Uvećani limfni čvor levo iznad ključne kosti često je znak maligne promene, zašto je bitna Virhovljeva žlezda

Iako je uvećanje limfnih čvorova uglavnom dobroćudne prirode, za sve sumnje moramo da se obratimo lekaru i dođemo lično na pregled

Uvećani limfni čvor često na levoj strani iznad ključne kosti je skoro uvez znak maligne promene. Virhovljeva žlezda (Virchowljeva ili Virchowova žlezda)  naziv je za uvećani limfni čvor u supraklavikularnoj regiji, to jest iznad ključne kosti, uglavnom na levoj strani. Stručnjaci kažu da uvećana Virchowljeva žlezda nije bolest sama po sebi, već znak skrivene i ozbiljne patologije, često maligniteta digestivnog trakta. Ovaj nalaz zato ne smemo da zanemarimo čak i kada nemamo nikakve simptome.

Ne postavljajte sami sebi dijagnozu

Preporučujemo

Lekari hematolozi objašnjavaju da je uvećanje limfnih čvorova u nekim regijama, na primer preponama, ispod donje vilice, gornjih delova vrata, često reaktivne i benigne etiologije. Uvećani limfni čvorovi u ovim regijama javljaju se usled infekcije grla, usne duplje, nestručne depilacije.

Povećanje limfnih čvorova, mnogo ređe je manifestacija maligne hematološke bolesti ili malignih oboljenja solidnih organa. Ipak kada dođe do uvećanja limfnog čvora obično na levoj strani iznad ključne kosti situacija nije baš do kraja bezazlena.

Dr Virhov (Rudolf Ludwig Karl Virchow 1821-1901) opisao je limfadenopatiju kod solidnih malignim tumora pluća, želuca, jednjaka. Dijagnoza kod nekih pacijenata često je postavlja na osnovu Virohljeve žlezde.

Godine 1848. Rudolf Ludvig Karl Virhov opisao je povezanost između limfadenopatije levog supraklavikularnog limfnog čvora i abdominalnih maligniteta. Levi supraklavikularni limfni čvor kasnije je postao poznat kao Virhovljev čvor. Šarl-Emil Troazije je zatim opisao klinički nalaz uvećanog levog supraklavikularnog limfnog čvora, što je kasnije nazvano Troazijeov znak.

Nakon toga, istraživanja su potvrdila da abdominalni i karlični maligniteti često imaju sklonost da metastaziraju upravo u levi supraklavikularni limfni čvor. Otkrivanje patološki uvećanog levog supraklavikularnog čvora izaziva sumnju na abdominopelvične malignitete, naročito u odsustvu limfadenopatije desnog supraklavikularnog čvora, i predstavlja bezbednu i lako dostupnu metu za biopsiju, navode stručnjaci.

Foto: Facebook / Medicine Keys for Internal Medicine

Lekari kažu da je uvećani limfni čvor u ovoj regiji u vratu, levo iznad ključne kosti, može da znači da je došlo do metastaza karcinoma. Onda se radi ispitivanje  kako bi se utvrdila primarna lokalizacija bolesti. Stručnjaci, ipak, upozoravaju da nikako ne donosimo dijagnozu na osnovu jednog teksta koji je informativnog karaktera. Iako je uvećanje limfnih čvorova uglavnom dobroćudne prirode, za sve sumnje moramo da se obratimo lekaru i dođemo lično na pregled.

Bitno je da se na vreme prepozna maligna promena

Bitno je da lekari prepoznaju i utvrde na vreme da li se radio o malignoj etiologiji kako bi se dijagnostička obrada i lečenje sproveli pravovremeno. Povećanje Virhovljeve žlezde nekada je znak za malignitet gastrointestinalnog traka, ali i limfoma, karcinoma dojke, jednjaka, karlice, testisa.

Uvećanje ovog limfnog čvora može da bude važan klinički znak, jer može da ukaže na metastatsko širenje karcinoma, naročito iz organa gornjeg dela abdomena – kao što su:

• želudac (gastrični karcinom),
• pankreas,
• jednjak,
• jetra,
• žučna kesa.

Uvećana leva supraklavikularna žlezda naziva se i Virchowov čvor ili Troisierov znak kada se može opipati i taka obično ukazuje na malignitet.

Dijagnostika uvećane Virhovljeve žlezde

Kada se u kliničkom pregledu otkrije uvećan limfni čvor u levoj supraklavikularnoj regiji, lekar može da posumnja na maligne uzroke. Bitan je fizički pregled jer je uvećan limfni čvor u ovom slučaju najčešće bezbolan i često fiksiran, to jest ne pomera se pod prstom. Palpira se uglavnom iznad leve ključne kosti.

Stručnjaci su ipak posebno oprezni kada procenjuju da li je uvećan limfni čvor benigne ili maligne etiologije. Postoje brojni kriterijum na osnovu kojih se procenjuje priroda limfnog čvora, koristi se mnoštvo anamnestičkih podataka, radi kompletan pregled pacijenta na osnovu kojeg lekari donose zaključak.

Laboratorijske analize, ultrazvuk

Rade se analize krvne slike, tumorski markeri (npr. CEA, CA 19-9, AFP, CA 125). Proveravaju se  parametri jetre, bubrega, i inflamatornih markera.

Radi se i ultrazvuk vrata i limfnih čvorova, procenjuje se veličina, oblik, unutrašnja struktura. Nekada i dopler ultrazvuk kako bi se videla vaskularizacija (što može ukazivati na malignitet).

Biopsija limfnog čvora

FNA (fine needle aspiration) ili core biopsija koriste se za citološku/histološku analizu. Biopsija je ključni korak u potvrđivanju da li je u pitanju maligna ili benigna etiologija. Primenjuje se i CT ili magnetna rezonanca abdomena, grudnog koša i vrata.

Traži se primarni tumor (često u želucu, pankreasu, jetri). Endoskopija (gastroskopija, kolonoskopija) otkrivaju ne primer primarni malignitet, posebno ako postoji sumnja na karcinom želuca.

Klinički značaj

Pacijent sa gubitkom telesne mase i uvećanom Virhovljevom žlezdom može da ima primarni tumor u želucu. Ukoliko kod pacijentu sa digestivnim simptomima (mučnina, povraćanje, nadimanje) lekari pri pregledu otkriju Virhovljevu žlezdu bolesnik se upućuje na gastroskopiju i biopsiju želudačne sluzokože.

Kod mlađih pacijenata sa sistemskim simptomima (noćno znojenje, groznica, mršavljenje) uvećani limfni čvorovi mogu da budu i deo kliničke slike limfoma.