Mononukleoza, poznata još i kao infektivna mononukleoza je bolest izazvana dejstvom virusa koji su široko rasprostranjeni. U najvećem broju slučajeva (čak do 90 odsto) krivac je infekcija Epštajn-Bar virusom (Epstein- Barr/EBV), a ostatak čini citomegalovirus (CMV)
Zašto je mononukleoza poznata kao „bolest poljupca“ i kako se prenosi
Ova bolest se u našem narodnu „odomaćila“ i kao „bolest poljupca“. Razlozi gotovo sigurno leže u tome što virus u telo ulazi respiratornim putem, zadržava se i nastanjuje u delovima sluzokože gornjeg respiratornog trakta. Do infekcije dolazi kada se virus širi najpre po lokalnim limfnim čvorovima, a nakon toga ide i dalje kroz krv do svakog organa i dela tela.
Kako se Epštajn-Bar virus nalazi isključivo u ljudskom telu a ne i u spoljnoj sredini, lično, odnosno direktno prenošenje sa čoveka na čoveka je primarni put prenosa i širenja zaraze. Međutim, opasno je misliti da se mononukleoza prenosi samo poljupcem. Virus se prenosi i indirektnim kontaktom, a to onda znači da možemo da se zarazimo iako koristimo pribor za jelo koji koristi zaražena osoba, čašu, četkicu za zube i slično. Važno je takođe znati i da mononukleoza može da se prenese kapljičnim putem (kijanje, kašljanje…).
Kod koga se mononukleoza najčešće javlja
Mononukleoza je najčešća kod osoba od 15 do 25 godina života. Međutim, to ne znači da od nje ne može da oboli bilo ko. Pretpostavlja se da je za osobe drugih starosnih grupa presudno stanje imunskog sistema, jer studije kažu da većina ljudi do 35.godine života ne može da izbegne kontakt sa nekim od virusa koji izazivaju bolest, ali s vremenom razviju antitela i tako se odbrane od bolesti.
Karakteristika Epštajn-Bar virusa je da u telu ostaje doživotno, kao što je to slučaj i sa drugim herpes-virusima, ali da nakon preležane bolesti ne daje nove simptome. Takve osobe, međutim, mogu biti prenosioci virusa i ugroziti druge.
Simptomi koji ukazuju da se možda razvila mononukleoza
„Bolest poljupca“ se najčešće razvija postepeno. Ponekad početak bolesti može da prođe i asimptomatski. Period inkubacije je od 4 do 7 nedelja, ali kod dece može da bude i kražći, zbog lošijeg imuniteta.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju nikako ih ne zanemariti su malaksalost, glavobolja i bol u grlu. Obično uz to kreće temperatura. Ostali prateći simptomi su:
- groznica
- drhtavica
- bol u vratu
- mučnina
- povraćanje
- gubitak apetita
- noćno znojenje
- otok limfnih žlezda (na vratu i ispod pazuha)
- osip na koži
- otečena slezina (kod oko 50 odsto obolelih).
Mononukleoza: dijagnostika i lečenje
Mononukleoza se dijagnostikuje laboratorijskim analizama krvi, odnosno proverom IgG i IgM antitela na Epštajn-Bar virus.
Lečenje uključuje strogo mirovanje, unošenje velike količine tečnosti, redukovan režim ishrane prvenstveno u izbegavanju unošenja masne hrane. Izuzetno je značajna kvalitetna i redovna oralna higijena. U slučaju razvoja bakterijske superinfekcije, uključuje se antibiotska terapija koju propisuje isključivo lekar. U težim slučajevima ponekad dolazi i do opstrukcije disajnih puteva, kada je indikovana primena kortikosteroidnih lekova.
Može li mononukleoza da se iskomplikuje
„Bolest poljupca“ ne spada u teške bolesti, ali u zavisnosti od nekih činilaca ipak može da se iskomplikuje. Neke od mogućih komplikacija i posledica su:
- anemija
- žutica
- uvećana slezina
- trombocitopenija
- miokarditis (upala srčanog mišića)
- meningitis
- encefalitis
- Guillain-Barre sindrom.
