Bol i oticanje zglobova često ne vezujemo za tako ozbiljno oboljenje, već ih pripisujemo umoru, povredama i nekim drugim faktorima, podseća prim.dr Mirjana Lapčević, predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije
Reumatoidni artritis je autoimuna, hronična i progresivna bolest koja najčešće počinje bolom i otokom malih zglobova šaka i stopala Foto: Shutterstock/Privatna arhiva
Reumatoidni artritis, ali i reumatske bolesti uopšte, široko su rasprostranjene i u svetu i na našem podneblju. Procenjuje se da od hroničnog reumatizma, u Evropi, a i kod nas boluje gotovo trećina populacije, a da je broj pogođenih zapaljenskim reumatskim bolestima veći od 70.000. Svake godine, na današnji datum se obeležava međunarodni Dan borbe protiv reumatoidnog artritisa.
Reumatske bolesti su u savremenom životnom ambijentu najčešći razlog odsustva sa posla, kao i ranih odlazaka u penziju zbog različitih oblika invaliditeta koje mogu da izazovu. To je samo na prvi pogled iznenađujući podatak, dok se ne sagledaju i ne nabroje najvažnije karakteristike, odnosno posledice koje se na građanstvo reflektuju.
– Reumatskih bolesti ima oko 200. Najviše ih je degenerativnih, koje su pratilac starije životne dobi. Međutim, pogađaju i mlađe osobe, najčešće kao posledica neadekvatno saniranih povreda, uslovljavajući razvoj osteoartroze. Od zapaljenskih reumatskih bolesti najčešće obolevaju mlađe osobe. Odnos je 4 žene – 1 muškarac, u radno najproduktivnijem delu života, kao i u reproduktivnom periodu. Izuzetak je vrsta artiritisa poznata kao ankilozirajući spondilitis. On češće pogađa mlade muške osobe. Pravovremeno postavljanje dijagnoze od najveće je važnosti upravo zbog toga što se radi o grupi autoimunih, hroničnih, progresivnih bolesti koje savremena medicina, nažalost, ne može da izleči. Dalji tok razvoja bolesti kao i prognoza za pacijenta zavisi od toga da li je blagovremeno postavljena dijagnoza (u prva tri meseca bolesti) i da li se odmah po postavljanju dijagnoze počelo sa savremenim i agresivnim lečenjem – naglašava u razgovoru za eKlinika portal prim. dr Mirjana Lapčević, specijalista opšte medicine u penziji, predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.
Ističući rano prepoznavanje simptoma kao faktor koji najviše doprinosi uspešnom lečenju, odnosno zaustavljanju progresije bolesti, sagovornica našeg portala opisuje da reumatoidni artiris počinje u prvom redu bolovima u sitnim zglobovima šaka i stopala i to u 80 odsto slučajeva simetrično.
– To se prvenstveno odnosi na srednje zglobove šaka i na stopala. Međutim, bivaju pogođeni i ostali zglobovi: laktovi, kolena, kukovi. Tipična je pojava bola u stanju mirovanja (noću, pred zoru), uz jutarnju ukočenost koja traje duže od 30.minuta. Da bismo postali funkcionalni, ponekad je potrebno dosta vremena, čak i do podneva. Kratkotrajna jutarnja ukočenost (najduže 30 minuta) je prisutna i kod degenerativnih artritisa. Još neki od simptoma su brzo zamaranje i malaksalost – navodi prim.dr Lapčević, koja i sama već 26 godina boluje i leči se od reumatoidnog artritisa.
Siptomi reumatoidnog artririsa uspešno se „maskiraju“. Ponekad, upozorava sagovornica našeg portala, do spoznaje da se jak zapaljenski proces već razvija u telu prođe i duži vremenski period, meren mesecima, godinama. To je ujedno i jedan od najvećih problema onih koji obole od reumatoidnog artritisa. Bolest tinja. Onda je neki događaji, poput jake prehlade ili velikog stresa, jednostavno aktiviraju.
– Posledica kasnog prepoznavanja simptoma je kasno obraćanje izabranom lekaru i posledično zakasnelo upućivanje reumatologu. To onda rezultira i kašnjenjem u postavljanju dijagnoze i započinjanju savremenog lečenja. Konačnu dijagnozu postavlja reumatolog. Tada i započinje lečenje hemijskim lekovima koji menjaju tok bolesti (zlatni standard je metotreksat) – kaže prim.dr Lapčević i pojašnjava:
– Uz ove lekove i promenu životnog stila (pravilna ishrana, dovoljno sna i odmora, izbegavanje stresova i infekcija, nepušenje cigareta…), gotovo 75 odsto obolelih može da uđe u remisiju. To je mirna faza bolesti bez bolova ili sa minimalnim bolovima, bez jutarnje ukočenosti, bez oštećenja zglobova. Ako se to ne dogodi u periodu od tri do šest meseci, potrebno je dalje lečenje nastaviti inovativnom terapijom (biološki lekovi, bioslični lekovi, JAK inhibitori).
Prema rečima sagovornice eKlinika portala, to je, međutim, samo deo poteškoća sa kojima se susreću oboleli od reumatoidnog artritisa.
– Izloženi su velikim troškovima za lekove protiv bola i nesteroidne antiinflamatorne lekove, lekove za zaštitu želuca od krvarenja, masti, kreme, gelove koji se mažu spolja na bolne zglobove i mišiće, i druge preparate. Zamena oštećenih zglobova protezama je izuzetno veliki problem. Jer, iako imaju prioritet, oboleli od artritisa godinama čekaju na listama za operaciju. To je užasna i ponižavajuća situacija. Ni dostupnost banjske rehabilitacije nije na zadovoljavajućem nivou. Sve su to zadaci kojima smo mi u Udruženju obolelih posvećeni već punih 15 godina – navodi prim.dr Lapčević.
Najčešći tip artritisa je reumatoidni artritis. Slede ankilozirajući spondilitis i psorijazni artritis. Od prvog, najrasprostranjenijeg tipa zapaljenskog reumatskog oboljenja boluje i sagovornica eKlinika portala (seropozitivni reumatoidni artritis). Dijagnoza joj je postavljena 1996. godine nakon jedne jake prehlade. Simptomi nisu prestajali i bili su drugačiji u odnosu na uobičajene. To je, kao posvećeni lekar opšte medicine, jednostavno osetila.
– Bilo mi je sve lošije, a onda su se pojavili i simetrični bolovi i otoci na sitnim zglobovima šaka i stopala. Zatim i bol u stopalima, uz jutarnju ukočenost zglobova. Osećala sam se nemoćno, slabo, i bolela su me ramena. Javila sam se reumatologu. Mesec dana kasnije sam dobila dijagnozu i počela sa terapijom injekcijama tauredona (soli zlata). Uz niz stresova koji je prethodio ispoljavanju bolesti, u mom slučaju je faktor rizika bila i genetska predispozicija. Zanimljiv detalj je da je mojoj majci postavljena dijagnoza iste bolesti posle mene – priča nam prim.dr Mirjana Lapčević i ističe:
– Ne samo u mom slučaju, već i kod drugih žena koje su obolele od ove bolesti a koje su izložene nekim visokim prohtevima, i sopstvenim i od strane okruženja, primetila sam još neke iste osobine: posvećenost, ambicioznost, perfekcionizam… Sve to je precizno i lepo sublimirao i profesor Vladeta Jerotić, rekavši da je reumatoidni artritis psihosomatska bolest od koje obolevaju osobe posebnog mentalnog sklopa.
Udruženje obolelih od reumatskih bolesti RS (ORS) osnovano je 2007. godine. Inicijator je bio prof. dr Nemanja Damjanov. U međuvremenu, umnogome zahvaljujući i neumornom aktivizmu prim.dr Lapčević, Udruženje ORS postalo je član Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR), član Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Južne Evrope (AGORE). Takođe, i član Evropske mreže organizacija osoba sa fibromijalgijom. U planu je i učlanjenje u Evropsku ligu za borbu protiv lupusa, kao i ankilozirajućeg spondilitisa.
Za sagovornicu našeg portala lično iskustvo je samo motiv više da se još posvećenije, ako je to moguće, bavi problemima sa kojima se oboleli od reumatotidnog artritisa suočavaju. Uz svakodnevnu komunikaciju sa osobama koje su pogođene bolešću ali i njihovim porodicama, edukaciju i razmenu informacija, šire se iskustva i traže rešenja.