Glavobolju može da izazove i hrana – koje namirnice su najčešći okidači

Glavobolja i hrana su uzajmnoj vezi, napadi migrene i druge vrste glavobolja mogu da budu  izazvane određenim namirnicama. Ali, stručnjaci ističu da poznate „okidače“ glavobolje ne treba odmah staviti na „crnu listu“ jer ponekad hrana može da bude samo blagi doprinos napadima glavobolje kod malog broja ljudi, dok druge namirnice zapravo mogu pogrešno da budu identifikovane kao okidači.

Glavobolja nastaje usled brojnih „okidača“

Veliki broj okidača glavobolje može da prouzrokuje da telo reaguje bolom, koji se javlja u glavi, vilici ili licu, a najčešće su to – promena životne sredine, duvan, promene nivoa hormona, stres, jaka svetla ili promene navika spavanja, između ostalog. Ono što izaziva glavobolju ili migrenu varira od osobe do osobe, a često kombinacija okidača dovodi do ovog bola. Ako se glavobolja javi nakon jela, ona može da bude izazvane, barem delimično, određenom hranom ili pićem.

Lekari naglašavaju da većina informacija o mogućim izazivačim glavobolje uzrokovanih hranom  potiče iz izveštaja pacijenata, a ne iz naučnih studija. Smatra se da je samo oko 20 odsto pacijenata sa glavoboljom osetljivo na hranu. Ipak,  kako navode, uprkos nedostatku nauke, najčešće namirnice i pića za koje se navodi da su potencijalni pokretači glavobolje su:

• Stari sir, sir koji je dosta „odležao“ (plavi sir, bri, čedar, feta, gorgonzola, mocarela,  parmezan, švajcarski sir)
• Alkohol (crveno vino, pivo, viski i šampanjac)
• Kikiriki, puter od kikirikija, bademi i drugi orasi i semenke
• Pica ili drugi proizvodi na bazi paradajza
• Čips
• Pileća džigerica i drugo meso iznutrica, u vidu pašteta
• Dimljena ili sušena riba
• Kisela hrana (kiseli kupus, masline)
• Hleb i proizvodi od kiselog testa (krofne, kolači, domaći hleb i kiflice)
• Pivski kvasac, koji se nalazi u prirodnim suplementima
• Hleb, krekeri i deserti koji sadrže sir
• Pasulj i sočivo
• Crni i beli luk
• Avokado
• Određeno sveže voće – zrele banane, citrusno voće, crvene šljive, maline, kivi i ananas
• Suvo voće (smokve, suvo grožđe, urme)
• Instant supe od mesnih ekstrakata ili instant bujona
• Konzervirane supe/čorbe
• Pavlaka, mlaćenica, jogurt
• Čokolada
• Kofeinska pića – kafa, čaj
• Aspartam i drugi veštački zaslađivači
• Meso koje sadrži nitrate – viršle, kobasice, slanina, drugo suvo ili prerađeno meso
• Proizvodi koji sadrže mononatrijum glutamat (MSG) uključujući soja sos, sredstvo za omekšavanje mesa, azijsku hranu…

Kako se određuje koja hrana izaziva glavobolju?

Uobičajeni predlog za otkrivanje sopstvenih ličnih okidača glavobolje je da čovek prati koja hrana ili piće, koje konzumira, izazivaju bol.  Smatra se da je neko osetljiv na određenu hranu ili piće ako stalno ima glavobolju 20 minuta do 2 sata nakon što je pojeo određenu hranu. Međutim, trebalo bi imati na umu da, iako zvuči jednostavno pratiti šta se jede tokom dana kako bi se otkrilo koja hrana i piće mogu da izazovu glavobolju – to ipak nije tako jednostavno.

Hrana se sastoji od mnogo sastojaka koji sadrže dosta hemikalija kao što su nitrati/nitriti, feniletilamin, sulfiti, tanini, tiramin, salicilate, aspartat, dodatni šećer, alkohol, kofein, gluten, kapsaicin… Čak i pored praćenja šta se dnevno konzumira od hrane i pića, postoje i drugi faktori, koji moraju da se uzmu u obzir i koji mogu da otežaju identifikaciju pravog okidača glavobolje. Ti faktori su:

• Da li ste nedavno promenili lek ili dozu protiv glavobolje?
• Da li ste propustili/preskočili obrok ili ste jeli ranije ili kasnije nego obično?
• Da li ste dobro hidrirani ili mislite da je unos tečnosti bio manji od uobičajenog pre nego što je glavobolja počela?
• Koliko sati ste spavali noć pre glavobolje?
• Kojom fizičkom aktivnošću ste se bavili pre nego što se pojavila glavobolja?
• Da li su se neki stresni događaji desili pre nego što je glavobolja počela?
• U kojoj ste fazi menstrualnog ciklusa (hormonske promene) bili kada je počela glavobolja?
• Kakvo je vreme bilo pre nego što je počela glavobolja (vremenski okidači mogu da uključuju jaku sunčevu svetlost, visoku vlažnost, olujno vreme, visoku vlažnost na primer)?
• Da li postoji porodična istorija glavobolje?

Koji je najbolji pristup da smanje šanse da se glavobolja pojavi?

Dobra polazna tačka u nastojanju da se spreči glavobolja je da čovek bude svestan koja je to hrana, pića i pojedine hemikalije, koje deluju kao okidači glavobolje. Treba imati na umu da se okidači glavobolje razlikuju od osobe do osobe. Takođe, treba znati da određivanje okidača glavobolje daleko prevazilazi samo hranu i piće, koji su možda konzumirani u satima ili čak danima pre nego što je glavobolja počela, jer – postoji toliko drugih faktora koji utiču na pojavu glavobolje.

Dakle, šta svako može da učini da smanji šanse za glavobolju? Najbolji pristup može da bude kontrola poznatih faktora, koji utiču na glavobolju. Porodična istorija glavobolja je nešto što ne može da se kontroliše, na primer. Međutim, dobar san, ne preskakanje obroka, unos dovoljno vode  i redovno vežbanje samo su neki od faktora koji mogu da se kontrolišu.

Vodite dnevnik glavobolje

Što se tiče hrane, pića i sastojaka, dobro bi bilo da se otkrije da li jedna ili više namirnica mogu da izazovu glavobolju. Eliminišite jednu po jednu stavku tokom nedelja ili meseci i zabeležite sve  informacije u dnevnik glavobolje. Izbegavajte određenu hranu samo ako sumnjate da izaziva glavobolju. U dnevniku glavobolje trebalo bi pratiti i druge faktore, koji su se javili u roku od 24 sata od glavobolje – da li ste jeli na vreme, preskakali obroke, doživeli stresni događaj, faza menstrualnog ciklusa… Sa svim ovim informacijama moguće je da se započne razvrstavanje kako bi čovek sam otkrio faktore koji izazivaju glavobolju.

Kako bi se smanjile šanse za pojavu glavobolje lekari uvek savetuju:

• Jedite dobro izbalansiranu zdravu hranu, dosta povrća, sveže hrane i proteina sa niskim sadržajem masti
• Izbegavajte prerađenu hranu
• Ne propuštajte obroke.