Vaskulitis je zapaljenje krvnih sudova koje može da utiče na sve njih, od najsitnijih, do najvećih. Kada se protok krvi smanji, ne funkcioniše kako bi trebalo ili potpuno zaustavi, tkiva mogu početi da odumiru, i dolazi do brojnih komplikacija.
Stručnjaci objašnjavaju šta je vaskulitis
Vaskulitis je zapaljenje krvnih sudova u našem telu. On može da promeni funkciju veoma malih krvna sudova (kapilara), onih srednje veličine ili velikih krvnih sudova među kojima je i aorta. Vaskulitis je oboljenje u kome naš imunski sistem napada vene, arterije i male kapilare. Upala ih sužava, ograničava ili potpuno prekida protok krvi, što može da prouzrokuje oštećenje organa ili stvaranje aneurizme, navode stručnjaci National Institutes for Health (NIH)
Oni takođe upozoravaju da ako aneurizma pukne, posledica može da bude unutrašnje krvarenje čak i sa smrtnim ishodom.
Vaskulitis odlikuju promene poput sužavanja i slabljenja krvnih sudova
Kada se upale, krvni sudovi mogu da oslabe i rastegnu se zbog smanjene elastičnosti, što ponekad prouzrokuje i aneurizmu. Takođe, mogu i da se istanje pa da dođe do pucanja, što dovodi do krvarenja u tkivima. Još jedna od manifestacija je suženje krvnih sudova do tačke potpunog zatvaranja (okluzija). Ako se protok krvi u krvnom sudu sa vaskulitisom smanji ili zaustavi, tkiva koja primaju krv iz njega ne mogu da funkcionišu normalno i počinju da odumiru.
Iz kojih razloga nastaje vaskulitis
U većini slučajeva tačan uzrok nastanka vaskulitisa nije poznat. Međutim, jasno je da naš imunski sistem i u ovom procesu pokreće promene u kojima praktično greškom napada sam sebe, odnosno krvne sudove. U većini slučajeva vaskulitisa, nešto izaziva imunološku, burnu reakciju u zidovima krvnih sudova. Supstance koje inače izazivaju alergijske reakcije nazivaju se antigeni, a ponekad i određeni lekovi ili bolesti mogu da deluju kao antigeni i pokrenu takve procese.
Koji su simptomi vaskulitisa
Uobičajeni simptomi vaskulitisa su:
- osip na koži
- umor
- slabost
- groznica
- bolovi u zglobovima
- bol u stomaku
- problemi sa bubrezima (često ih prati promena boje mokraće ili pojava krvi)
- problemi sa nervnim sistemom (utrnulost, slabost i bol)
- kašalj i/ili kratak dah.
Mogu se javiti dodatni simptomi, u zavisnosti od toga koja je oblast tela zahvaćena vaskulitisom. Ako je krvni sud u koži sa vaskulitisom mali, sud može da pukne i proizvede sitna područja krvarenja u tkivu. Ove oblasti će se pojaviti kao male crvene ili ljubičaste tačke na koži. Ako je veći sud u koži upaljen, može nabubriti i proizvesti kvržicu (kvržicu ili masu tkiva), koja se može osetiti ako je krvni sud blizu površine kože.
Kako se dijagnostikuje vaskulitis
Dijagnoza vaskulitisa zasniva se na istoriji bolesti, trenutnim simptomima, fizičkom pregledu i rezultatima konkretnih laboratorijskih testova, prvenstveno krvi. Neke od ovih promena u rezultatima krvi su:
- anemija (nizak broj crvenih krvnih zrnaca)
- visok broj belih krvnih zrnaca
- visok broj trombocita
parametri iz krvi koji ukazuju na probleme sa bubrezima ili jetrom.
Testovi krvi takođe identifikuju neke imunološke komplekse ili specifična antitela koji mogu biti u vezi sa vaskulitisom. Dodatni testovi su rendgenski snimci, biopsija tkiva, kao i skeniranje krvnih sudova i srca.
Od čega zavisi uspešno lečenja vaskulitisa
Lečenje zavisi prvenstveno od toga koji krvni sudovi i organi su zahvaćeni, a izbor preciznog terapijskog tretmana određuje specifični tip vaskulitisa. Farmakoterapija ponekad uključuje upotrebu kortikosteroida. Za ozbiljnije oblike vaskulitisa koriste se i drugi lekovi, koji regulišu aktivnost imunskog sistema. Budući da svi lekovi mogu imati neželjene efekte, i ovi tretmani moraju pažljivo da se prate, obavezno uz nadzor lekara.
