Lekar će nam reći koji soj probiotika je pravi za nas i koju dozu treba da tražimo, jer ne možemo iz apoteke da uzmemo bilo koji Foto: Shutterstock
Probiotici su živi mikroorganizmi koji u određenim koncentracijama i kombinacijama imaju povoljno delovanje na zdravlje domaćina. Oni su postali neizostavni dijetetski suplementi kod uzimanja antibiotika, u putnim apotekama, kod stomačnih tegoba.
– Mikrobiom creva je veoma složen ekosistem – kaže dr Geoffrey Preidis, docent pedijatrije na Medicinskom koledžu Bejlor i pedijatar gastroenterolog u Teksaškoj dečijoj bolnici u Hjustonu i dodaje:
– Postoji mnogo, mnogo mikroba koji naseljavaju različite niše u crevima. Mnogi od njih se slažu. Mnogi od njih zavise jedni od drugih. Ali ponekad se razbolimo zbog bakterija i lekar može da nam preporuči da uzimamo antibiotike. – Obično se propisuju antibiotici da bi se eliminisala patogena bakterija koja je uzročnik bolesti – kaže dr Preidis. Ali dok se borimo protiv streptokoka u grlu ili naše dete preboli infekciju uha, isti antibiotik koji možda pomaže u tome narušava ekosistem u crevima.
– Problem je u tome što antibiotici mogu da izazovu veliku kolateralnu štetu – oni ne ciljaju samo na jednu patogenu bakteriju koju im je propisano da eliminišu. Oni će takođe ciljati i ubiti veliki deo inače normalnog mikrobioma creva koju svi u sebi imamo – kaže dr Preidis.
– Jedna od uobičajenih komplikacija pri upotrebi antibiotika je dijareja povezana sa antibiotikom, i mislimo da je uzrokovana ometanjem dobrih bakterija koje žive u nama.
Da bi podstakli rast dobrih bakterija prilikom uzimanja antibiotika, mnogi kliničari i dijetetičari sada preporučuju uzimanje probiotika – živih mikroorganizama za koje se smatra da pružaju zdravstvenu korist domaćinu, odnosno onome ko ih pije. Ovaj termin danas se široko koristi za opisivanje različitih sojeva bakterija, kao i kvasca.
– Postoje neki dokazi da specifični sojevi probiotskih bakterija pomažu u sprečavanju dijareje povezane sa upotrebom antibiotika – kaže dr John Cullen, porodični lekar u privatnoj praksi u Valdezu na Aljasci i bivši predsednik Američke akademije za porodične lekare.
Jedna bakterija koja posebno zabrinjava nakon upotrebe antibiotika je Clostridium difficile, koja može izazvati dijareju, kao i teže simptome, poput upale debelog creva, koji mogu biti opasni po život.
– Kada dođe do poremećaja mikrobioma koji naseljava zdrava creva – kao što se dešava kada antibiotici unište velike populacije zdravih crevnih bakterija – to stvara priliku za Clostridium difficile da napreduje u toj široko otvorenoj niši, proširi svoju populaciju i luči toksine koji uzrokuju da se osoba koja uzima antibiotike razboli – kaže dr Preidis.
Clostridium difficile je teška za iskorenjivanje i ponekad pogađa ljude koji dugo borave u zdravstvenim ustanovama.
– To se češće dešava kod starijih ljudi koji primaju antibiotike u bolnici. Međutim, to može da se dogodi i inače zdravim ljudima koji samo uzimaju antibiotik koji je propisan za naizgled benigno stanje – kaže dr Preidis.
Međutim, postoje neki dokazi koji ukazuju na to da bi suplementi probiotika tokom ili nakon upotrebe antibiotika zapravo mogli da odlože i spreče da se mikrobiom creva vrati na svoje uobičajeno početno stanje. Drugim rečima, ne podrazumeva se da svako treba da uzima probiotike sa antibioticima, posebno ako je njihov rizik od razvoja C. diff nizak.
Istraživanje koje je Američko gastroenterološko udruženje (AGA) objavilo u avgustu 2020. u časopisu Gastroenterology sugeriše da bi uzimanje probiotika moglo biti korisno za tri različita tipa pacijenata sa ili u riziku od tri gastrointestinalna poremećaja. Na osnovu meta-analize 287 ranije objavljenih studija, AGA sugeriše da bi uzimanje određenih vrsta ili sojeva probiotika moglo biti od pomoći za ove tri vrste pacijenata:
Međutim, ove smernice nisu opšta preporuka za korišćenje bilo kog nasumičnog probiotika. Od saveta lekara zavisi da li uvođenje probiotika ima smisla za određeno stanje, i ako ima, koji je to probiotik, kaže dr Preidis.
Ovo stanje može dovesti do ozbiljnih dugoročnih komplikacija kao što su:
Probiotici se nalaze u prehrambenim proizvodima i u obliku suplemenata, od kapsula do praha koji se mogu dodati u hranu i piće.
– Važno je da u našoj svakodnevnoj ishrani imamo jogurt i kefir, kiseli kupus i kimči i svu fermentisanu hranu ili hranu bogatu probioticima – kaže Jennifer McDaniel, registrovani dijetetičar nutricionista iz Sent Luisa, Misuri i bivša portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku. Ali kada uzimate probiotik kako biste nadoknadili potencijalne negativne efekte uzimanja antibiotika na mikrobiom creva, ona preporučuje uzimanje u obliku suplemenata.
Dr Preidis kaže da su izvori hrane i suplementi podjednako dobri načini za uzimanje probiotika na kontinuiranoj, dugoročnoj osnovi. Probiotici u hrani su obično mnogo jeftiniji od suplemenata.
U namirnice koje obezbeđuju probiotike spadaju:
Lekar će nam reći koji soj probiotika je pravi za nas i koju dozu treba da tražimo, jer ne možemo iz apoteke da uzmemo bilo koji. Termin „probiotik” je uopšten koliko i termin „vitamin”, što znači da će nam verovatno koristiti samo ako uzmemo vrstu ili soj i dozu koja je efikasna za problem koji želimo da rešimo. Na primer, ne bismo uzimali suplement vitamina D za lečenje nedostatka vitamina B12. Slično tome, moramo tačno da znamo koji probiotik uzimamo da bismo od njega imali koristi.
Izbor probiotika treba da bude prilagođen razlogu za upotrebu, kaže McDaniel i dodaje da je ključno da se prate uputstva na suplementu (kao što je napomena da treba da se drži u frižideru, ako je to potrebno) kako bi bakterije ili kvasac ostali održivi.
Nekoliko probiotika koji se obično preporučuju su bakterije Lactobacillus rhamnosus GG ili LGG i kvasac Saccharomices boulardii.
– Dokazi trenutno ne sugerišu nužno da su ovi najbolji, da će ovi imati veći efekat od drugih sojeva. Jednostavno imamo najviše dokaza, najveći broj kliničkih ispitivanja koja su proučavala ova dva soja i utvrdila da su korisni u nekim okolnostima – kaže dr Preidis.
Iako su često upareni, stručnjaci obično savetuju da ne uzimamo antibiotike sa bakterijskim probioticima – to jest, uzimanje određenih probiotika i antibiotika u isto vreme – kako bi pokušali da smanjimo probiotičke bakterije koje antibiotik ubija. Dakle, ako uzimamo antibiotik ujutru i uveče, najbolje je uzeti probiotik za ručak, kaže dr Cullen. (Međutim, S. boullardii, probiotski soj koji preporučuje AGA za prevenciju C. diff je kvasac, a ne bakterija, i stoga na njega ne utiču antibiotici.) Ne postoje prihvaćene smernice o tome kada treba uzimati probiotike.
Pošto suplementi nisu strogo regulisani kao farmaceutski proizvodi, ono što se nalazi u određenom dodatku može se razlikovati od onoga što se reklamira. Jedna studija iz 2019. pokazala je da su oko dve trećine proizvoda koji se prodaju kao probiotici vrste ili sojevi bez dokazane koristi za ljudsko zdravlje. Druga studija je primetila da je pogrešno označavanje proizvoda rasprostranjeno, pri čemu je oko jedne trećine ili više probiotičkih proizvoda pogrešno identifikovano na nivou roda ili vrste.
Da bi bili sigurniji da je ono što je navedeno na etiketi u suplementu, McDaniel preporučuje klijentima da kupuju suplemente većih, cenjenih brendova.
Iako je generalno utvrđeno da su probiotici u obliku hrane i suplemenata bezbedni, ipak treba da razgovaramo sa lekarom pre nego što sa propisanim antibioticima uzmemo bilo koji.
– Probiotici imaju veoma dobar bezbednosni profil. Neki manji neželjeni efekti koji su prijavljeni su žeđ, zatvor, nadimanje, naduvenost, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, osip i dijareja – napominje Akademija za ishranu i dijetetiku.
Dr Preidis upozorava da postoje ljudi koji ne bi trebalo da uzimaju probiotike. Ovo uključuje pojedince sa kompromitovanim imunološkim sistemom, kao što su pacijenti sa rakom koji primaju hemoterapiju, ili pacijenti koji imaju polutrajne intravenske linije u svojim telima.
Ozbiljne komplikacije kao što je sepsa, infekcija potencijalno opasna po život, izuzetno su retke, ali se dešavaju.
– Većina slučajeva invazivnih infekcija povezanih sa upotrebom probiotika desila se kod pacijenata sa intravenskim kateterima, starijih ljudi i imunokompromitovanih populacija – navodi akademija. Odrasli i roditelji dece sa zdravstvenim problemima trebalo bi da to unapred kažu lekaru.
Pored toga, ljudi koji uzimaju inhibitore protonske pumpe – lekove koji se koriste za prevenciju ili lečenje stanja povezanih sa kiselinom, kao što su čirevi i GERB – ili na neki drugi način imaju nisku kiselinu u želucu, potencijalno mogu biti izloženi riziku od razvoja SIBO (small intestine bacterial overgrowth = prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu) kao rezultat upotrebe probiotika, navodi se u studiji iz 2018.
Dok su probiotici trenutno obećavajući za ljude koji uzimaju antibiotike – na primer za prevenciju dijareje izazvane C. difficile – stručnjaci kažu da je potrebno više istraživanja da bi se razumevanje njihovog efekta pretočilo u precizne savete za pacijente.