Gubitak sluha, postepen, većina nas doživljava kako starimo. Jedna od 3 osobe starosti između 65 i 74 godine slabije čuje, a skoro polovina starijih od 75 godina ima poteškoća sa sluhom.
Gubitak sluha i efikasnost slušnih aparata
Nova analiza otkrila je da za osobe sa oštećenjem sluha, nošenje slušnog aparata može smanjiti rizik od dugoročnog kognitivnog pada do 19 odsto.
Mnogi ljudi sa gubitkom sluha povezanim s godinama, smatraju da su slušni aparati (elektronski uređaji koji se nose iza ili u uhu) efikasni. Ovi uređaji primaju i poboljšavaju zvuk tako da osoba može jasnije da čuje.
Istraživanja sugerišu da može da postoji veza između gubitka sluha povezanog s godinama i demencije, iako zašto se to dešava nije još ispitano.
Meta-analiza, koju su uradili istraživači u Singapuru, objavljena u JAMA Neurology, otkrila je da korišćenje slušnih pomagala u korekciji gubitka sluha povezanog s godinama može smanjiti rizik osobe od naknadnog kognitivnog pada, kao što je demencija, čak 19 procenata.
– U prethodnim istraživanjima videli smo da su senzorna oštećenja, poput gubitka sluha, povezana sa većim rizikom od demencije. Ali ovo istraživanje nam govori da rešavanje gubitka sluha – u ovom slučaju, sa uređajima za obnavljanje sluha kao što su slušni aparati – može smanjiti rizik od kognitivnog pada, kaže dr Heather Snyder, potpredsednica za medicinske i naučne odnose u Alchajmerovom udruženju
Gubitak sluha i demencija
Istraživanje je pokazalo vezu između gubitka sluha povezanog s godinama i demencije. Iako još uvek nije utvrđena uzročna veza, smatra se da gubitak sluha može povećati verovatnoću demencije na jedan od sledećih načina:
- fizičke promene u korteksu uha i mozga
- oštećena društvena interakcija može uticati na funkciju mozga
- gubitak sluha stavlja kognitivno breme na druge funkcije
- promene u mozgu mogu izazvati i gubitak sluha i demenciju.
U okviru nove studije, istraživači su prvo pregledali 3.243 studije. Od toga su analizirali 31 studiju sa ukupno 137.484 učesnika. Zatim su kvantitativno analizirali 19 studija. Istraživači su analizirali kognitivne rezultate i longitudinalne podatke da bi istražili dugoročnu povezanost slušnih pomagala sa kognitivnim oštećenjem i demencijom.
Objedinjavanjem rezultata nekoliko malih randomizovanih kliničkih ispitivanja i opservacionih studija, oni su svojoj analizi dali veću statističku moć.
Manji rizik od kognitivnog pada uz korekciju sluha
U svojoj meta-analizi, istraživači su otkrili značajno manji rizik od kognitivnog pada kod onih sa slušnim pomagalima nego kod onih sa nekorigovanim gubitkom sluha. Korekcija sluha smanjila je rizik od svih stadijuma kognitivnog opadanja – blagog kognitivnog oštećenja (MCI), konverzije MCI u demenciju i incidentne demencije – za 19 procenata.
Dr Emer MacSweeney, izvršni direktor i konsultant neuroradiolog u Re:Cognition Health, koja nije bila uključena u studiju, izjavila je za Medical News Today (MNT):
– Studija svakako podržava ranu intervenciju, sa slušnim uređajima, za pojedince sa gubitkom sluha, posebno u kontekstu istovremenog kognitivnog pada.
Poboljšani kognitivni rezultati sa slušnim uređajima
Istraživači su analizirali i rezultate kratkoročnih kognitivnih testova za učesnike pre i posle upotrebe uređaja za obnavljanje sluha i otkrili poboljšanje rezultata od 3 odsto kada su uređaji korišćeni.
– Postoji više načina da se objasni ova povezanost. Na primer, može biti da ljudi sa uređajima za poboljšanje sluha mogu potpunije da učestvuju i prate kognitivne procene, ili možda postoji više mehanička veza. Ovo nam pokazuje povezanost da ako gubitak sluha rešavate intervencijom, možete imati koristi od toga kako neko ocenjuje kognitivnu procenu – kaže dr Snyder.
Međutim, dr MacSweeney poziva na oprez u stavljanju previše naglaska na poboljšanje kognitivnih rezultata.
– Dobro je poznato da na kognitivnom testiranju na rezultat pojedinca značajno utiče to koliko pitanja ili uputstva koja daje ispitivač čuje, jasno i stoga razume pojedinac koji se testira. MMSE i MoCA testovi, korišćeni u izveštaju, zahtevaju od pojedinca da razume verbalne instrukcije koje daje ispitivač – naglasila je ona i dodala:
– Nije neverovatno da su bolji rezultati, sa slušnim uređajem, ukazivali na veću sposobnost pojedinca da učestvuje u kognitivnim testovima i stoga da dobije rezultat koji preciznije odražava njegovu pravu kognitivnu sposobnost.
Testiranje i lečenje gubitka sluha
Autori smatraju da njihovi nalazi pokazuju da je verovatno da je kognitivni teret gubitka sluha možda odgovoran za vezu sa demencijom, a ne za postojanje povezanog fizičkog uzroka.
Ako osoba izdvaja veliku količinu kognitivnih resursa da pokuša da interpretira zvukove, ona ima manje resursa na raspolaganju za izvršno funkcionisanje i druge kognitivne zadatke. Ako se sluh poboljša, ti kognitivni resursi se mogu preusmeriti nazad na druge kognitivne zadatke.
Pored toga, postoji veza između usamljenosti i društvene izolacije i demencije. Jedna studija otkrila je da široka društvena mreža izgleda štiti od demencije. Ljudi sa oštećenim sluhom često izbegavaju situacije u društvu, kao što je dr MacSweeney istakla:
– Kada pojedinci imaju poteškoća sa sluhom, oni imaju tendenciju da se „isključe“ i izgube koncentraciju u razgovoru i postepeno postaju manje angažovani u životu oko sebe, a zatim postepeno ulažu sve manje napora u interakciju.
Dakle, smanjenjem društvene izolacije neke osobe, slušni aparati mogu i da smanje kognitivna oštećenja. Istraživači pozivaju na dalja istraživanja u ovoj oblasti.
Savet dr Snyder je i da bi moglo biti korisno da se procene dva uslova paralelno:
– Procena senzorne funkcije takođe treba da igra ulogu u proceni kognitivnih promena i dijagnostici Alchajmerove bolesti. Ljudi sa senzornim oštećenjima, kao što su vid ili gubitak sluha, treba da ih prate i razgovaraju o njima sa svojim lekarom. Članovi porodice mogu da imaju važnu ulogu tako što će obraćati pažnju na senzorne promene i podsticati procenu i praćenje.
– Ova publikacija podržava dugogodišnji intuitivan savet da ima potpunog smisla nabaviti slušne uređaje čim sluh oslabi, posebno ako pojedinac takođe razvija znake demencije, iz bilo kog razloga – zaključuje dr Emer MacSweeney.
