Encefalitis je upalno stanje koje zahvata mozak. Herpes simpleks virus, koksaki B, HIV, citomegalovirus, virus infektivne mononukleoze, ECHO, zoster i rubela virus, kao i virus Zapadnog Nila, najčešći su potvrđeni izazivači.
Šta izaziva encefalitis
Mozak je u našoj lobanji zaštićen kostima od kontakta sa krvlju i od strane drugih spoljnih uticaja. Ali, i pored toga je izuzetno osetljiv na viruse. Praktično svaki virus u određenim situacijama može da napadne mozak i da izazove encefalitis. Virusi mogu prodreti do mozga centralnim nervnim sistemom (kroz krv, nervima ili direktno). Izazivači mogu da budu i druge bolesti kao što su zauške, grip ili boginje. Često je razlog encefalitisa ujed insekta.
Kod nas su nu najčešće zabeleženi herpes simpleks encefalitisi, eho i koksaki encefalitisi (spadaju u enterovirusne). Od strane insekata sve češće dolazi kao posledica infekcije virusom Zapadnog Nila. U velikom broju slučajeva encefalitisa, i ne utvrdi se koji tačno virus ga je izazvao.
Koje su odlike anti-NMDA receptorskog encefalitisa (autoimuni encefalitis)
Novi klinički entitet, anti-NMDA receptor encefalitis opisan je preciznije prvi put 2007. godine kao autoimuni paraneoplastični poremećaj povezan s IgG antitelima usmerenim na NMDA receptore u mozgu (NR1 podjedinica N-metil-D-aspartat receptora). Radi se, zaključili su naučnici na osnovu raspoloživih analiza, o potencijalno životno opasnom, ali najčešće reverzibilnom obliku encefalitisa. Identifikovali su ga dr Josep Dalmau i njegove kolege istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji.
Ovaj oblik najčešće pogađa žene. Studije pokazuju da mogu biti u vezi sa dermoidnom cistom (teratomom) jajnika. Epidemiološke studije sugerišu da je to najčešći oblik autoimunog encefalitisa. Sledi akutni diseminirani encefalomijelitis (ADEM). Zajedničko im je da dobro reaguju na imunoterapiju.
Anti-NDMAR encefalitis, koji su simptomi
Kao i kod svih autoimunskih bolesti, telo se „okreće samo protiv sebe“ i stvara prekomernu količinu antitela. U ovom slučaju, to su antitela protiv NMDA receptora u mozgu. Ona ometaju normalnu moždanu signalizaciju, a kao posledica se javlja oticanje mozga (encefalitis).
Anti-NMDA receptorski encefalitis izaziva širok spektar simptoma različite težine. Pacijenti obično počinju sa manje ozbiljnim simptomima. Međutim, brzo napreduju do stanja koje često zahteva hospitalizaciju. Većina pacijenata sa ovom bolešću ispoljava skoro sve simptome koje ćemo navesti, a retko se ispoljavaju samo jedan ili dva:
- promena u ponašanju (paranoja, halucinacije, agresija…)
- kognitivni problemi (sa pamćenjem, koncentracijom, mogućnošću fokusiranja)
- poremećaj govora
- gubitak svesti
- poremećaji pokreta (ritmični pokreti rukama ili nogama, abnormalni pokreti licem ili ustima)
- napadi (ponekad nalik epileptičnim)
- autonomna disfunkcija određenih delova tela
Postavljanje dijagnoze i terapijske metode
Iako se na anti-NMDA receptorski encefalitis često posumnja upravo zbog kliničke slike, neki slični simptomi često pogrešno odvedu do dijagnoze nekog od tipova demencije. Dijagnoza se potvrđuje laboratorijskim ispitivanjem likvora ili krvnog seruma. Najznačajna je potvrda anti-NMDAR antitela u cerebrospinalnom likvoru uz limfocitnu pleocitozu.
Lečenje encefalitisa anti-NMDA receptora može da varira u zavisnosti od pacijenta. Terapija se sastoji od prve (kortikosteroidi, plazmafereza, intravenski imunoglobulini) i druge linije imunoterapije (ciklofosfamidi, rituksimab). Odstranjuje se i tumor ako postoji i to obično u prvoj fazi.
Oporavak i prognoze
Oporavak je, nažalost, spor. Obično se odvija u obrnutom smeru od pojave simptoma. Za rešavanje kognitivnih, bihevioralnih i memorijskih problema potrebno je strpljenje, odnosno više vremena. Postoje šanse da se većina pacijenata potpuno oporavi u roku od dve godine od početka bolesti. Prediktori pozitivnih ishoda uključuju odtranjivanje tumora, brzu dijagnozu i pravovremenu primenu terapije. Mogući su negativni efekti i reakcije, ali su prolazni.
