Prosopagnozija, poznata i kao „slepilo za lica“, je stanje u kojem se čovek bori da prepozna lica, odnosno ne može da protumači izraze lica i mimiku lica. Ovo stanje obično se dešava zbog oštećenja mozga, ali neki ljudi ga imaju već od rođenja. Američki glumac Bred Pit, na primer, pati od ovog zdravstvenog problema. Tretman se fokusira na osnovne uzroke ili pomaže čoveku da se prilagodi kako bi mogao da prepozna ljude na druge načine.
Šta je prosopognozija?
Prosopagnozija je stanje u kojem mozak ne može da prepozna lica ili izraze lica uprkos tome što ima normalan vid. To može da oteža prepoznavanje lica poznatih kolega, prijatelja ili čak bliskih osoba. Prosopagnozija spada u porodicu stanja, agnozija, koje ometaju način na koji mozak obrađuje informacije iz naših čula. Većina ovih stanja se dešava zbog oštećenja mozga iz bilo kog razloga. Međutim, prosopagnozija se može javiti i bez tog oštećenja.
Takođe poznata kao slepilo za lica, prosopagnozija se može desiti na dva različita načina, bilo kao stečeno stanje (što znači da ga osoba razvije zbog oštećenja dela mozga) ili kao urođeni problem (to znači da je osoba rođena sa njim). Dostupna istraživanja ukazuju da bi urođena verzija ovog stanja mogla da bude genetska, jer izgleda da se javlja u nekim porodicama.
Koliko je prosopagnozija uobičajena?
Stručnjaci nisu sigurni koliko je ovo stanje uobičajeno u bilo kom obliku. Malo je ili uopšte nema podataka dostupnih za stečenu prosopognoziju. Postoje neki dostupni podaci za kongenitalnu prosopagnoziju (takođe poznatu kao razvojna prosopagnozija), a neka istraživanja pokazuju da čak 2,5 procenata ljudi ima to stanje u određenom stepenu. Međutim, mešu stručnjacima postoji neslaganje oko toga da li je taj procenat tačan ili ne. To neslaganje postoji delimično zato što je ovo stanje teško dijagnostikovati. Drugi deo tog neslaganja je da ne postoji jasna granica između ovog stanja i ispodprosečne sposobnosti pamćenja lica.
Koji su simptomi ovog stanja i kako utiče na telo?
Prosopagnozija je stanje koje utiče samo na mozak. Međutim, to ne ometa samo sposobnost prepoznavanja lica. Ovo stanje često je izvor anksioznosti zato što se mnogi osećaju neugodno ili stide što se bore da pamte lica dok drugi nemaju problema sa tim. Taj stid i anksioznost dovode mnoge sa ovim stanjem da izbegavaju društvene situacije.
Postoje dva oblika prosopagnozije – aperceptivna i asocijativna, a simptomi zavise od oblika:
Aperceptivna prosopagnozija – Ovo je stanje kada ne možete prepoznati nečije izraze lica ili druge neverbalne znakove.
Asocijativna prosopagnozija – Ovaj oblik je kada ne možete da prepoznate lice osobe, čak i ako je poznajete. Ali, još uvek možete da ih prepoznate na druge načine, poput njihovog glasa ili načina kako hodaju.
Šta uzrokuje prosopognoziju?
Uzroci stanja zavise od toga kako se dešavaju. Većina agnozija je stečena, što znači da ih razvijete u nekom trenutku svog života. Najčećći razlog zbog kojeg ljudi razvijaju agnoziju, uključujući prosopagnoziju, su povrede mozga. Ove povrede, nazvane lezije, mogu da se dese zbog mnogo različitih razloga.
Ljudi sa urođenom prosopagnozijom nemaju povredu mozga koja objašnjava ovaj problem. Postoji samo nekoliko načina – neki su potvrđeni, a neki ne – da se može desiti urođena prosopagnozija. Stečena prosopagnozija nastaje zbog oštećenja mozga. Potencijalni uzroci moždanih lezija koje izazivaju prosopagnoziju su:
- Alchajmerova bolest
- Tumori mozga (uključujući kancerozne i nekancerozne izrasline)
- Demencija
- Poremećaji u razvoju
- Povrede glave kao što su traumatske povrede mozga
- Cerebralna hipoksija (oštećenje mozga usled nedostatka kiseonika)
- Infekcije (kao što su one koje izazivaju encefalitis)
- Napadi i epilepsija
- Udar
- Toksini poput trovanja ugljen-monoksidom
- Urođena prosopagnozija.
Istraživači su identifikovali nekoliko mutacija DNK koje su češće kod ljudi sa urođenom prosopangozijom. Stručnjaci su prvo posumnjali da ovo stanje ima genetsku vezu zbog tendencije da se javlja u porodicama. Ali, neke od mutacija nisu nasleđene. Čini se da se te nove, spontane mutacije, koje nijedan roditelj nije imao, takođe češće dešavaju kod ljudi sa urođenom prosopangozijom.
Kako se dijagnostikuje prosopagnozija?
Dijagnostikovanje prosopagnozije podrazumeva kombinaciju neurološkog pregleda, postavljanja pitanja o istoriji bolesti, dijagnostičkog snimanja i testiranja. Neurološki pregled i testovi će verovatno biti:
- Senzorni testovi. Ovi testovi konstatuju da vid funkcioniše ispravno i isključuju sve uslove koji se dovode u vezu sa vidom
- Testovi kognitivnog i mentalnog statusa. Ovi testovi osiguravaju da problem nije u mentalnim sposobnostima, uključujući sposobnost razmišljanja, fokusiranja ili rešavanja problema
- Testovi memorije. Ovim testom se potvrđuje da se problem sa prepoznavanjem lica nije javio zato što neko ima problem sa pamćenjem.
- Testovi za prepoznavanje lica. Oni testiraju sposobnost čoveka da identifikujete, zapamti i razlikuje lica.
- Testovi za prepoznavanje objekata. Prosopagnozija ima mnogo sličnosti sa drugim vrstama vizuelne agnozije. Testovi pamćenja objekata pomažu da se osigura da ovo stanje nije jedna od ovih agnozija. Ovi testovi takođe mogu da utvrde da li osoba ima više od jedne vrste agnosije.
Pored navedenih testova, za dijagnoszu se koriste i:
- Kompjuterizovana tomografija (CT)
- Elektroencefalogram (EEG)
- Test evociranih potencijala
- Genetsko testiranje
- Magnetna rezonanca (MRI)
- Kičmena punkcija (lumbalna punkcija).
Kako se leči prosopagnozija i da li postoji lek?
Prosopagnozija se ne leči direktno i obično je trajna. Međutim, neki od uzroka stečene prosopagnozije su izlečivi. U slučajevima urođene prosopagnozije ili kada je stečena prosopagnozija trajna, još uvek postoje opcije koje će pomoći da se nadoknadi gubitak. Na kraju, zdravstveni radnici osobi sa ovim problemom mogu da pokažu načine da se zaobiđe ovo stanje, kako bi se ograničio njegov uticaj na život čoveka.
Koji lekovi i tretmani se koriste?
Tretmani i metode zavise od toga šta je cilj. Tretmani za osnovna stanja, koja uzrokuju prozopagnoziju, razlikuju se od tretmana koji pomažu osobi da nauči da se prilagodi i živi sa stanjem. Ovi tretmani rešavaju osnovni problem, koji je izazvao prosopagnoziju. Oni mogu, ali i ne znači da će pomoći. Mogući tretmani su:
Lekovi. Oni se kreću od antibiotika za infekcije do lekova protiv demencije.
Hirurgija. Prosopagnozija se može desiti kada tumori pritiskaju određene oblasti mozga. Uklanjanje tih tumora hirurškim zahvatom, kada je to moguće, može ublažiti pritisak na mozak i omogućiti mu da funkcioniše normalno.
Čak i u slučajevima kada je oporavak moguć, lekari mogu da preporuče da se učestvuje u terapijskim i rehabilitacionim programima, koji su specijalizovani za pomoć, kod stanja kao što je prosopognozija. Ovi programi imaju za cilj da pomognu čoveku da se prilagodi i nadoknadi to stanje. Načini na koje podučavaju pacijente uključuju:
Perceptualni trening. Ova metoda funkcioniše tako što vas lekar uči kako da tražite i zapamtite crte lica osobe. Takođe vas može naučiti da identifikujete ljude po određenim crtama lica. Ovo može da pomogne čoveku da nauči da identifikujete izraze lica i znakove ako imaju aperceptivnu prozopagnoziju.
Strategije prevladavanja. Ova vrsta rehabilitacije se fokusira na to da pomogne pacijentu da koristiti slušne i kontekstualne tragove za identifikaciju ljudi. Poboljšanje sposobnosti da identifikuje ljude glasom može da pomogne da se prevaziđu problemi sa njihovim vizuelnim identifikovanjem.
Moguće je da se pojavi bolest izbegavanjem te osobe. Zbog antipatija iz nekog razloga ,meni se to desilo kod 2 lika