Visoka temperatura kod dece nije opasna ili loša za mališane, već, kako pedijatri ističu, može da bude i dobra, jer pomaže imunološkom sistemu u borbi protiv infekcije. Kada temperatura pređe 38. podeok je situacija u kojoj će se zasigurno naći svaki roditelj, a ono što je važno je da u tom trenutku nema mesta za paniku niti za narodne lekove i metode koje nisu medicinski opravdane.
– Kada dete dobije visoku temperaturu prvo pravilo je rashlađivanje. Potrebno je da se dete otkrije, a netačno je uvreženo mišljenje da će se prehladiti ili dodatno razboleti ukoliko nije pokriveno i ušukano. Kada se javi povišena temperatura, oblači se laganija odeća, a kod temperature iznad 39°C odeća se skida. Kada su u pitanju temperature iznad 39,5°C, pored potrage za adekvatnim lekom, dete treba tuširati mlakom vodom. Voda nikako ne treba da bude hladna, a ukoliko dete ne želi da se tušira može da se napuni kadica mlakom vodom – objašnjava za eKlinika portal pedijatar dr Dejan Škorić.
Drugi način obaranja visoke temperature je orošavanje deteta, odnosno kvašenje kože uz pomoć natopljene pelene, pamučne krpe ili peškira, kojim se detetu brišu čelo, vrat, telo, ruke i noge. Dr Škorić naglašava da dete nakon ovoga ne treba sušiti, već ga treba ostaviti da se samo osuši, čime će se temperatura dodatno sniziti.
– Masaža kože alkoholom je stara metoda, koja se više ne preporučuje iz više razloga. Prvi je potencijalna iritacija kože, a drugi su isparenja od alkohola, koja mogu toksično da deluju na dete. Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature. Aspirin se nikada ne daje deci. Salicilati kod dece mogu da dovedu do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se decenijama ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su veoma retke, ali izuzetno opasne. Najčešće se daju lekovi tipa paracetamol ili ibuprofen. Ti lekovi su veoma efikasni za snižavanje temperature, ali svako dete različito reaguje. To znači da ako dete reaguje slabije na jedan lek, na drugi će možda bolje odreagovati. Važno je da roditelji znaju da se ova dva leka ne daju istovremeno, već se detetu daje ili jedan ili drugi, a kombinacija ovih lekova se daje po shemi koju prepiše lekar – naglašava dr Škorić.
Antipiretici se, prema objašnjenju dr Dejana Škorića, najčešće daju kao sirupi – oralno, ili kao čepići, odnosno rektalno. Prirodnije je da se lek daje kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta, mogu da se primene čepići ili takozvane supozitorije. Čepiće ne treba davati kada dete ima dijareju.
– Veoma je bitno da se napomene da dete treba da dobija dovoljno tečnosti, odnosno najbolje je deci davati da piju rastvore za oralnu rehidraciju, a tečnost koja se unosi ne treba da bude ledena, ali treba da bude blago rashladjena. Takodje, treba izbegavati vruće napitke i čajeve koji dodatno mogu da podignu temperaturu deteta, a ukoliko roditelji sami ne spuste temperaturu ili ona traje duže od 72 sata, potrebno je obratiti se lekaru – ističe naš sagovornik.
Dr Škorić čitaoce eKlinika portala savetuje da se kod lekara ide odmah, bez čekanja, kada se kod deteta pojave febrilne konvulzije, odnosno fras. Fras se prepoznaje po tome što dete ostaje bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je, ili se naizmenično trese i opušta, a neretko može da se vidi i pena na ustima.
– Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete se transportuje u položaju na strani, ne treba da leži na leđima niti na stomaku, i nikako ne treba izvlačiti jezik detetu. Roditelji treba da znaju da fras kod ogromne većine dece ne ostavlja posledice, ako ne traje duže od 20 minuta – ističe pedijatar dr Dejan Škorić podsećajući da je fras stanje koje u najvećem broju slučajeva ne uzrokuje oštećenje mozga i ne ostavlja negativne posledice na intelektualni razvoj deteta.