečenja su gotovo identični za oba tipa ovog malignog oboljenja.
Početak bolesti, identično kao i kod drugih tipova karcinoma želuca, obično je asimptomatski, kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Miloš Bjelović, specijalista opšte, digestivne hirurgije i navodi:
– U uznapredovalim stadijumima bolesti javljaju se gubitak apetita, nagon na povraćanje i mučnina, osećaj rane sitosti. Takođe, dolazi do bola u epigastrijumu, uz malaksalost i gubitak telesne mase. Žutica, otok trbuha ili otežano disanje zbog prisustva vode u plućima simptomi su odmaklih stadijuma.
Jedan od upozoravajućih simptoma karcinoma želuca svakako je, naglašava naš sagovornik, hronična anemija. Ako za nju ne postoji jasan uzrok, obavezna je dijagnostika.
Prema rečima hirurga sa velikim iskustvom na polju malignih oboljenja ovog organa, kakvo je i difuzni karcinom želuca, krvarenje prouzrokovano malignim bolestima digestivnog trakta kao što su rak želuca ili debelog creva, posebno kod starijih osoba i onih srednje životne dobi, čest su uzrok anemije.
Profesor Bjelović objašnjava da je klinička karakteristika važna za difuzni karcinom želuca to što je loše ograničen. Tačnije, ovi tumori su loše diferencirani.
– Slabije reaguju na hemioterapiju i imaju specifično širenje. Difuzni karcinom ulazi u zid želuca, širi se u žlezde i obično po trbušnoj maramici. Dakle, ima drugačiju i makroskopsku prezentaciju i biologiju u odnosu na intestinalni rak želuca. Za razliku od difuznog karcinoma želuca, intestinalni tumori su dobro (jasno) ograničeni. Obično se nalaze u završnom delu želuca. Nešto bolje reaguju na hemioterapiju, i šire se u žlezde i krvne sudove. Daje metastaze u jetri i plućima – kaže sagovornik našeg portala.
I postavljanje dijagnoze je, kaže prof. dr Bjelović, isto za oba tipa: rade se skener, endoskopija i biopsija.
– Što se tiče standarda lečenja, preoperativna hemioterapija se daje i za intestinalne i difuzne tumore. Hirurško lečenje je prva i najbolja terapijska opcija borbe protiv lokalne bolesti. Radikalna hirurgija podrazumeva odstranjivanje dela organa zahvaćenog tumorom, kao i okolnih limfnih žlezda. Savremeni operativni pristup, na sreću, nudi opcije minimalno invazivnih intervencija sa nekoliko malih hirurških rezova, umesto velikog reza na trbušnom zidu kod otvorenih/klasičnih operacija.
Druge terapijske opcije, prema rečima prof.dr Miloša Bjelovića, kao što su hemioterapija, biološka, imunoterapija i zračenje, nemaju mogućnost korišćenja u cilju pokušaja izlečenja, već usporavanja rasta i širenje tumora.
Šanse za preživljavanje, kaže sagovornik eKlinika portala, zavise od stadijuma bolesti. Ako se otkrije u ranim fazama, velike su. Što je tumor više uznapredovao, raširio se kroz trbušni zid ili zahvatio žlezde, nažalost, smanjuju se.