Mikoplazma pneumonija (MP) je mikroorganizam, koji je nešto između virusa i bakterija. Zove se još Eatonov agens pri čemu se u vreme kada je otrkiven, smatrao virusom. Mikoplazma može da izazove upalu pluća, prenosi se respiratornim putem i bližim kontaktom sa obolelom osobom. Epidemije se obično javljaju svakih 4-6 godina i javlja se u kolektivima, sporo se širi s obzirom da je inkubacioni period dug, dve do tri nedelje. O mikoplazma pneumoniji razgovarali smo sa dr Tatjanom Radosavljević, pneumoftiziologom.
Zašto se za mikoplazmatsku pneuomiju (MP) kaže da je atipična?
– Mikroorganizam mikoplazma može da izazove i upale pluća. Ove se upale nazivaju atipičnim pneumonijama zbog toga što prilikom auskultacije (slušanja pluća sa stetoskopom), vi čujete tj. dobijate potpuno normalan nalaz, a kada se načini radiografija pluća vide se opsežne promene na plućima, tj. pneumonija, koja može biti i obostrana i jednostrana – kaže za portal eKlinika dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog i dodaje:
– Međutim u oboljenjima respiratornog trakta izazavanim mikoplazmom pneumonije i neke druge pojave su atipične. Najpre, radi se o atipičnom izazivaču. Atipično je i trajanje perioda inkubacije koji traje od dve do tri nedelje. Atipično je to da pacijent može imati u sekretu mikoplazma pneumoniju, a da bude bez ikakvih simptoma.
Šta izaziva mikoplazma pneumoniju i po čemu se razlikuje od ostalih upala pluća?
– Mikroorganizam mikoplazma pneumonije je izazivač respiratorne bolesti – mikoplazmoze, koja može da zahvati gornje disajne puteve, a kod izvesnog broja pacijenata može da izazove upalu pluća. Kod petine pacijenata je prisutan i osip po koži, ali i srčane tegobe slične miokarditisu koji je izazvan imunološkim odgovorom organizma na prisustvo mikoplazme. Retko se mogu javiti i neurološke manifestacije kao što su upale mozga i moždanih ovojnica – kaže dr Tatjana Radosavljević.
Kako se mikoplazma pneumonija prenosi i koji simptomi mogu upozoriti na nju?
– Infekcija se prenosi kapljičnim putem, a naročito je prisutna kod osoba koji žive u kolektivima, kao što su kasarne, internati, vrtići, pošto se i najčešće javlja kod dece i mladih osoba do 35 godina. Infekcije Mikoplazma pneumoniae se, najčešće, manifestuju simptomima koji su slični gripu. Pacijenti se žale na malaksalost, bolove u mišićima i zglobovima, gušobolju, uz povišenu telesnu temperaturu. Kašalj koji je u početku suv i nadražajan, postaje sve intenzivniji kako bolest napreduje, a mogu se javiti i napadi kašlja, sa otežanim iskašljavanjem ispljuvka koji je bezbojan, gnojav a može biti i sukrvičav. Bolest se obično razvija postepeno a simptomi se održavaju 1-2 nedelje. Oporavak je produžen, neki pacijenti mogu osećati malaksalost nedeljama nakon preležane bolesti – kaže dr Tatjana Radosavljević.
Šta ovu pneumoniju čini atipičnom?
– Ponekad se promene mogu povući sami od sebe. Za lečenje se koriste lekovi iz grupe tetracikslina, makrolida i hinolona (eritromicin, hemomycin, ciprocinal). Penicilinski preparati u ovom slučaju nisu od pomoći. Obično se promene na plućima potpuno povuku, ali je neophodno da lečenje traje bar dve do tri nedelje. Ponekad je potrebno ponoviti terapiju antibioticima posle tri nedelje. U retkim slučajevima pneumonija može biti masivna i dovesti do pada kiseonika – objašnjava dr Radosavljević.
Kako se dijagnostikuje i leči mikoplazma pneumonija?
– Najčešći način postavljanja dijagnoze jeste da se urade laboratorijske analize iz krvi IgM, koji ukazuje na svežu infekciju i IgG na Mycoplasma pneumoniae koji ukazuje na raniju infekciju. Moguće je direktno izolovati uzročnika, ali se to u praksi ređe koristi. Iako smo rekli da infekcija može ponekad proći i sama od sebe, lečenje je neophodno. Neprepoznata, može dovesti do dugotrajnih epizoda blago povišene temperature, dugotrajnog upornog kašlja, koji se neretko može pomešati sa bronhijalnom astmom. Na plućima se mogu primetiti promene u smislu naznačenijeg intersticijuma obostrano (tzv. bronhijalna šara), kao što se ponekad javlja kod Covid pneumonije – kaže za naš portal dr Tatjana Radosavljević.
Može li se ova pneumonija sprečiti i postoji li neka hrana koja se ne preporučuje osobama koje imaju ovu upalu pluća?
– Kao i za sve druge kapljične infekcije, održavanje rastojanja i pranje ruku su bitne epidemiološke mere. Izbalansirana ishrana i dobar imunitet mogu da utiču na odbranu od mikobakterija. Što se hrane tiče, pre svega treba izvegavati brzu hranu i gazirane napitke. Ukoliko je prisutan i kašalj, treba izbegavati svu hranu koja iritira, kao što su orašasti proizvodi, ili previše zaslađena hrana – poručuje naša sagovornica dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.
