Toksoplazmoza je zarazna bolest koju izaziva jednoćelijski organizam, intracelularni parazit toxoplasma gondii. Budući da se najčešće razmnožava u telu mačaka a onda može preneti dalje, osobama koje imaju mačke za kućne ljubimce uvek se savetuje dodatni oprez uz bolje higijenske navike, posebno u vezi sa sređivanjem posipa.
Kako se toksoplazmoza aktivira u mačkama
Veliki broj ljudi tokom života dobije toksoplazmozu, ali se simptomi neće ispoljiti kod svih. To zavisi od nekoliko faktora. Pored mačaka, koje važe da standardne domaćine ovog parazita, može da se nađe i kod drugih životinja (ptice, svinje, ovce, glodari). Takođe, važno je znati da mačka može da se zarazi ovim parazitom i nakon što dođe u kontakt sa ostacima ili pojede zaraženu drugu životinju.
Paraziti se nakon unošenja razmnožavaju u tankom crevu mačke i formiraju oociste, koji se onda iz tela mačke eliminišu putem izmeta. Zanimljivo je da mačke izbace oociste samo jednom tokom života, a mnoge zaražene parazitom toxoplasma gondii neće ih nikada ni izbaciti. Jedna mačka može da izbaci milione oocista nakon infekcije. Većina zaraženih mačaka nema nikakve simptome.
Kojim putem se toksoplazmoza prenosi na ljude
Međutim, toksoplazmoza se ne prenosi samo preko mačaka, već i ingestijom oocisti iz povrća, zemlje, vode za piće ili iz nedovoljno termički obrađenog mesa (jagnjeće, svinjsko, divljač, ređe goveđe meso). Takođe, toksoplazmoza može da se prenese, odnosno da nastane i putem transfuzije krvi i prilikom transplantacije organa. Najćešći način prenošenja i zaražavanje je ipak prilikom kontakta sa mačjima izmetom.
Toksoplazmoza i mogući simptomi
Veoma često osobe zaražene nisu ni svesne toga da nose parazita u sebi, pa većina ili nema nikakve, ili su u pitanju blagi simptomi. Kada su prisutni, obično su kao i kod bilo koje infekcije:
- groznica
- bolovi u mišićima
- temperatura
- uvećani i osetljivi limfni čvorovi glave ili vrata
- glavobolja
- upaljeno grlo.
U izuzetno retkim slučajevima infekcija toksoplazmozom može da utiče na to da dođe do upale mrežnjače oka.
Koje vrste toksoplazmoze postoje i da li su simptomi kod nekih osoba izraženiji
Najčešći oblik je stečena toksoplazmoza, do koje dolazi kontaktom sa parazitom. Pored stečene, postoje još dva klinička oblika toksoplazmoze:
- toksoplazmoza imunokompromitovanih osoba (HIV, osobe koje se leče od raka i druge sa oslabljenim imunskim sistemom, mogu da imaju i druge simptome kakvi su konfuzija, groznica, glavobolja, zamagljen vid, mučnina, loša koordinacija pokreta)
- kongenitalna toksoplazmoza (nastaje transmisijom infekcije sa majke na fetus; u zavisnosti od faze trudnoće može da dođe i to teškog oštećenja ploda, fatalnog ishoda ili spontanog pobačaja; u slučaju održavanja trudnoće moguća su ozbiljnija oštećenja poput hidrocefalusa, encefalomijelitisa, miksocefalije…)
Trudnicama se zbog toga savetuje ozbiljan oprez u kontaktu sa mačkama i pojačana higijena. Infekcija trudnice u vreme drugog tromesečja može, pored hidrocefalusa, da rezultira i slepilom bebe ili različitim neurološkim oštećenjima.
Kako se dijagnostikuje i leči toksoplazmoza
Toksoplazmoza se obično dijagnostikuje testom krvi koji proverava antitela na parazite. Ukoliko je test na parazita pozitivan kod žene tokom trudnoće, lekar će proveriti da li je i plod, odnosno beba, zaražena. Ultrazvuk može da otkrije određene znake infekcije, uključujući nakupljanje tečnosti u mozgu.
Kod većine osoba toksoplazmoza će proći sama od sebe. Međutim, kod navedenih imunokompromitovanih grupa obavezno je lečenje, koje može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Za lečenje trudnica i ploda postoje posebni protokoli. Preporučljivo je i da se posle infekcije sačeka najmanje šest meseci do začeća.
