Jedan od najvećih izraelskih kardiologa, profesor Ruven Cimlihman, direktor Instituta Bruner za kardiovaskularna istraživanja na Univerzitetu u Tel Avivu, gostovao je nedavno na 4. Međunarodnom kongresu kardiovaskularne medicine u Beogradu, jednom od najznačajnijih naučnih skupova iz oblasti kardiovaskularne prevencije i medicine. Događaju je prsustvovalo više od 1.000 učesnika iz skoro celog sveta.
Štetnost pušenja na ljudsko zdravlje
U svom izlaganju, profesor Cimlihman osvrnuo se na štetnost koju pušenje ima na ljudsko zdravlje, specijalno na kardiovaslukarni sistem i pluća. On je, između ostalog, ukazao na činjenicu da uprkos mnogobrojnim kampanjama protiv pušenja, broj pušača u svetu i dalje ostaje na istom nivou, tako da, kako je izneo profesor, fokus je potrebno staviti na alternative cigaretama koje su u mnogim zemljama pomogle da se broj pušača drastično smanji, a samim tim i poboljša zdravlje ljudi.
– Imamo metode kako da smanjimo štetnost pušenja, trudimo se da je minimiziramo i pomognemo našim pacijentima da na taj način produže svoj život, odnosno smanje rizik od obolevanja – istakao je profesor Cimlihman u intervjuu u kojem je detaljno pojasnio svoje teze.
Profesor Ruven Cimlihman, direktor Instituta Bruner za kardiovaskularna istraživanja na Univerzitetu u Tel Avivu, gostovao je na 4. Međunarodnom kongresu kardiovaskularne medicine u Beogradu Foto: Marko Glišić
Kardiovaskularni bolesnici pre i nakon Covid-19 panedemije
Na samom početku pandemije COVID-19, virus smo doživljavali kao pretnju isključivo respiratornom sistemu, a zatim smo saznali da pokazuje snažan afinitet prema izazivanju promena na krvnim sudovima i kaskadi koagulacije? Da li je pandemija nešto promenila u pristupu kardiovaskularnim bolesnicima, znamo li o njima više nego pre pandemije?
– Pošto je pandemija bila nova u svetu medicine, nismo imali iskustva i verovali smo da se, kada bolest prestane, pacijent vraća svom redovnom životu. To nije uvek tačno, jer imamo mnogo slučajeva produženog COVID-a, verovatno povezanih sa načinom na koji imunološki sistem pacijenta reaguje na infekciju. Izgleda da kod određenih pacijenata imuni sistem nije dovoljno jak da iskoreni virus. Postoji kontinuirana upala protiv virusa i, u kasnijoj fazi, protiv antitela koja telo proizvodi protiv virusa, ali postoji određeni poremećaj u imunološkom odgovoru, koji i dalje pažljivo proučavamo. Na primer, imali smo mnogo slučajeva perikarditisa. Perikard je zaštitni omotač srca i ovo područje može biti upaljeno. U velikom broju slučajeva COVID-a imali smo dugotrajni perikarditis, sve simptome, koji su se polako povlačili, ali ne kod svih pacijanata. U tim slučajevima dolazi do srčanih oboljenja a to se ne može uvek predvideti. Ako iskusan lekar stetoskopom osluškuje srce, u većini slučajeva može da dijagnostikuje, ali lekaru se ne javljaju svi pacijenti koji imaju simptome gripa na pregled, niti se svaki lekar trudi da sluša srce. Druga stvar koja je veoma značajna jeste dejstvo virusa na neurološki sistem, koji se manifestuje različitim neurološkim simptomima kao posledica COVID infekcije. Neki od njih se polako smanjuju, ali su neki i dalje prisutni. Postoji studija o tome objavljena pre nekoliko meseci. Urađena je magnetna rezonanca mozga ljudima koji su imali COVID i otkriveno je da se masa njihovog mozga smanjila u post-COVID-u. Reč je o pacijentima koji su preležali COVID i nakon toga bili zdravi – kaže profesor Cimlihman.
Jedan od najvećih izraelskih kardiologa, profesor Ruven Cimlihman, direktor Instituta Bruner za kardiovaskularna istraživanja na Univerzitetu u Tel Avivu Foto: Stefan Jovanović
Rešenje je kontrola faktora rizika
Da li je pandemija nešto promenila u pristupu kardiovaskularnim bolesnicima?
– Odgovor je naravno – da. Međutim, odgovor bi trebalo da podelimo na dva dela. Na početku COVID-a, kad je bio aktuelan Delta soj, medicinski svet je bio prestravljen. Virus je tada imao afinitet prema plućnom tkivu. Zbog toga su pacijenti sa teškim slučajevima COVID-a umrli, u najvećoj meri od plućne insuficijencije, teškog oštećenja pluća. Drugu komponentu smo pronašli relativno rano na početku pandemije, a to je hiperinflamatorno stanje i hiperkoagulabilno stanje. Radilo se o ubrzanoj tendenciji začepljenja malih krvnih sudova, što je bio deo kliničke slike teških bolesnika. Imali smo prilično veliki broj pacijenata koji su preživeli, ali su ostali ograničeni do kraja života sa plućnom insuficijencijom. Srećom, afinitet virusa i njegova genomska slika su se promenili i ono što smo videli je da, odjednom, novi mutanti poput Omikrona nisu imali afiniteta prema infekcijama pluća. Ako pogledate pacijenta koji je umro ili je imao težak oblik COVID-a, uvidećete da je verovatno imao neki drugi razlog koji nije otkriven; većina ovakvih pacijenata ima pridružena oboljenja, oslabljen imuni i kardiovaskularni sistem. U ovakve slučajeve spadaju pacijenti koji imaju hroničnu bolest pluća, a značajan deo pacijenata koji imaju hroničnu bolest pluća su pušači. Prema tome, dugogodišnji pušači koji konzumiraju više cigareta dnevno teško da mogu izbeći oštećenje pluća. Ne postoji slučaj da neko puši dve kutije cigareta dnevno 20 godina i da je zdrav. Pušenje povećava rizik ne samo od obolevanja pluća, odnosno rizik od raka pluća, već i od kardiovaskularnih bolesti. Mehanizmi ni danas nisu sasvim jasni, ali su jasniji nego na početku. Znamo da je glavni faktor to što kod COVID infekcije imamo izuzetno visok inflamatorni status. Zapaljenje je u sistemima tela, srcu, krvnim sudovima, plućima, jetri, bubrezima, a kod pacijenata koji imaju prethodno oboljenje ovih organa ova bolest postaje sve teža i smrtnost je veća. Razumemo mnoge mehanizme, ali nam, međutim, još uvek nedostaju informacije. Nedostaje nam znanja i ne znamo kako da objasnimo zašto dvoje sličnih ljudi reaguju na drugačiji način. Znamo da infekcija zahvata više organa i više sistema tela, a u većoj opasnosti su pacijenti sa teškim pratećim oboljenjima. Oni svakako moraju biti oprezniji, staviti pod kontrolu faktore rizika koji se mogu kontrolisati – objašnjava profesor Cimlihman.
Hornične nezarazne bolesti su ponovo u fokusu
Na vrhu liste najčešćih bolesti u našoj zemlji nalaze se bolesti srca i krvnih sudova. Uz genetiku i starost na stranu, kao faktore na koje nemamo uticaj, koje faktore možemo promeniti da bismo smanjili njihov negativan uticaj?
– Pacijenti sa ishemijskom bolešću srca i dalje vode nedovoljno aktivan život koji podrazumeva mnogo sedenja i jedu nezdravu hranu. Godinama smo učili da smanjimo šećer, naučili smo da smanjimo štetu koju na koži izaziva preterano izlaganje suncu koristeći zaštitnu kremu, naučili smo da smanjimo druge štetne faktore, ali za pušenje se to odlaže. Imamo metode kako da smanjimo štetnost pušenja, trudimo se da minimiziramo štetu kompromisnim metodama i da pomognemo pacijentu da nekako poboljša svoje šanse za preživljavanje ili odloži bolest – posebno kada govorimo o bolestima srca i pluća. Prestanak pušenja je daleko najbolja opcija za svakog pušača, ali najteže izvodljiva. Stoga, moramo da maksimalno iskoristimo sve moguće, danas prisutne, alternative za smanjenje štetnosti pušenja. Ove metode zasnovane su na pretpostavci da je kod nekih ljudi određeni nivo nezdravog ponašanja neizbežan i zato moramo da promovišemo ove alternative kao vid pomoći koji ima za cilj da minimizira štetnost nezdrave navike i tako smanji posledice na njihovo zdravlje – kaže profesor Ruven Cimlihman.
Najbolji izbor za pušača je da prestane da puši jer pušenje dovodi do raka pluća i povećava šanse za kancer dojke, zbog toksičnih i kancerogenih supstanci u cigaretama Foto: Shutterstock
Mogu li se i kako promeniti loše navike
Ovi promenljivi faktori su delimično ukorenjeni u našim navikama i načinu života. Zašto pristup nulte tolerancije, iako najefikasniji u teoriji, vrlo često ne uspeva u praksi? Koje druge mogućnosti imamo u pogledu promene loših navika?
Najteže je promeniti navike. Posebno u populaciji koja nije mlada. Juče smo imali govor ministra zdravlja i on je rekao veoma pametnu rečenicu: Moramo primeniti edukaciju o promeni načina života kod mladih, i to moramo da počnemo – ovo je moj dodatak – u vrtiću, u osnovnoj školi, u srednjoj školi, jer je to najbolji uzrast kada se stiču dobre navike. Ako imate 50 ili 60 godina, teško da ćete početi da trčite svakog jutra, prosto niste obrazovani za zdrav način života. Dakle, svrha je da pokušate da „pokrijete“ mladu populaciju i tu ćete imati najveći uspeh. Kad je u pitanju starija populacija, lekar će imati teži zadatak da ubedi pacijenta da promeni životne navike koje neguje trideset i više godina. Kod ovih ljudi i mala promena loših navika može da se smatra napretkom. Ljudi koji su prešli šezdesetu godinu teško će promeniti svoje navike u ishrani, bez obzira na to što su štetne po njihovo zdravlje. Isto se odnosi i na to kad su u pitanju duvan, alkohol, preterana težina… – ističe naš sagovornik.
Da bi naši čitaoci razumeli, uzmimo primer pušenja kao štetne navike koju je ljudima teško da eliminišu, iako su svesni njenih rizika. Šta vidite kao rešenje za one pušače koji ne mogu da ostave cigarete?
– Najbolji izbor za pušača je da prestane da puši jer pušenje dovodi do raka pluća i povećava šanse za kancer dojke, zbog toksičnih i kancerogenih supstanci u cigaretama. Ono što danas imamo da bismo u ogromnoj meri eliminisali kancerogene i toksične materije su zamene. One koriste tehnologiju kontrolisanog zagrevanja, kako bi se oslobađanje toksičnih materija svelo na najmanju moguću meru, a opet zadržalo ritualno i senzorno iskustvo, koje je ponekad u istoj meri kao i nikotin odgovorno za to što ljudi puše. Među njima možemo da pomenemo e-cigarete koje sadrže samo nikotin i uređaje koji zagrevaju duvan bez sagorevanja. Moram da naglasim da bi trebalo adekvatno i korektno informisati pušače kako bi doneli najbolje odluke za svoje zdravlje. Ne preporučuju se osobama koje nisu pušaci, žele da probaju, a naročito moramo da vodimo računa da ne budu dostupni mladima. Ovi proizvodi su namenjeni isključivo i samo pušačima koji bi inače nastavili da puše cigarete. Preporuka je da se koriste samo alternative koje su proverene, za koje postoje naučno utemeljeni podaci i koje su naravno stigle legalnim putem – upozorava profesor Cimlihman.
Ko je glavni krivac za razvoj bolesti – duvanski dim ili nikotin
Pušenje je na samom vrhu liste faktora rizika za razvoj mnogih bolesti, uključujući kardiovaskularne. Zašto je tako, šta je glavni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem – duvanski dim ili nikotin?
– Nikotin je supstanca koja je odgovorna za stvaranje zavisnosti i to je glavni razlog zašto je tako teško prestati pušiti. Međutim, ovo nije supstanca koja uzrokuje štetu. Štetu izazivaju hemikalije koje se stvaraju prilikom sagorevanja duvana. Postoji procena FDA u Sjedinjenim Državama da emisija čestica iz zapaljene cigarete sadrži oko 6.000 hemikalija. Najmanje 100 njih je kancerogeno ili se sumnja da jesu. Dakle, ovo je centar zla, to je stvar koju moramo da eliminišemo i moramo da učinimo sve što možemo da se oslobodimo tih opasnih materija. Svaki uređaj koji će minimizirati broj tih supstanci i njihovu količinu je dobrodošao. Naravno, mi ćemo više voleti onu supstituciju koja će eliminisati većinu toksičnih supstanci, ali čak i ako dođe do smanjenja od 50 odsto, biće odlično. Danas imamo uređaje koji smanjuju 95 odsto toksičnih i kancerogenih materija. Ne postoje razvijene alternative za prestanak pušenja koje će eliminisati 100 odsto toksičnih materija, ali imamo mnogo njih koje eliminišu 95 odsto. Dakle, to je odlična vest s obzirom na to da se u jednoj cigareti nalazi 20 puta više toksičnih materija. A ovo je veoma, veoma značajno – kaže na kraju intervjua profesor Ruven Cimlihman, kardiolog.
